Bahatost na delu Bahatost na delu foto: gminfo.rs

Nakon objavljenih fotografija izvaljenog saobraćajnog znaka "STOP" u Despotovačkoj ulici, koja povezuje ulice Kneza Aleksandra i Železničku, (a koje nam je poslao naš sugrađanin N. Mihailović), kao i tekstova „Bahatost na delu" i „Vučetić: Uništavanje saobraćajne signalizacije nekog može koštati života“, obratili smo se psihologu u Opštoj bolnici u Gornjem Milanovcu Snežani Jovičić i pitali šta pojedince motiviše na vandalizam i kako se nasilničkom ponašanju može stati na put.

Nakon naše objavljene vesti BAHATOST NA DELU, JP za izgradnju opštine brzo reagovalo i ispravilo polomljeni znak 

 

Uništavanje saobraćajnih znakova i signalizacije predstavlja nasilničko ponašanje nad imovinom - namerno uništavanje ili oštećenje tuđe ili javne imovine.
- Motivi za nasilničko ponašanje mladih su različiti. Populacija adolescenata koja se nalazi u jednom burnom periodu previranja i koja ne poseduje jasno ukorenjene ciljeve, nema jasnu perspektivu o svojoj budućnosti i traži je u spoljašnjem svetu, tako što svoju frustraciju, rezignaciju, nezadovoljstvo deprivaciju ispoljavaju kroz nasilničko ponašanje - izjavila je psiholog Snežana Jovičić i istakla razlog zbog čega se to dešava:
- Naime, u kući to primarno ne mogu da pokažu, ako imaju autoritete. Ako autoriteti ne postoje ili su rasplinuti, oni su opet frustrirani jer nema ko da ih usmeri, podrži i da im bude odgovarajući identifikacioni model, odnosno uzor koga će slediti tokom života.

Najbolji vid prevencije vandalizma, tvrdi Jovičićka, predstavlja društveno osvešćivanje koje nas uči kako i na koji način da redukujemo neko nezadovoljstvo, kao i kojim sredstvima ćemo to odraditi i kako ćemo dalje usmeriti populaciju koja je tako nezadovoljna ili kojoj treba dati neki smisao.

 

 Nepoznati vandali ponovo iza sebe ostavili nered  arhiva, avgust 2016. foto:gminfo.rs

 

 Ostavili nered kao i poruku ispisanu auto sprejom i vatrogasnu sekiru zabodenu u tablu, foto:arhiva, gminfo.rs avgust 2016.

 

Neka društvena svest o ovome nije nigde u pravoj i dovoljnoj meri prisutna. Zakoni i kazne su različiti i, ili nemaju dovoljnu težinu ili nisu na pravilan način tretirane kako bi se jasno stavilo do znanja da su to kazne zbog tipičnog ili određenog dela.

- Ako se mlad čovek osudi recimo kaznom za uništavanje pet saobraćajnih znakova, pa se to podvodi kao ličnost sa asocijalnim ponašanjem onda sam čin-delo nije dobilo na značaju. U fokus se stavlja ličnost, a ne delo, a cilj je da sam čin osudimo.

Vandalski poduhvati se uglavnom rade pojedinačno ili kroz manje grupe sa istim stavovima i motivima, a porodica je, po rečima Jovičićke, kao primarna ćelija društva, kanal za sve druge oblike ponašanja i stimulisanja.

- Sigurno je da je porodica kanal za sve osnove ponašanja i stimulisanja, ali se ne može izbeći ni uticaj sredine i vršnjaka, jer u određenom vremenskom periodu razvoja ličnosti uticaj vršnjačke grupe na ponašanje odnosi prevagu. Najčešće je to u adolescenskom periodu - rekla je Jovičićka i dodala da se to dešava tamo gde ne postoji dobra komunikacija u porodici i gde su odnosi već poremećeni.

- Roditelji su često nedovoljno kritični za ponašanje svoje dece, jer se tolerisanjem ponašanja svoje dece iskupljuju za manjak vremena koje provode sa svojom decom - istakla je Jovičićka i zaključila da najpre treba krenuti od prevencije, a potom ovakva ponašanja treba redukovati da bi se konačno došlo do eliminacije ovakvih oblika ponašanja.

 

gminfo.rs

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

 

 

 

 

 

Go to top