Vasi Pelagiću ni u grobu Srbi nisu dali mira...

Korice Đukovićeve knjige Takovci i Rudničani u oslobodilačkim ratovima Korice Đukovićeve knjige Takovci i Rudničani u oslobodilačkim ratovima

Rudničko-kačerski hroničari (7): Isidor Đuković (1927- )

Isidor Đuković, istaknuti srpski istoričar, jedan od najboljih poznavalaca Prvog svetskog rata i srpskog učešća u njemu. Najpoznatija dela su mu i posvećena tom periodu: „Nađmeđer – austrougarski logor za Srbe 1914- 1918“ (grobnica u Slovačko, oko 6000 Srba umrlo je u ovom logoru, koji se nalazio između Bratislave i Komorana, 2002.god.), „Pegavi tifus u Srbiji 1914-1915“ (2006.god.), „Takovci i Rudničani u oslobodilačkim ratovima Srbije od 1912-1918.god.“ (1996.god.)... Veliki prijatelj Kačeraca, Takovaca i Rudničana, jedan od osnivača Udruženja Rudničana 1997.godine, pisao za „Rudničanin“, gde su i objavljena ova dva članka...

 

Isidor Đuković

 


Ćirilica, latinica i Srbi


…Ćirilica se i dalje potiskuje i itiskuje iz Srba i Srbije. Crkvena i ruska ćirilica su opismenile Srbe, stvorile i održale im kulturu. Ćirilica je postala najsavršenija azbuka u svetu. Polovinom 19. veka vlada Srbije usvojila ju je kao državno pismo. Srbi su vekovima živeli razjedinjeni u Otomanskom i Austrougarskom carstvu, a ujedinjavali su je ćirilica i pravoslavna vera i održale njihovo jedinstvo.

Turska vlast je Vasi Pelagiću, arhimandritu srpske pravoslavne crkve u Banjaluci, uputila neku presudu napisanu latinicom. On je odbio da je primi pod izgovorom da je napisana na latinici koja nije njegovo nacionalno pismo. Primio je presudu tek kad je napisana na ćirilici. Vasa je oslobodio sebe i ograničenja u crkvenoj hijerarhiji i napustio tako visok položaj u crkvi. Lutao je po susednim zemljama i zaustavio se u Srbiji, gde je očekivao nacionalnu slobodu i pravo da piše ćirilicom. Posle dolaska na vlast Srba, njegovih sledbenika, 1945.godine oni su nastojali da ožive sećanje na svog prvoborca. Njegovo mesto rođenja nazvali su Pelagićevo i u njemu podigli spomenik na kome su posvetu Vasi napisali latinicom?! Ono što nisu uspeli da mu urade Turci, kapitalistički režimi, uspeli su njegovi sledbenici Srbi. Vasi ni u grobu nisu dali mira...

...Od Srba uvažavan kao veliki Jugosloven, hrvatski književnik Vladimir Nazor, aktivan učesnik NOP-a Hrvatske, po Miroslavu Đilasu, za vreme NOP-a tražio je da hrvatske i srpske jedinice na teritoriji Hrvatske pišu latinicom i nose hrvatska nacionalne oznake. Tako nešto nikad nije padalo na pamet nijednom Srbinu.

Nijedna srpska vlada nikada u Srbije nije zabranjivala latinicu, a ,nažalost, sve vlade i zastupnici kulture su podsticali prodor latinice. U prosvetnim, kulturnim, naučnim, školskim i državnim institucijama i među građanima podsticana je latinica, što joj je omogućilo prodor. Do predsednikovanja Dušana Čkrebića državna administracija služila se isključivo latinicom...Dušan Čkrebić je formirao državne, gradske i opštinske odbore i planirao izdavanje celokupnih dela Vuka Karadžića u čast njegove stogodišnjice. Vlada Srbije je izbacila latinične, a uvela ćirilične pisaće mašine, ali i to je bilo uzalud. U to vreme obratio sam se Ministarstvu kulture Srbije i molio za štampanje jednog rukopisa. Dobio sam negativan odgovor, otkucan na lepoj ćiriličnoj mašini, a od pomoćnika ministra sa zvanjem doktora nauka potpisan latinicom. Srpska posla. Slave Vuka kao oca ćirilice, slave dane srpske prosvete, sede u vlasti, potpisuju se latinicom, a ne zastupaju interese naroda koji ih je na ta mesta izabrao ili postavio i visoko plaća.

Isidor Đuković

Deo teksta osnivača Udruženja Rudničana, istoričara Isidora Đukovića, upućeno ministru Prosvete i kulture i kreatorima kulture kod Srba, „Rudničanin“, Vidovdan, 2011.god., br 26, str. 39.

Korice knjige Pegavi tifus


Zločini okupatora od 1915 – 1918.god. na Rudniku


Na Rudniku su ubijeni:
1. Radoje Nikolić, star 70 godina, ubijen je oktobra 1915.godine od austrougarskih vojnika sekirom. Svedoci: Živana, Petrija i Mara Nikolić.
2. Raduivoje Radivojević, star 73 godine, ubijen je oktobra 1915. Godine od austrougarskih vojnika. Svedok Sreten Božović.
3. Stevan Maksimović, star 61 godinu, streljan pred celim selom juna 1917. Godine po presudi austrougarskog vojnog suda.
4. Radomir Radivojević, star 36 godina, oteran od austrougarskih vlasti 1916. godine na kuluk, seču drva, drvo palo na njega i prignječilo ga.
5. Živka Milutina Milenkovića, stara 30 godina, silovana od austrougarskih vojnika oktobra 191.godine. Svedoci: Sibinka, Radmila i Petar Pavlović. Živka rodila dete.
6. Svetozar Čivović, star 58 godina, hapšen i tučen 1916.godine od policijskog podnarednika pred celim selom.
7. Veljko Vasiljević, star 48 godina, hapšen i tučen od austrougarskih žandarma na Rudniku od čega je ostao sa trajnim posledicama.
8. Mihajlo Vučetić, star 60 godina, hapšen, tučen i sproveden u zatvor u Beograd u septembru 916.godine
9. Stanko Nikolić, star 65 godina, hapšen, tučen i interniran od austrougarskih žandarma na Rudniku od 1916 – 1918.godine
10. Vladimir Milenković, srski načelnik, star 55 godina,od 1915 – 1918. Godine dva puta interniran u logor od austrougarske tajne policije.

Delovođa: Svet. Ilić, s.sr.
Kmetovi: Miloš Ivković, s.r.; Radoje Radojević, s.r.
Pripremio: Isidor Đuković

Objavljeno u „Rudničaninu“, Vidovdan, 2002, br.9, str 32.

Priredio: prof. Radovan Karaulić

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(3 glasova)

 

 

 

 

 

 

Go to top