Rudničko-kačerski hroničari (17): Dragan Milošević (1928 – 2005)

Dragan M. Milošević, dugogodišnji nastavnik srpskohrvatskog jezika rudničkoj školi. Jedan od najistaknutijih kulturnih radnika mesta, nezaboravni nastavnik, istaknuti hroničar ovoga kraja. Istina, sve što je Dragan napisao nalazi se na ogromnom broju stranica, koje nije uspeo da objavi. Reč je o „Istoriji Rudnika“ (u tri toma), „Monografije Zemunskog dečijeg odmarališta“ i „Šest decenija kulturno-prosvetno i zabavnog života i rada na Rudniku“. Ipak, zahvaljujući trudu svog kolege prof. Radovana Karalića, godinu dana posle smrti, objavljeno je njegovo jedino i najvrednije delo "Rudnička hronika", rezultat višedecenijskog istraživačkog rada. Dragan je njime podigao spomenik i sebi i Rudniku koji je neizmerno voleo.

Mnogo truda, slobodnih sati, znanja i ljubavi, ugradio je u svoje učenike, u svoj KUD ,,Dušan Dugalić“ (kasnije je menjao ime u KUD ,,Rudnik’’. pa KUD ,,Vidovdan’’), u sve manifestacije, priredbe, pozorišne predstave, susrete i razna kulturno-zabavno-prosvetna takmičenja. 

 

Dragan Milošević

Dragan je rođen u Donjoj Crnući 1928.godine. Učiteljsku školu, a zatim i Višu pedagošku završio je u Kragujevcu. U rudničkoj školi se zaposlio septembra 1954. godine i radio do 1973.god.. Od 1.02. 1973.god. do penzionisanja 1985.god. direktor je u Zemunskom dečjem odmaralištu na Rudniku (danas Centar za dečja letovališta Rudnik).

Umro je u 77-oj godini života, 23. februara 2005. godine. „Njegov nemirni duh otišao je da potraži mir u večnosti. On ne duguje nikome ništa, a mi smo svi pomalo dužni da sačuvamo uspomenu na njegov svetli, visokomoralni lik“, napisao je u nekrologu za „Rudničanin“ njegova kolega Slobodan Marković.

Ovde ćete imati priliku da pročitate Draganove radove iz ,,Rudničanina“ o tome kako je autor zabeležio početak svog službovanja na Rudniku, rušenje Zadružnog doma, izgradnju nove školske zgrade...

Prvi dan na poslu u rudničkoj školi...


“Raskrstio sam sa Vojno-industrijskom školom u Kragujevcu, oprostio se sa kolektivom i brojnim saradnicima, drugovima i prijateljima, dobio službenu dokumentaciju i raskinuo radni odnos zaključno sa 31. avgustom 1954. godine….Sa Brankom (prim.priređ. - suprugom) dogovorio sam se da pođemo u Milanovac 5. septembra, jutarnjim autobusom. U Milanovcu smo se javili referentu sreza, veselom i ljubaznom čičici, koji se zvao Milorad Nešić. On nam je objasnio da na Rudniku radi rudokop olova i cinka i da to preduzeće ima svoj autobus na kome piše Rudnik “Rudnik” i koji polazi svaki dan u 15 časova ispred kafane “Zelengora” za Rudnik….

 

Stariji vozač, koga su zvali “čika Strizo” leškario je na duplom sedištu kad smo prišli sa stvarima. Ustao je i vrlo ljubazno smestio naše stvari na krov autobusa. Uzgred nam je rekao da ima dva đaka u školi…. Autobus je u 15 časova krenuo za Rudnik makadamskim drumom. Put se se uspinjao, krivudao i posle oko 90 minuta savladao je onih 15 kilometara i zaustavio se preko puta rudničke pošte, u neposrednoj blizini škole. Izašli smo i upoznali se sa nekolicinom članova kolektiva škole i upravnikom, Miloradom Milosavljevićem, “čika Milom”, koji su čekali naš dolazak na zajedničku sednicu nastavničkog veća pred neposredan početak školske godine…. Ovaj mali kolektiv tada su činili: Milorad Milosavljević, upravitelj, Aleksandar Radosavljević, Olga Janković, Branka i ja, u višim, a Milka Milosavljević, Vida Gavrilović i Olga Jošić u nižim razredima. Dakle bilo nas je osmoro…


Rušenje Zadružnog doma i podizanje novog Doma kulture na Rudniku

Novi urbanistički plan Rudnika predviđao je preuređenje i nova rešenja u centru rudničke varošice. Pored ostalih promena predviđeno je rušenje Zadružnog doma, koji je zauzimao prostor pored Pošte i duž glavne ulice.

Krajem šezdesetih godina Dom je srušen, a početkom sedamdesetih podignut je nov Dom kulture, delimično na prostoru starog Doma, a pretežno na slobodnom zemljištu ispod Pošte. Sav prostor do ulice ostao je prazan za uređenje budućeg Trga rudara.

Novi Dom kulture dobio je ime po pesniku Vojislavu J. Iliću, koji je, službujući u Gornjem Milanovcu, pravio česte izlete na Rudnik, tu dobijao pesničke inspiracije i napisao nekoliko pesama vezanih za Rudnik. Zbog toga su mu se Rudničani odužili na ovaj način.

Dom kulture je u prizemlju raspolagao holom, salom sa binom, pomoćnim i sanitarnim prostorijama, a na spratu bibliotekom, prostorijom za kinoaparaturu, malom salom, kancelarijom i dr. Rešenja Doma kulture nisu se u startu pokazala dobra, zbog male bine, neadekvatnog rešenja grejanja i visoko i nepristupačno postavljenih u plafon mnogobrojnih svetiljki.

Odmah po otvaranju Doma kulture ''Vojislav Ilić '' u njegove prostorije prebačena je iz Menze kino-aparatura i otpočeo da radi bioskop sa dva filma sedmično.
Otvaranje Doma počelo je kulturnim programom i proteklih godina u njemu je realizovano niz raznih kulturnih manifestacija, đačkih priredbi, pozorišnih predstava, muzičkih programa estradnih umetnika i društava, raznih izložbi i drugih skupova.

 

Rušenje stare zgrade škole i podizanje nove, montažne škole

Početkom septembra 1972. godine Rudnik je zadesio zemljotres jačine šest stepeni Markalijeve skale. Nije bilo većih šteta, ni povreda, ali je jedan deo školske zgrade oštećen pucanjem zida u spratnim prostorijama desnog krila.

 

Srušena škola

Ova pojava je uspaničila nastavnike i roditelje, pa je neko vreme nastava održavana van zgrade, dok nisu seizmoliški stručnjaci procenili stanje. Nastavilo se sa radom u ovoj školskoj zgradi, ali su vršene pripreme za rušenje ove i podizanje nove školske zgrade.

Odlukom školskih, mesnih i opštinskih organa stara zgrada je srušena, a na terenu ispod nje podignuta je nova montažna, funkcionalna i dobro opremljena škola.

U novoj školskoj zgradi otpočeo je nastavni rad 1. februara 1976. godine. Na ruševinama stare školske zgrade Omladinska radna brigada Rud-nika akcijama i dobrovoljnim radom uredila je prostor i uz stručnu pomoć zasadila rastinje za budući park škole.

Kolektiv škole, Mesna zajednica i Savez boraca podigli su, u parku do Dečijeg vrtića, Spomenik izginulim borcima NOB i preneli Spomen-ploču sa imenima ratnika koja se ranije nalazila na srušenoj školi. Ploča je ukomponovana u sastav novopodignutog spomenika.

 

Priredio: prof. Radovan Karaulić

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(2 glasova)

 

 

 

 

 

 

Go to top