Rudničko-kačerski hroničari

Prva nedelja posta, Jarmenovci 1944.god Prva nedelja posta, Jarmenovci 1944.god foto: D. Miletić

Rudničko-kačerski hroničari (27):  Prof. dr Srebrica Knežević (2. maj 1930- 14. mart 2012) i dr Milka Jovanović (?)

Prof. dr Srebrica Knežević (2. maj 1930 - 14. mart 2012)

Prof. dr Srebrica Knežević je predavala etnologiju na Filozofskom fakultetu više od četitri decenije, od 1952.god. do 1995.godine, prošavši sva zvanja od asistenta do redovnog profesora BU. Godinu dana pre odlaska u penziju dobila je plaketu i nagradu Udruženja univerzitetskih profesora i naučnika Srbije za nastavnička dostignuća , radove i univerzitetski udžbenik (1996.god.). Nagradu „Borivoje M. Drobnjaković“ za životno delo, koju dodeljuje Etnografski muzej u Beogradu, primila je 2011.godine.

Dr Milka Jovanović (?)

Dr Milka Jovanović, etnolog, do 1971. bila je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kada je prešla u Etnografski institut, gde je ostala sve do penzionisanja 1991. godine. Bila je vršilac dužnosti direktora dva puta po šest meseci u 1983. i 1984. godini. Njeni najpoznatiji radovi su iz oblasti narodne nošnje i odevanja (Narodna nošnja u Srbiji u XIX veku). Vodila je dva projekta o savremenim promenama u kulturi Srbije ("Preobražaj seoskih naselja u Srbiji" i "Preobražaj prigradskih naselja na primeru Beograda, Kruševca, Leskovca, Pirota i Novog Pazara").

* Zajedno napisale izetno vrednu etnološku studiju „Jarmenovci“ ( Srpski književni zbornik, knjiga 73, koju je štampalo Naučno delo, izdavačka ustanova Srpske akademije nauka, Beograd, 1958.godine). Ispitivanje su vršile u dva maha: avgusta 1953.god. i jula 1956.godine. Kako je reč o velikom delu, sa preko 150 strana, objavićemo samo neke izvode, da Vas navedemo da je pronađete i proučite, posebno ako vodite poreklo iz Gornje Jasenice.

Zemljoradnja: Najimućniji Markovići-Petrići, „najbolje stojeći gazda“ Milovan Krstić

...Jarmenovci zahvataju prostor od 1.163 hektara. Priroda pruža pogodne uslove za obradu zemlje: klima je povoljna, a blizina reka i nekoliko voda daju zemljištu potrebnu vlagu. Prema podacima dobijenim od Opštinskog suda, na dan 31.12. 1952.godine od ukupne površine dolazilo je: oranice 253,5 hekt., voćnjaka 120 hekt., vinograda 11,8 hekt., livada i senokose 65 hekt., pašnjaka 56 hekt., šume 647,5 hekt., neplodnog zemljišta 26,3 hektara.

Raspored pojedinih kultura iste godine bio je: pod pšenicom 55,2 hekt., a pod kukuruzom 56 hektara. Mnogo manje se gaje ostale vrste žita: ovas (6,6 hekt.), raž (2,5 hekt.) i ječam (2,7 hekt.)...

Pre najnovije agrarne reforme najimućniji Markovići-Petrići imali su 29 hektara. Preko 15 hektara imali su: Radosav Petrović, Mihajlo Petrović, Nikodije Pantić, Joka Stevanović i Života Savić. Ali je bilo i domaćinstava sa posedom ispod jednog hektara. Najmanje je imao Svetomir Ilić. Takvo je stanje bilo do 6. Avgusta 1953.god., otkad je sav višak preko 10 hektara oduzet za Zemljišni fond ili dat bezemljašima.“Dobro stojeći gazda“ je, npr. Milovan Krstić, koji se računa za čuvarna čoveka i jednog od najboljih domaćina u selu...

Hram Sv. Save u Jarmenovcima. foto: R. Karaulić

...U Jarmenovcima su zastupljene nekolike vrste zemljišta. Peskuša, u kojoj može da bude veliki procenat peska, laka je za rad, ali na njoj slabo šta rodi. Nje ima najviše. Mekušica je vlažna zemlja u kojoj nema peska. Gajnjača je laka „brdska zemlja“ i dosta slaba. Bukovačom zovu sasvim slabu peskušu, koja, ako je godinama bogatavlagom, može takođe da da dobar rod. Smonice nema. 

Pre oranja njiva ili ledina se iskrči od kamena ili šiblja. Đubre se iznosi nekoliko puta, u jesen i u proleće, pre oranja.¹
Većinu zemljoradničkih poslova uglavnom obavljaju muškarci. Ljudi oru i seju, kose, plaste i vršu. Ali i žene sve više učestvuju u ovim poslovima...

¹Utrina je neobrađeno zemljište, ledina je ispošćena njiva koja se odmara. Oranica je zemljište koje se obrađuje; njiva je oranica sa posejanim usevima.

Krstići i Pantići najbolji pčelari

...Jarmenovčani do pčela najčešće dolaze na taj način što nađu čitav roj negde u šumi...Kad neko primeti roj u šumi na drvetu, on zakrsti drvo ili obeleži grančicama, što je znak da je primećen i da pripada onome ko ga je obeležio. Deašava se da i pored toga što je roj obeležen neko dođe i odnesega. Prilikom skidanja roja većina onih koji ga skidaju sede da se pćele ne bi plašile. Obično ih dozivaju sa: “Mat, mat, mat, od u kuću,mato, lepa kuća, mato“ ili „U kućicu maco, u kućicu maco“. Kad se roj „pusti“, tj. kada napusti košnicu, onda se opet vraća rečima: Sedi mac, sedi mac“, i baca se sitna zemlja. One se tada uhvate za drvo, pa se stresu u vrškare...Postoji verovanje da će se pčele najbolje održati i množiti ako se jedna košnica kupi, jedna nađe, a jedna ukrade.

U Jarmenovcima ima i danas nekoliko domaćinstava koja „drže“ pčele. Tako, na primer, Radoje Krstić ima 11 đerzonki i 8 vrškara, Ratko Nikolić 10 đerzonki, sveštenik Rade Pimić oko 15-20 đerzonki i Stanko Baltić, učitelj, 6 đerzonki. Imaju ih i Svetozar tanimirović, Mihajlo Petrović, Boža Savić, Dragoslav Milošević, Nikola Pantić, Ljubomir Grković, Dragiša Pantić, Miloš Spasojević, Živan radojević i Dragomir Krstić...

U selu 17 krečana

Pečenje kreča je poznato dopunsko zanimanje Jarmenovčana., čemu su doprineli šuma i bogatstvo krečnjakom. U Jarmenovcima je u vreme naših ispitivanja aktivno radilo 15 krečana, a dve s vremena na vreme. Po dve krečane imali su: Svetozar Tomić, Života Dimitrijević i Radivoje Pantić, apo jednu Dimitrije Stefanović, Ljubomir Grković, Dušan Pantić, Svetislav Radovanović, Milovan Krstić, Živomir Petrić, Živojin Milivojević, Dragija Pantić, Zdravko Savić, Božidar Savić i Nikola Nikolić.

Kreč se dobija od „krečovnjaka“ (krečnjaka), koji vade ispod Gole Stene u Jarmenovcima. „Plavši“ kamen je bolji, dok je crvenkastiji slabiji. Kreč se peče ukrečanama, koje zidaju „dunđeri“ – zidari iz susednih sela Manojlovaca i Guriševaca. Neki od njih su pravi zidari, dok su ostali zemljoradnici koji se zidanjem bave uzgredno. Rad se plaća nadnicom...

 

Priredio: prof. Radovan Ž. Karaulić

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(4 glasova)

 

 

 

 

 

 

Go to top