Gornji Milanovac i Lajkovačka pruga (II deo)

Lajkovačka pruga je dobila posebno na značaju kada je od Sarajeva napravljena pruga do Dubrovnika. Time je prestonica države direktno povezana sa morem, a samim tim i Gornjomilanovčani su mogli bez presedanja da stignu do Jadrana. I danas u tzv "gornjim selima“ kruže priče o ljudima koji su sedali na voz i prevozili sir, kajmak i šljivovicu do Dubrovnika.

Modernizacija ove pruge stigla je u vidu novih lokomotiva. Parne lokomotive, popularno nazivane ,,ćira“ su bile spore, njihova brzina nije prelazila 30 km/h, pa je od Gornjeg Milanovca do Beograda bilo potrebno šest časova vožnje. Godine 1938. na Lajkovačku prugu stala je prva ,,dizelka“ odnosno voz sa dizel motorom snage 470 konjskih snaga, koje su mogle da dostignu brzinu od 60 km/h. Sa njima, put od Gornjeg Milanovca do Beograda trajao je tri sata.

Godine 1941. Nemačka je okupirala Srbiju, a posebna pažnja neprijatelja je bila kontrola nad saobraćajem. Zbog četničko-partizanskog zauzimanja Gornjeg Milanovca, kao i zbog gubitaka koje su Nemci imali, 15. oktobra grad je spaljen. Tada je naročito oštećena železnička stanica. Godine 1942. nemački Afrički korpus pod komandom feldmaršala Romela krenuo je da porazi Britance u Egiptu. Najkraće snabdevanje Romelu je išlo preko Balkana, pa železnice dobijaju ogroman značaj. Jugoslovenska vojska u Otadžbini povela je borbu sabotažama na prugama, poznatu u istoriografiji kao ,,Bitka za snabdevanje“. Na Lajkovačkoj pruzi su takođe odvijane sabotaže, skidane šine i uništavani pragovi.

U svojim memoarima komandant I ravnogorskog korpusa kapetan Zvonko Vučković opisivao je da je redovno u okolini stanice Ljutovnica napadao vozove, na taj način što su na prugu obaljivana velika debela stabla. Meta četničkih napada bila je i stanica u Ugrinovcima, kada je 20. maja 1944. opljačkan teretni voz sa oružjem i municijom pri čemu su tri nemačka vojnika poginula. I danas na železničkom mostu u Brđanima stoji nemački bunker.

Posle rata pruga je popravljena i nastavljena je da se koristi. Međutim, šestdesetih godina XX veka u SFRJ su ukidane pruge uskog koloseka. Kao nerentabilna za uvodjenje širokog koloseka proglašena je i Lajkovačka pruga, zbog izgradnje nove, Beograd – Bar. Poslednji voz od Čačka do Lajkovca prošao je 31. decembra 1969. godine. Koliko je bila značajna ova pruga, najbolje se videlo onda kada je ukinuta. U Gornjem Milanovcu najbolje se vidi po bivšim stanicama Nakučani i Kriva Reka.

 

 Isečak iz novina Vreme iz 1936. godine o železničkoj nesreći

 

Lajkovačka pruga je u Opštinu ulazila u Ugrinovcima, gde je stanica imala četiri koloseka, vodonapojnicu i jamu za čišćenje lokomotivske vatre. Objekat je napušten a nalazi se na Ibarskoj magistali. Pruga je potom išla ka Krivoj Reci, stanici koja je imala tri koloseka, a danas ne postoji već su tu nikle lipe. Dalje se išlo ka stanici Nakučani, koja ima dva koloseka, a karakteristična je po tome da se nalazila na krivini. Zgrada je napuštena. Sledeća stanica je bila Ljutovnica, sa tri koloseka, a zgrada je danas u oronulom stanju. U Srčaniku je bila ukrsnica, jedina od Lajkovca do Čačka, sa dva koloseka. Ovde se takođe nalazi železnička zgrada, koja je skoro u potpunosti propala.

Sledeća stanica nalazila se u Gornjem Milanovcu. Ona je imala pet koloseka i bila je jedna od većih na ovoj pruzi. U ovoj zgradi je danas par ugostiteljskih radnji. Poslednja stanica u Opštini je bila u Brđanima. Imala je pet koloseka, od kojih dva slepa. Jedan je koristila vojska, dok je drugi bio industrijski. Zgrada stanice je očuvana.

 

 

 

Nikola Petrović

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(3 glasova)

 

 

 

 

 

 

Go to top