Dražu Mihailovića izdao major Trivun Ćosić iz Prijedora

Meštani Jamrenovaca predvođeni Krstić Slobodanom i Kujundžić Mišom seku bandere i prekopavaju put Topola-Rudnik da bi usporili napredovanje Nemaca prema G.Milanovcu u oktobru 1941.godine  foto: Meštani Jamrenovaca predvođeni Krstić Slobodanom i Kujundžić Mišom seku bandere i prekopavaju put Topola-Rudnik da bi usporili napredovanje Nemaca prema G.Milanovcu u oktobru 1941.godine foto: foto:D.Miletić

 

Rudničko-kačerski hroničari (5): Momir - Moma Kujundžić


Momir-Moma Kujundžić, rođen 24. aprila 1912.godine u Prijevoru kod Čačka. Osnovnu školu završio u Miokovcima, Gimnaziju u Čačku, Učiteljsku školu u Šapcu. Diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Kao učitelj službovao u Trudelju, Jarmenovcima, Božurnji, bio urednik „Čačanskog glasa“, dopisnik Tanjuga, Politike, Novog vremena...

 

Moša Kujundžić


Major Slobodan „Uča“ Krstić saznao za „odziv i lozinku “ kojima je uhvaćen Draža


Posle pobedonosnog povratka iz Bosne i konačnog oslobođenja Jugoslavije, major „Uča“ Krstić postavljen je za šefa drugog odseka OZNE za Srbiju. Preko majora Trivuna Ćosića, koji je ranije radio u Vrhovnom štabu Draže Mihailovića (bio komadant Operativnog četničkog vrhovnog štaba na Ravnoj Gori – prim. priređivača), saznao je za tajnu šifru (odziv i lozinku) i mesto gde se nalazio Draža i njegova grupa i tako su ovi bili uhvaćeni.

Kao student prava želeo sam da pratim ovaj veliki sudski proces Draži Mihailoviću i grupi: Veliboru Joniću, Dragom Jovanoviću i drugima. Problem je bio kako doći do ulaznice? Obratio sam se mome predratnom drugu i kolegi Slobodanu „Uči“ Kostiću, koji je bio jedan od učesnika u hvatanju Draže Mihailovića, a na ovom procesu šef obezbeđenja.

Sve je bilo brzo završeno za propusnicu, tim pre što sam ranije bio novinar „Borbe“, „Pravde“, dopisnik Tanjuga za okrug čačanski i dr. Procesu je presedavao Mika Đorđević, diplomirani pravnik iz Kragujevca, a javni tužilac Miloš Minić, diplomirani pravnik iz Čačka. Sala je bila popunjena do posednjeg mesta i ozvučena. U njoj je montirano desetak kabina za naše i strane dopisnike, koji su izveštavali svoje agencije i listove svakoga dana o toku suđenja.

Skoro sva ubistva nad Srbima i druga nedela pripisana su Draži. I on se branio: da su to, verovatno, učinili njegovi komandanti, bez njegovog znanja i slično. Draža bi se uvek trgao kada ga Minić pita. Izgledalo je kao da ga je Minić u stopu pratio za sve vreme rata, gde se Dražin štab nalazio.

Dragi Jovanović se nije mnogo pravdao zašto ga optužnica tereti, a Velibor Jonić, skoro kroz plač, je govorio da nije kriv zašto ga optužnica tereti. Odbrana optuženih, koju je odredilo sudsko veće, bila je slaba.

U presudi je stajalo da se svi oni osuđuju na smrt, bez prava na žalbu. Ovaj sudski proces trajao je oko 10 dana.

Eto, to su, ukratko, zapažanja mladog učitelja i studenta prava iz malog sela Jarmenovaca, sa velikog sudskog procesa u Beogradu.

 

Slobodan „Uča“ Krstić u diplomatskoj službi

Pre penzionisanja „Uča“ Krstić je radio u diplomatskoj službi FNRJ. Tri godine je bio generalni konzul u Gracu, a potom tri godine u Minhenu. Posle toga penzionerske godine provodi u Jarmenovcima i Beogradu. Umro je 1994.godine i sahranjen u Jarmenovcima, svom rodnom mestu. Desanka Krstić, hrabra partizanka, supruga Slobodana Krstića „Uče“, takođe je učestvovala u ratu od 1941.god. do 1945.god. Nosilac je „Partizanske spomenice 1941“ i više odlikovanja. U braku su imali dvoje dece: sina Milana i kćerku Milenu – Cicu.


Veličanstven ispraćaj iz Trudelja u Jarmenovce

Bio sam presrećan što sam postavljen za učitelja u Trudelju, šumadijskom selu. Jer, skoro svi moji školski drugovi išli su u zabačene krajeve Makedonije da uče decu. Mnogo sam zavoleo ovo selo, decu, narod, a i oni mene.

No, ipak, došao je dan rastanka. Premešten sam 1939.godine iz Trudelja u Jarmenovce, susedno selo u podnožju Rudnika.

Trudeljci i Varničani organizovali su ispraćaj kakav se ne pamti u Šumadiji. Tog dana iz Jarmenovaca došao je njihov predsednik opštine Đorđe Milošević sa fijakeristom Žike Petrića.

Ispraćaj je bio veoma svečan: na čelu povorke Milovan Stanošević na konju sa jugoslovenskom zastavom! Vojin Čolić nosi na ražnju pečeno prase za goste iz Jarmenovaca. Velika povorka đaka, roditelja i još mnogo drugih meštana kretala se od škole do raskrsnice puteva Rudnik – Belanovica – Dragolj. I tu je bio rastanak: težak, ali dostojanstven...Dvojica prisutnih su me na rukama uneli u fijaker...

Odvezli smo se u Jarmenovce, preko obronaka planine Rudnik, fijakerom, tada najmodernijim prevoznim sredstvom u ovom kraju, da tamo nastavim svoj omiljeni učiteljski poziv...

* * *

Naslovnica knjige "Ustanici i ratovanja uz pesme"

Sva tri izvoda su iz knjige „Ustanci i ratovanja uz pesmu (u užičkoj republici)“, izdanje autora, štampa „Šumadijaprodukt“, Gornji Milanovac, recezent Miloš Jovanović, tehnička oprema, lektura i korektura Milica i Milenko Marušić, oktobar 2000. godine, str. 61-62 i 25-26.

Priredio: Prof. Radovan Karaulić

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(3 glasova)

 

 

 

 

 

 

 

Go to top