Rudničko-kačerski hroničari (19): Milorad - Mile Milosavljević (1907 – 1995)

Milorad - Mile Milosavljević Milorad - Mile Milosavljević foto: Dragiša Miletić

"Čika Mile" ili "Učitelj Mile" kako su Milorada-Mila Milosavljevića, legendarnog učitelja sa Rudnika, zvali iz poštovanja, njegovi učenici, prijatelji, komšije i meštani. Pristupačan, prijatan sagovornik, spreman svakom da pomogne, nečujna koraka kojim je kroz težak život hodio, obeležio je svoje vreme, svoje učiteljevanje, svoju školu...

Mile Milosavljević je rođen 1907.god. kao osmo dete u rudničkoj, siromašnoj seoskoj porodici. Gimnaziju je završio u Gornjem Milanovcu, a učiteljsku školu u Jagodini 1929.god. Školovao se radeći razne fizičke poslove. U trećoj godini dobija "blagodejanije" (stipendiju) po preporuci učiteljske škole, ali kada odbija da se učlani u vladajuću stranku, gubi ovu povlasticu i postaje ono što i želi - narodni učitelj. Od državnih prosvetnih organa prvo biva raspoređen u selo Mrežničko u Makedoniji (gde mu se rađa prvi sin Aleksandar), a posle dve godine sa suprugom Milkom prelazi u Donju Vrbavu (gde mu se rađa drugi sin Tomislav). Od 1938. godine radi na Rudniku, a svoje učiteljevanje Mile završava 1963. godine, posle 27 godina radnog staža.

Mile Milosavljević rat provodi u zarobljeništvu, a po povratku uključuje se u obnovu zemlje i zavičaja. Biran je više puta za odbornika na Rudniku, a bio je i član Sreskog odbora i poverenik za prosvetu sreza Takovskog. Upravitelj škole na Rudniku, školovani pčelarski instruktor, rezervni kapetan prve klase, hroničar svoga zavičaja. Treba istaći njegovu velelepnu istorijsku knjigu "Rudnik u borbi za slobodu" (štampana 1976. godine u 2000 primeraka). Iz nje smo i izdvajili neke zanimljive delove i slike. Većina su delo rudničkog fotografa Dragiše Miletića.

Na večni počinak Mile je otišao 1995. godine, a na spomeniku, u obliku otvorene knjige, po njegovoj želji, zapisano je: "Učitelj stvara ličnost i otkriva istinu".

 

Stiglo oslobođenje 1918.godine

...Došlo je oslobođenje, tačno tri godine posle okupacije, 27. oktobar 1918.godine, sa onakvim istim maglovitim danom.
Oduševljenju i veselju nigde kraja. Stara vlast rasturena je, a nova još nije postavljena. Vraćaju se sa solunskog fronta solunci, ponosni zbog pobede. Nešto kasnije dolaze i ratni zarobljenici, malo postiđeni svojim udesom. Sa solunskog fronta došla su 72 čoveka, a iz zarobljeništva 8. Nije se vratilo 106 ljudi, koji su izginuli ili pomrli u toku rata od raznih bolesti...


Bekstvo vlade 1941.godine

U subotu, 5. aprila, posle večernjih vesti preko radija i uobičajne diskusije u kafanama, Rudničani su se povukli na počinak. Noć je bila sveža i tiha. Niko nije mogao da naslut sutrašnje događaje. U zoru budi iz detonacija prvih nemačkih bombi, mučki bačenih na Beograd.

Nedelja, 6. april, donela je novo iznenađenje. Počeše ljudi skakati iz postelje ne znajući o čemu se radi. Niko nije mogao da predpostavi da ove detonacije već seju smrt u Beogradu, a ovde se tako jasno čuju...

6. april 1941, Vlada generala Simovića u bekstvu posle bombardovanja Beograda, foto: Dragiša Miletić

...Oko 10 časova varošicu je ispunilo oko 40 najluksuzniji limuzina u kojima su bili članovi vlade Dušana Simovića. Svet se odmah počeo skupljati i prepoznavati pojedine ministre. Među prisutnima nije bio Dušan Simović, predsednik vlade, niti Miša Trifunović, ministar... Neki su bili povređeni, pa ih je ovdašnji lekar Gavrilović odmah previo. U limuzinama su bile njihove porodice i nešto stvari što su uspeli da zgrabe bežeći...

...Za ovo vreme Bogoljub Ilić, vojni ministar, opominjao je skupljeni svet: "Šta se kupite, ljudi? Beograd bombarduje više od trista aviona!" Ovo je bila opomena mnogima, koji su nameravali da postave izvesna pitanja u vezi aktuelnih političkih i vojnih događaja, pa su se povukli u stranu da proizvoljno zaključuju o tome.

Posle sat i po limuzine su pojurile ka Gornjem Milanovcu...

 

Prve diverzantske akcije u jesen 1941.godine

U prvoj polovini avgusta meseca povučena je nemačka straža sa Rudnika i sa njima otišla je i Caca Mate, koja se više nije vraćala. Svu bezbednost morala je da preuzme žandarmerijska stanica na Rudniku od osam ljudi, koliko ih je bilo i pre rata.
Predsednik opštine bio je i dalje Milan Karaulić, izglasan još 1938. godine, a delovođa Rajko Vučetić, koji je i dalje bio na ovoj dužnosti.

Prvi bataljon Šumadijskog partizanskog odreda sa svojim komandantom Dušanom Dugalićem donosi odluku da na Rudniku uništi celokupnu arhivu svih sreskih nadleštava i sve oštinske spise i arhivu. Zbog toga je trebalo napasti žandarmerijsku stanicu... Sutradan, 6. septembra, krenu iz Korušca, pravo u žandarmerijsku stanicu.

Rudnička partizanska četa 1941. godine, foto: Dragiša Miletić

Kada su žandarmi ugledali partizane u velikom broju nisu ih sačekali, već se rasture kud koji... Posle ove akcije partizani zapale arhivu žandarmerijske stanice, opštine, sreskog suda, poreske uprave i ostalih sredskih nadleštava. Izbio je gust dim i sa sobom odneo imena onih koji su u policiji vođeni kao komunisti, razne šifre poreza, zaduženja žitom, mesom, vunom, senom i drugim namirnicama...

 

Bombardovanje Rudnika

...Dvadesetog novembra ispunilo se očekivanje partizana. Udruženi četnici, ljotićevci i nedićevci, potpomognuti nemačkim tenkovima, artiljerijom i avijacijom napadnu partizane na Rudniku...Da bi napad bio što uspešniji i da bi pokazali svoju moć, uputili su prvo nemačke avione da bombarduju Rudnik i unesu što veći strah kod mešatana. Avioni su predhodno mitraljezirali, zatim počeli bacati bombe... Razrušen je između ostalih i jedan deo školske zgrade, a drugi jako oštećen...

 

Seoba Nadleštva za Belanovicu

Još pre ovoga rata vođena je stalna borba između Ljiga, Rudnika i Belanovice gde će biti sedište sreza kačerskog, a svako od ovih mesta bilo je na periferiji sreza. Ipak, nekako je Rudnik ostao sedište posle svakog preglasavanja.
Pošto je zgrada sreskog nadleštva izgorela za vreme kaznene ekspedicije sa celokupnom arhivom, kao i ostala sreska nadleštva, moralo se premestiti središte sreza. Sutradan po paljenju Rudnika, 7. oktobra, zamenik sreskog načelnika Laza Urošević ode u Aranđelovac. Tako je tražio od okružne vlasti u Kragujevcu naređenje kako da postupi, pošto je dao predlog da se nadleštva presele u Belanovicu. Pred kraj novembra naredio je telefonom iz Aranđelovca da se svi službenici za novembar jave u Belanovicu na dužnost.

Tako je Rudnik posle sto godina izgubio središte sreza...

 

Priredio: prof. Radovan Karaulić

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

 

 

 

 

 

 

Go to top