Učitelj: Primi ti se kalem – dobiješ peticu!

Učiteljska familija, Radomir i Katarina sad decom (snimak iz 1922.) Učiteljska familija, Radomir i Katarina sad decom (snimak iz 1922.) foto: Arhiv rudničke škole

Rudničko-kačerski hroničari (9): Miloš N. Jovanović Lutovac (1934-2010)


Miloš N. Jovanović je rođen u Jarmenovcima 1934. godine u svešteničkoj porodici od oca Novaka ( rodom iz Lutova, Crna Gora) i majke Stanike Matić iz Jarmenovaca. Osnovnu školu završio u Jarmenovcima, nižu gimnaziju u Gornjem Milanovcu, učiteljsku školu u Kragujevcu, Pedagošku akademiju u Jagodini.

 

Učitelj Miloš - Miša Jovanović, foto:Arhiv jarmenovačke škole

Posle penzionisanja (1994.god.) objavljuje knjige: „130 godina OŠ u Jarmenovcima“, „U krilu Jasenice“, „90 godina fudbala u opštini Topola“, „Kulina“, „Mirko i anđeli“ i „Đakovanje i učiteljevanje“. U rukopisu ostala knjiga „Zamagljeni vidici“.

„Od svog prvog pismnog zadatka iz srpskog jezika, za koji je Miloš Jovanović – Miša dobio pohvale jednog od svojih učitelja prote Radoja Pimića, koji ga je uporedio sa Radojem Domanovićem, do izdavanja prve knjige njegove, prošlo je nešto više od 40 godina. U međuvremenu, učitelj Miša je preko pera „pretakao“ iz srca na papir ono što je osećao. Počeo je sa pisanjem još od đačkih dana, a najveći deo tekstova i knjiga objavio u svojim penzionerskim danima (predgovor dr Mijuška J. Tomića, iz knjige „U krilu Jasenice“, „Papirus“, Beograd, 1999.god. str.5).


Primi ti se kalem – dobiješ peticu!

Za Radomira Mihailovića njegovi bivši učenici su govorili da je bio dobar, ali i veoma strog učitelj. Imao je običaj da prati đake pri povratku iz škole, pa se nekada događalo da on prečicom stigne pre njih do njihove kuće. Epilog su često bile stroge kazne u školi.

Učitelj Radomir Mihailović, jarmenovičaki učitelj  foto:Arhiv jarmenovačke škole

Radomir je nastojao da njegovi učenici steknu što više sigurnih i praktičnih znanja korisnih za život, pa je poklanjao značajnu pažnju kalemljenju voća. Učio je učenike da sami kaleme, ali je peticu iz predmeta „Poljoprivredne pouke“ mogao dobiti samo onaj učenik čiji se kalem „primio“.

p.r. priređivača: Početak Prvog svetskog rata označio je (1915.god.) i prestanak rada rudničke škole. Učitelj Miloš Mimović živeo je na Rudniku, ali je bio star čovek, pa je za učiteljicu postavljena Katarina, supruga Radomira Mihailovića, učitelja iz Jarmenovaca, koji je tada bio na ratištu (njegovo ratno putešestvije bilo je: Cer, Ravno Brdo, Mačkov kamen, Drina, Priština, Ljumkula, Elbasan, Krf, Solun, Bizerta...). Katarina je radila samo jednu ratnu godinu (1916.god.)...

„Početnica“/Pristao na ženidbu

„U svoje drugo mesto službovanja( prvo je bilo selo Kominje, na 1300 m.n.v., 17 kilometara od Novog Pazara, 4-7 sati peške hoda, zavisno da li se ide uzbrdo ili nizbrdo, da li je leto ili zima - p.r. priređivača), rodno selo Jarmenovci, učitelj se dovezao čezom, sa dva sanduka od šećera u kojima su bile njegove lične stvari, posteljina i prazna slamarica. Sanduci su mu poslužili umesto nogara za krevet. Preko njih je stavio staru školsku tablu i na nju slamaricu ispunjenu slamom. Dok je raspoređivao stvari u sobi, javiše mu da je stigla koleginica koja treba ovde sa njim da radi u školi.

Izašao je na terasu, a dole u dvorištu spazio je novu učiteljicu: crnka, omanja, ali temeljna. Posle pozdrava učitelj upita koleginicu gde je ranije ranila. Kada je odgovorila da joj je ovo prvo mesto službovanja, on jenehotice rekao:“Znači, početnica!“

„Pa, šta, ako sam početnica!“- pomalo uvređeno odgovori učiteljica.

 

* * * * *

Jednog majskog dana učitelj je sastavljao radio na baterije i nije ni primetio da su u sobu ušli Lj. Novaković ( šef MZ) i M. Lazić, njegovi dobri prijatelji.
„E, pa učitelju, čestitamo“ – rekoše u glas.

Učitelj nije razumeo šta mu čestitaju.

„Čestitamo ti ženidbu, sad nam je V. otkrila tajnu.

Pomislio sam da se šale, ali oni su doneli poklone (lavor i nošu). Bio je iznenađen i ljut, ali i oni su delovali uvređeno. Kada je potražio V. nje nije bilo, sakrila se negde. Situacija je bila vrlo napeta: objašnjavanje i prepirka su prilično dugo trajali...Na kraju učitelj je popustio, pa odbrusi:

„Pa, dobro, šta bi „bilo jesenas“ neka bude večeras! I pozdravi se sa gostima. Oni su jedva dočekali, imali su pripremljenu pušku iz koje je Lazić, pucnjima sa terase, oglasio ovaj događaj, koji je asocirao na pripremljenu zaveru u kojoj su posredno učestvovali i neki opštinari da bi obezbedili bračni par za školu. Tako se učitelj oženio „početnicom“.

 

(Autobiografski zapisi iz knjige „Đakovanje i učiteljovanje“,izdanje autora, Aranđelovac, 2007.god., str 74-75, 91).

 

Priredio: prof. Radovan Karaulić

 

 

 

 

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

 

 

 

 

 

 

Go to top