Gornji Milanovac i Lajkovačka pruga

 Prosalava 1. maja na Železničkoj stanici u Gornjem Milanovcu Prosalava 1. maja na Železničkoj stanici u Gornjem Milanovcu fotografija iz knjige Stari Milanovac

Starija generacija Gornjomilanovčana odlično pamti prolazak voza kroz grad, a mnogi su u njemu odlazili na studiranje u Beograd ili na služenje vojnog roka u Sarajevo. Mnogi od njih su ispratili poslednjeg ,,Ćiru“ 1969. godine.


Početak železnice u Gornjem Milanovcu je 1908. godina kada Narodna skupština donosi zakon prema kome treba da se izvrši izgradnja pruge uskog koloseka, širine 76cm, između Lajkovca, Gornjeg Milanovca i Čačka. Sredstva za izgradnju pruge Srbija je nabavila iz naročitog zajma, koji je bio predviđen za izgradnju železnica. Buduća pruga trasirana je za mesec dana, a izgradnja je počela 1911. godine. Gvozdeni mostovi su naručeni u Austrougarskoj, tačnije u Pragu, a isporučeni su već 1912. godine, kada su i montirani. Izgradnja je privremeno zaustavljena oktobra meseca 1912. godine, kada je otpočeo Prvi balkanski rat.

Kako su se ratna dejstva produžila zbog sukoba sa Bugarskom 1913. i Albanskom pobunom krajem te godine, izgradnja pruge je mirovala do aprila 1914. godine. Tada je raspisana licitacija za nabavku skretnica. Prema pisanju lista ,,Pijemont“ radovi na pruzi bi trebalo da budu završeni do kraja 1914. godine kada je ona trebalo da bude puštena u rad.

 

 Otvaranje pruge u Gornjem Milanovcu 1922.godine iz knjige Stari Milanovac

Julska kriza 1914. i rat sa Austrougarskom su opet prekinuli izgradnju. Po okupaciji Srbije, Austrougari su se zainteresovali za dalju izgradnju ove pruge. Stanične zgrade na celoj trasi bile su skoro izgrađene, ali sama pruga je bila samo delimično izgrađena. Već 1916. godine Austrougari započinju izgradnju koja je išla tempom od 5 kilometara dnevno. Planirano je bilo da se pruga osposobi do kraja 1916. godine. Gradnju je nadzirala Austrougarska vojno-železnička komanda. Ova pruga je bila neophodna radi snabdevanja okupacionih trupa u Gornjem Milanovcu i Čačku, a glavni zadatak pruge je bilo odvoženje životnih namirnica koje je austrougarska vlast rekvilirala za potrebe svoje vojske. Pored toga, Austrougari su, odmah po okupaciji, započeli eksploataciju rudokopa i šuma na Rudniku.

Prugu su gradili austrougarski vojnici, a postoje i podaci da su dovođeni starci, deca, kao i srpski dezerteri. Na dnu Rajićeve ulice tekst uklesan u kamen govori o puku, odnosno regimenti iz Krakova koja je bila uposlena ovde. Ipak, Austrougari nisu završili prugu u predviđenom roku. Razlog je bio nedostatak materijala, kao i radne snage. Tek 27. decembra 1917. godine uspostavljen je saobraćaj između Gornjeg Milanovca i Čačka. Voz je kretao za Čačak u 8:30 i stizao u Čačak u 10:30 časova.

 

Železnička stanica u Gornjem Milanovcu,  fotografija iz knjige Stari Milanovac

Polazak za Gornji Milanovac je bio u 18:05, a dolazak u 19:56. Tokom 1918. godine, radovi su ubrzani, tako da je cela trasa bila gotova 28. septembra, a otvaranje je bilo planirano za 20. oktobar. Međutim, srpska vojska je probila Solunski front i ubrzano se približavala, pa su Austrougari započeli evakuaciju. Povlačenje prugom je prekinuto početkom oktobra, kada je četnički odred uništio deo pruge kod Krive Reke. Sami Austrougari su potom uništavali prugu, kao i zgrade železničkih stanica.

Popravka pruge je započeta tek 15. januara 1920. godine kada je u Beogradu osnovana sekcija za prugu Čačak – Lajkovac pri Direkciji za gradnju. Pruga je puštena u rad 1. juna 1922. godine. Sama trasa pruge je produžena, prvo do Užica, a potom i do Sarajeva, pa se ova pruga nazivala Beograd – Sarajevo. Međutim, narod ju je krstio kao ,,Lajkovačka pruga“. Tokom dvadesetih godina XX veka bilo je planirano da Gornji Milanovac postane oblasni železnički centar, na taj način što bi bila izgrađena pruga Kragujevac – Gornji Milanovac, produžena prugom Sabanta – Rekovac, gde bi se vezala za glavnu prugu Beograd – Niš. Međutim, ovaj plan nikada nije ostvaren.

Nastaviće se...

 

Nikola Petrović

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(8 glasova)

 

 

 

 

 

 

Go to top