Milan (83) 6 krava i 20 ovaca, mora posebno da obezbeđuje od dalekovoda

Milan (83) 6 krava i 20 ovaca, mora posebno da obezbeđuje od dalekovoda privatna arhiva

Deda Milan Marinković (83) iz Gornje Crnuće zamolio je svoju unuku Katarinu da nam prosledi njegovu priču kako bi je još neko mogao čuti, pročitati. Naime, Katarinin deda već duže vreme muku muči sa banderama i Elektroprivredom Srbije…

Unazad tri godine, pokušava da skrene pažnju nadležnima o ložem stanju dalekovoda u Gornjoj Crnući kojima je neophodna sanacija i svaki put dobije obećanje „doći će neko“… U međuvremenu, nigde nikog. Nakon olujnog nevremena, u subotu 12. avgusta 2017. godine, došlo je do većeg oštećenja stubova, piše nam Katarina. Kaže „Žice su skoro dodirivale zemlju“.

Deda Milan se pita ovih dana, da li postoji iko nadležan da sagleda situaciju?! Njiva nije poorana prošle godine, a kako stvari stoje neće ni ove. Šest krava i 20 ovaca, koje deda gaji, morao je posebno da obezbeđuje od dalekovoda kako stoka ne bi izginula.  Delove njive nije mogao da pokosi, niti da ih stavi na ispašu.

Milanova unuka Katarina, u mail-u nam naovidi da se direktor tehničke službe, nakon beskonačno mnogo propuštenih poziva, jednom prilikom javio i saopštio im da će "gledati" da dođe ali da oni bandere nemaju, a traktori za postavljanje istih su u kvaru.

 

Priča počinje ovako…

 „Tekst nije sačinjen u nameri da se iko vređa već je jednostavno opis jednog dešavanja koji tera na razmišljanje kako je sve ono što su nas učili u školi a to su vrednost, marljivost, uvažavanje i poštovanje izgubilo smisao i pretvorilo se u neki vid bahatosti, nepoštovanja, odrađivanja posla tek onako i odmahivanje rukom.

Pre neko jutro, neobično toplo i lepo jutro za februar mesec, izađe deda u livadu iza kuće, kod Košare, baci pogled na svoje imanje, na Selište… kad tamo razbacane žice dalekovoda, lepršaju crvene trake na kojima su nacrtane mrtvačke glave, nova vrsta dalekovoda koja se pruža po površini zemljišta, posečene grane mladog oraha…

 

Deda zatečen. Ne zna kada su to bili tehničari EPS-a niti ga je ko obavestio. S obzirom da je imanje tik iza kuće, on smatra da je bio red da ga neko obavesti o izvođenju radove na njegovoj imovini. Bio je red ali je to izostalo.

 

Neobično je to što što deda pokušava dosta dug vremenski period da skrene pažnju na loše stanje dalekovoda za Dugopolje, u Gornjoj Crnući, a da pri tom niko od nadležnih nije imao reakciju u cilju sanacije.

U početku to je bio jedan stub dalekovoda, a onda vremenom, prostom lančanom reakcijom to se odrazilo na treći,  četvrti, šesti, sedmi, osmi i deveti stub od trafo stanice. Možda sada i to nije neobično. Možda to baš tako treba!?

 

Možda nadležni uopšte ne moraju da sagledaju utiske, molbe i pritužbe svojih sugrađana i moguće da im to nije u opisu radnog mesta. Sve je danas moguće.

Deda je početkom 2016., u periodu kada je vegetacija još uvek mirovala, obavestio službu EPS-a da su pojedini stubovi u vrlo lošem stanju. Dobio je odgovor da će neko doći i izvršiti zamenu. Niko nije došao.

Deda je početkom 2017. ponovio istu stvar i zamolio da se radovi obave pre nego što trave i gajene biljke uđu u svoju vegetaciju kako se ne bi pravila šteta. Opet je dobio odgovor da će neko doći i izvršiti zamenu. I opet niko nije došao. Liči na onu priču: "Obećanje, ludom radovanje", zar ne!?

Nakon olujnog nevremena u subotu 12. avgusta 2017. godine došlo je do većeg oštećenja stubova. Žice su skoro dodirivale zemlju. Fotografije i opis stanja smo poslali na mejl koji je dostupan na sajtu EPS-e sa primaocem u Čačku. Odgovor nismo dobili.

E sada, reći će neko, ta osoba kojoj je upućen mejl možda nema nadležnost nad tehničkom podrškom dalekovoda, u tamo nekoj, Gornjoj Crnući, Bogu iza nogu.

 

Ali ja verujem, čvrsto verujem, da bi svaki pošten, odgovoran, precizan i zaposlen u službi EPS-e preusmerio tu informaciju sa terena nekom ko je za to nadležan.

 

Direktor tehničke službe, za naše selo, se nakon beskonačno mnogo propuštenih poziva jednom prilikom javio i saopštio nam da će "gledati" da dođe ali oni bandere nemaju, a traktori za postavljanje istih su u kvaru. Zamislite tek njegovu muku. Nema čovek čime raditi. Kako je samo taj EPS neodgovoran prema svojoj tehničkoj službi. 

Pita se deda, ovih dana, da li postoji iko nadležan da sagleda situaciju. Njiva nije poorana prošle godine, a kako stvari stoje neće ni ove. Šest krava i 20 ovaca, koje deda gaji, morao je posebno da obezbeđuje od dalekovoda kako stoka ne bi izginula.  Delove njive nije mogao da pokosi, niti da ih stavi na ispašu. Ali kakav je to problem kada imate nedostatak sena i ispaše u najsušnijoj godini od kada meteorološke stanice mere količinu padavina.

 

I tako deda poziva mlade koji imaju ambiciju da žive na selu da dobro razmisle i sagledaju kroz ovaj primer kako se ceni selo. Kaže: " Celu Srbiju sada možeš proći, nigde nećeš naći ovako".

Nije samo deda pokušavao u nastojanju da se izvrši zamena stubova, i članovi domaćinstava zaseoka Dugopolje takođe su imali slične molbe. Videli ljudi da će ostati bez struje, što se na kraju i desilo.

Šta mislite, da li ovi što seku grane od oraha znaju koliko je potrebno orahu sejancu da donese rodi? Odmah ću vam reći - nemaju pojma. Da znaju ne bi mu ni prišli sa motornom testerom.

A pitam vas opet, znate li što posekoše grane od oraha? Reći ću vam - da sa dve podebele žice pričvrste banderu kako bi ista stajala koliko toliko uspravno.

Orah nikao sam. Donela ga kakva ptičica ili veverica. Mama ga pronašla. Tata pažljivo kosio travu da ga kojim slučajem ne povredi i dođe "stručnjak" da ga potkreše i za isti priveže banderu.

Nana kaže - Jadna li je takvom  škola i zanat. Poseći drvo je isto kao i čoveka ubiti.“

 

 

Katarina Marinković

 

 

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(18 glasova)

 

 

 

 

 

Go to top