Gornjomilanovački vašari kroz istoriju

Gornjomilanovački vašari kroz istoriju foto:Muzej rudničko - takovskog kraja


Vašar ili panađur je deo društvenog okupljanja koji se današnjom terminologijom može okarakterisati kao sajam. U prošlosti, ovakav vid okupljanja je bio jedan od najvažnijih društvenih događaja, a danas je vašar postao deo tradicije jer je izgubio svoju prvobitnu ulogu.

Tradicija održavanja vašara seže do osnivanja varoši Gornji Milanovac. Na osnovu dostupne istorijske građe, prvi vašar održan u Gornjem Milanovcu je bio o Tomindanu 1865. godine. U to vreme, pored crkve Svete Trojice, nalazila se i crkva brvnara posvećena Svetom Apostolu Tomi, koju je podigao ruski imperator Aleksandar II Romanov kao poklon novoosnovanoj varoši. Vašari su se isključivo organizovali na ,,crveno slovo“, odnosno na crkveni praznik kada seljaci nisu radili, a kako je Sv. Toma bio crkvena slava, ovaj dan je ustanovljen kao dan održavanja vašara. Iako danas ova crkva brvnara više ne postoji, tradicija vašara na ovaj dan je nastavljena sve do danas.

Tradicija održavanja vašara 22. maja na crkveni praznik Prenosa moštiju Svetog Nikole potiče od crkvene slave crkve Svetog Nikole u Brusnici. Kako je sedište Rudničkog okruga premešteno iz Brusnice u novu varoš, zajedno sa mnogobrojnim Brusničanima, preneta je i tradicija održavanja vašara na ovaj dan.

 

foto:Muzej rudničko-takovskog kraja

Vašari su bili ključni događaji za tadašnje stanovništvo iz više razloga. Na ovim vašarima se najviše trgovalo stokom, a zanatlije su prodavale svoje proizvode neophodne u poljoprivredi, kao što su alati za obradu zemlje, konopci, držalice, vuna, posuđe itd. Pored ovoga, postojali su i zanati od kojih su majstori ovih zanimanja živeli (npr. bozadžije i licidari).

Na osnovu pisanja lista ,,Težak“, časopisa iz XIX veka koji se bavio poljoprivredom, vidi se da su se vašari održavali tri dana. U broju iz 1884. godine navedeno je da se na vašaru 6/22. maja prodalo 304 volova, 100 teladi, petoro ždrebadi i 62 jagnjeta. Tadašnja opština je od ovog vašara ostvarila prihod od 362 dinara na osnovu poreza i zakupa prostora za prodaju. Ipak, da nisu svi vašari bili uspešni pokazuje i podatak iz 1888. godine za Ilindanski vašar da je cena stoke bila veoma niska jer je loše vreme učinilo da nema mnogo otkupljivača. Trebalo bi istaći i to da se crveno slovo na koje će vašar biti održan birao i prema periodu u godini. Tako se na vašaru u maju obično trgovalo zanatskim proizvodima, jagnjadma i semenima, Ilindanski vašar je bio rezervisan za kupovinu stoke koja je bila namenjena ,,da se zapati“, a Tomindanski vašar je bio rezervisan za jesenje poljoprivredne proizvode.

Društvena dešavanja su bila važan deo obeležja vašara. Na njima su održavane zabave sa muzikom, uz praseće i jagnjeće pečenje sa ražnja, a za one sa malo plićim džepom bio je rezervisan ,,svadbarski kupus“. Pored zabave, na vašarima su se razmenjivale informacije o prodaji ili kupovini zemlje, drvne građe, kamena i sl, a gledalo se i ponašanje i time izgrađivanje statusa pojedinaca. Na vašarima su se razmenjivali i pogledi između momaka i devojaka, ugovarala su se venčanja, raspitivalo se o porodicama sa kojima se trebalo oroditi itd.

Međutim, vašare su pratili ispadi i incidenti. Tako ,,Policijski glasnik“ iz 1901. godine donosi poternicu za bozadžijom Milutinom Arsenijevićem iz Požege za koga se sumnjalo da je ubijen. Na Ilindanskom vašaru, u kafani ,,Tri krune“ dogodila se tuča u kojoj je Života Radojević iz Bresnice zaklan od strane dvojice momaka iz Rakove jer je razgovarao sa devojkom iz njihovog sela. Njih dvojica su par sati posle toga brzo uhvaćena u okolini Čačka jer su imali razbijene glave i povrede koje im je zadao Života bre nego što su ga izboli noževima.

Vašari su, pod udarima vremena i okolnosti današnjice izgubili dosta od svoje prvobitne trgovinske i društvene osobenosti jer je razvoj komunikacije, prodaje i zabave bitno promenjen.

Nikola Petrović

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(9 glasova)

 

 

 

 

 

 

 

 

Go to top