Rudničko-kačerski hroničari (11): Miroslav D. Paunović

Korice zbirke pesama Na dedinom krilu Korice zbirke pesama Na dedinom krilu privatna arhiva

Rudnička elegija Mira Paunovića

 

Miroslav D. Paunović je rođen1943.godine u Šumama kod Ivanjice. Završio je Višu pedagošku školu u Kruševcu (1969). U ustanovi za kulturno-obrazovnu delatnost „Kosta Novković“ U Čačku od 1971.godine je nastavnik srpskog jezika i jugoslovenske književnosti, rukovodilac centra za osnovno obrazovanje od 1974.god. do 1984.godine, direktor ustanove od 1984.god. do 2001.godine, kada odlazi u penziju.I danas živi u Čačku, čuva unuke i dalje piše pesme, priče, aforizme...Nabrojaćemo samo neke zbirke: „Brkati osnovci“ ( 1996), „Isticanje vremena“ ( 1997), „Živa bila“ ( 1998), „Ovi i oni“ (2000), „Jovan i Risto“ ( 2001), „Zbogom pameti“ ( 2002), „Vreme posle“ (2005), „Kafana kod Glavonje“ ( 2007), „Na dedinom krilu“(2015)...

Miroslav D. Paunović

Sa bratom Milankom detinjstvo proveo na Rudniku, gde mu je otac radio kao prvi knjigovođa u tek novootvorenom Rudniku olova i cinka (50-tih godina prošlog veka). Zapamtio sve posleratne generacije sa „krova Šumadije“, njihove nestašluke i doživljaje. Povod više da sada, od mnoštva pesama, izdvojimo i objavimo samo autobiografsku „Rudničku elegiju“ iz poslednje knjige „Na dedinom krilu“ (2015.god.)

Rudnička elegija

Ponekad
Sa setom
Počnem da se vraćam
Na početak davni
I vidim moje roditelje
Ozbiljne
I dražanja krutog
U tim vremenima
Trumanovih jaja
I šećera žutog

I vidim
Garavog rudara
Peru opančara
Berahu apotekara

Starog Covrlju
Pegavog lica
Covrlja po putu
Nestvaran
Kao da je pao s neba
Šragalja Franja
Karbitušu drži
I komad fabričkog hleba

I vidim
Moje drugare
Nasmejane
Zdrave
U toj posleratnoj krizi
Striza
Živka
Zvanog Jare
Šuljagu
Nakrivljenog vrata
Ko toranj u Pizi

I vidim
brdovit Rudnik
Samo u Jabučaru
Iznad varošice
Ima malo ravnice
Gde odigravamo
Naše velike utakmice

Tu se preznojava
Mladost neumorna
Viče Aco Vlahović
KORNA

Za njega je korna
I kad lopta
Kroz gol prođe
Kad razagna
S jabuka ptice
Kad sleti sa strane
U nizbrdice
Pa se otkotrlja
Sve do varošice

I vidim dedu Marjana
Iz Malog Raja
Plaši nas njegov
Čvornovat štap
Izborano čelo
Lice sa dugom sedom bradom
Dok se braća
Brale i Rale
Posle škole
U Jabučaru
Pesniče
Sa njegovim unukom Radom

A ko se zamerio
Kod žgoljavog
Borbenog u srcu
Dede Marjanović Rada
Taj kasnije
Nije imao čemu
Dobrom da se nada

Zvizne ga u leto
Iz praćke kamenjača
A u zimu ledenjača

I vidim
Poštara Baja
Šaljivdžiju
Vedrog lika
Ženskih srca
Zavodnika

Povezuje
Telefonske žice
Peva
Čuje se do Šturca
Sa poznatim ciljem
Bez imalo dara

Mala moja
iz Stragara
Legni tamo
Do duvara
Ti na leđa
Ja na trbu
Da sadimo belu vrbu

I vidim
Bartošić Slavka
Legendu Mladog rudara
I još nekog vidim
A pravog imena mu ne znam
Damara

Od ovog navijača
Rudar nije imao
Boljeg igrača

Obuče šumadijsko odelo
Obuje opanke
Na glavi šajkača

Za Damara
Vamilijaza
Rudničke osnovne škole
Znalo se od Milanovca
Do Topole

Za njega se znalo
Ko za staru paru
Ko za laži
Lažljivoga Jezda
Kad na fudbalskoj utakmici
Vikne iz petnih žila
UDRI GA PO DAMARU
Goluždravi ptići
Po planini
Ispadnu iz gnezda

I vidim
Mada su sećanja bleda
Kao u magli lađa
Moju prvu đačku ljubav
Ljubicu iz Zagrađa

I vidim
Kao zadnjeg
U vojničkom stroju
Još jednu đačku
Nesanicu moju

Tog leta
Kao da jedoh bunike
Zbog plavih očiju
Nikić Perunike

I vidim
Mog brata Milanka
Zamomčio se
Krišom se brije
A ćale
Nikako da se seti
Što su mu stalno
Tupi žileti

Vole ga devojčice
Posvađale se zbog njega
Najbolje drugarice
A do ušiju zaljubljena
Posebno ga merka
Crnooka Dušanka
Čika Striza šofera
Lepuškasta ćerka

Pa mu to oko njeno
Devojačko
U duši pometnju stvara
I s nogu obara

I vidim
Tetura se
Komšija Miloš
Opet se ko zemlja
Napio u Menzi
Beži mu žena Gica
Nekud od kuće
Dok se ne otrezni

I vidim
Iz varošice
Miladinove sinove
Šeša
Rada
Firga
Golmana Mladog rudara
Braću Perovce
Radovana
Radoslava
Moča
I Kara

I vidim
Iz Malog Raja
Sad bez nekadašnjeg sjaja
Oronulih vikendica
I vila
Moju najdražu
Učiteljicu Milku
I njenog supruga
Upravitelja škole
Našeg čika Mila

Braću
Adama i Radmila

Studenta
Miroslava Markovića
Lafa

Dragišu Miletića
Legendarnog
Rudničkog fotografa

Laf nam
U igri s loptom
Savete daje
Dragiša fotoaparatom
Beleži ljude
I događaje

I vidim
Obnavlja se Rudnik
Življa
Dolaze rudari
Mladi
Stari
Gradi se kolonija
Gradi se sve novo
U novo doba
Otvara se prva prodavnica
Prva kafana
Zamirisa prvi hleb
Iz Životine pekare
Sa Rakića groba

I prvi film
Prikaza se u Menzi
Prvi radio Kosmaj
Zasvira u kafani
Kod Danilovića
Dođe na Rudnik
Prašnjavim putem
I prvi fića

Moj otac
Čestiti
Proleterski siromašak
Kupio radio Nikola Tesla
Kao da ne beše za kupovinu
Ništa preče
Srećan je
Što po komšiluku
Ne mora više
Da sluša Veselo veče

I vidim
Autobus
Onaj od pre rata
Sav od prašine
I blata
Na realciji Čačak Beograd
Prelazi preko Rudnika
S teškom mukom
Preopterećen
Na krivinama
I uzbrdicama
Mora i da se gura
Penje mu se na krov
Mokrom čarapom
Malo udareni Proko
Viče njegova pamet štura
Zaustavi
Pade đondura

A mi
Radoznala deca
Iz varošice donje
I kolonije gornje
Gledamo
Kako ta kuća
Na četiri točka
U oblaku prašine
Nestaje
U pravcu Šatornje

Nestaje
Kao i sve
Što polako nestaje
Kao što nema više
Svih mojih drugara

Kao što nema

Šragalja Franja

Starog Covrlje

Pera opančara

Berahe apotekara

Kao što Miloš pijan
Neće doći Gici
Bajo nekoj udovici

Kao što se ni ja
Neću najesti bunike
Zbog plavih očiju
Nikić Perunike

Kao što
I nikada više
Neće biti mojih roditelja
Ozbiljnih
I držanja krutog
Tih vremena
Trumanovih jaja
I šećera žutog


Miroslav D. Paunović

Priredio: prof. Radovan Karaulić

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

 

 

 

 

 

 

Go to top