Na današnji dan probijen Solunski front u Velikom ratu

Ulazak XII puka u GM posledice proboja Solunskog fronta Ulazak XII puka u GM posledice proboja Solunskog fronta Foto: Iz knjige "Gornji Milanovac i Takovski kraj"


Pre 99 godina, 15. septembra 1918. godine jedinice Šumadijske divizije Druge srpske armije probile su bugarske linije na reonu Zapadnog veternika i Bezimene kose.

Artiljerijska priprema je počela 14. septembra i dejstvovala je 24 časa iz 582 topa i haubice. U 5 časova ujutro, Šumadijska divizija izašla je iz rovova i krenula je u napad. Šumadijsku diviziju, kojim je komandovao pukovnik Petar Mišić (jedan od starijih zaverenika u Majskom prevratu), činili su X pešadijski puk "Takovski“, XI pešadijski puk "Karađorđe“ i XII pešadijski puk "Car Lazar“. Ovaj poslednji puk je imao najodgovorniji zadatak zauzimanja bugarskih rovova, dok su ostala dva imali ulogu rezerve i obezbeđenja bokova. Zajedno sa Šumadincima, u juriš je krenula francuska 17. i 122. kolonijalna divizija (uglavnom Senegalci). Prvim bataljonom XII puka komandovao je potpukovnik Spasoje Tešić, a drugim bataljonom istog puka, komandovao je potpukovnik Dragutin Gavrilović. Ispred njih se nalazila bugarska 3. i delovi 2. divizije.

Iako je sedište XII puka bilo u Kruševcu, na Solunskom frontu je glavnina njegovog kadra činilo ljudstvo iz Gornjeg Milanovca i Čačka. U Vojnom arhivu u Beogradu, u popisniku 4/2, kutija 65, fascikla 7, document broj 51, čuva se armijska pohvala vojvode Stepe Stepanovića u kojoj je opisan proboj koji je izvršio, tada potpukovnik, Spasoje Tešić.

"Komandant 1. bataljona ovog puka, potpukovnik g. Spasoje Tešić, za vreme napada 1. i 2. septembra učinio je sledeće:
1. Pre napada ličnim zalaganjem uspeo je da sve neprijateljske organizacije na Bezimenoj kosi i Zapadnom Veterniku dejstvom oficirskih patrola izvidi, pošto su do tada bile gotovo nepoznate, te je time u mnogome olakšao izvođenje napada.
2. Za vreme pripreme napada je lično osmatrao dejstvo artiljerije na svom frontu, izveštavao uredno i pomagao reglažu artiljerijskog dejstva.
3. Na sam dan napada 2. septembra sa tačno izvedenim rasporedom, po planu i u tačno određeno vreme, grunuo je na neprijatelja takvom silinom i brzinom, da se neprijatelj nije ni mogao osvestiti. Za četiri minuta zauzeo je redut na Bezimenoj kosi i izbio na njegovu severnu ivicu, čime je uspeo da padnu svi rovovi u Trouglastoj šumi i posada tih rovova morala je da kapitulira.
Silan nalet njegovog bataljona, oduševljenje i brzinu kojom je izbio na greben Zapadnog Veternika bio je neočekivan i sa naše strane. Kretanje i red bili su za svaku pohvalu. Izbivši na greben Zapadnog Veternika nije se tu zaustavio, nego je produžio nalet ka Slonovom uvu i ako je trpeo jaku mitraljesku vatru sa Ježa i Kamena i artilerijsku sa Kravice, tako da je u 9.30 časova već zauzeo svoj krajnji cilj – Slonovo uvo, i uputio patrole na Borovu čuku.

Nalet je vršen takvom brzinom, da neprijateljske baterije, koje su dejstvovale s Kravice i Krotke, nisu mogle apsolutno ništa da izvuku i 4 haubice od 105mm za vreme dejstva bile su zarobljene s komandirom, oba vodnika i svom poslugom. Sem toga, bataljon je zaplenio još 2 poljska topa, 2 mitraljeza, veliku količinu pušaka, artiljerijske i pešadijske municije, zaplenio je arhivu 32. puka, zapadne artilerijske grupe III divizije i zarobio 7 oficira i više od 300 vojnika.
U ovoj operaciji potpukovnik Tešić je pokazao veliku inicijativu, neobičnu ličnu hrabrost, jer sam ga ja za sve vreme osmatrao duž svoga streljačkog stroja, izdržljivost i neumornost u radu.“

 

 

Nikola Petrović

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

 

 

 

 

 

 

Go to top