Kroz tajne letenja – dr Miroslav Nenadović

Miroslav Nenadovic, profesori i studenti Masinskog fakulteta Miroslav Nenadovic, profesori i studenti Masinskog fakulteta printscreen youtube kanal RTS Obrazovno-naučni program

Sa prvim kontrolisanim letom braće Rajt 1903. godine počinje istorija avijacije. Ubrzo sa Amerikancima, velike evropske sile takođe kreću u razvoj tehnologije koja bi omogućila letenje aviona i time pokazali kojim putem će se razvijati vazduhoplovstvo. Proizvodnja vazduhoplova je najsloženiji vid mašinstva, koji iziskuje stručni kadar i razvijenu industiju, pa su početkom XX veka samo najrazvijenije zemlje mogle priuštiti posedovanje avijacije, u početu uglavnom vojne.

Ipak, na listi zemalja koje su prve uvodile vazduhoplovstvo našla se i Kraljevina Srbija 1912. godine. Prvi piloti su školovani u inostranstvu, a ubrzo se javila i želja za proizvodnjom aviona u Srbiji. I tu počinje priča o Miroslavu Nenadoviću.

Aerotunel Mašinskog fakulteta "Miroslav Nenadović", najveći univerzitetski tunel u Evropi,  foto:printscreen youtube kanal RTS Obrazovno-naučni program

 

Miroslav Nenadović je rođen 31. marta 1904. godine u selu Donja Vrbava. Koji mesec kasnije, porodica Nenadović se seli u Beograd. Tu je završio osnovnu školu i gimnaziju, a 1926. godine počinje studije na novootvorenom mašinsko-elektrotehničkom smeru Tehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji završava 1932. godine. Na konkursu francuske vlade 1933. godine dobija stipendiju za nastavak školovanja na aerotehničkom odseku Specijalne vojne škole Sen-Sir u Parizu, najbolje vazduhoplovne škole na svetu tog vremena. Od 1935. je dobio zvanje i posao asistenta u Aerotehničkom institutu Sen Sir, zadužen za saradnju sa francuskim proizvođačima aviona ,,Brege“ i ,,Kodron“. Godine 1937. je odbranio doktorat na Sorboni. 

Međutim, dr Miroslav Nenadović je odbio rad u Francuskoj i vratio se u svoju zemlju. U Beogradu je iste godine dobio mesto vanrednog profesora na Vazduhoplovnoj grupi mašinskog odseka Tehničkog fakulteta. Na Mašinskom fakultetu je od 1937. godine bio: šef Katedre za aerotehniku, starešina Vazduhoplovne grupe i Aerotehničkog odseka, šef Katedre za aerotehniku, upravnik Zavoda za mašinstvo i upravnik Aerotehničkog instituta. Pored redovnih dužnosti na Mašinskom fakultetu od 1938. do početka Drugog svetskog rata bio je stalni saradnik fabrika aviona: "Utva“, "Rogožarski“, "Ikarus“ i „Vistad“.

 

Miroslav Nenadović, profesori i studenti Mašinskog fakulteta, printscreen youtube kanal RTS Obrazovno-naučni program

U saradnji sa Milenkom Mitrovićem - Spirtom projektuje avion za osnovnu obuku pilota pod nazivom ,,Brucoš” ili NMS, prema inicijalima konstruktora. Pored ovoga, započeo je razvoj na avionu NEMI (Nenadović – Mitrović) koji je bio dvomotorni niskokrilni lovac, ali čiji je razvoj prekinuo Drugi svetski rat. Treba istaći činjenicu da je u ovo vreme Kraljevina Jugoslavija imala dve fabrike avionskih motora (,,Vlajković i sinovi” i ,,Rakovica”) i šest fabrika aviona, a da pri tome nije nije postojala nijedna fabrika traktora, automobila, kamiona i sl. Razvojem vazduhoplovne tehnike, najsloženijeg vida mašinske industrije, Jugoslavija je premošćavala tehnološki jaz sa najrazvijenijim zemljama Evrope.

Profesor Nenadović se prihvatio mukotrpnog posla stvaranja materijalne osnove za aerodinamička ispitivanja. Napravljen je idejni projekt izgradnje Aerotehničkog instituta u blizini Beograda, a 1939/40. godine već su bili i napravljeni projekti. Međutim početak rata 1941. godine prekida svaki dalji rad na organizaciji naučno-istraživačke delatnosti u ovoj oblasti u Jugoslaviji.

Nakon rata 1947. Nenadović nastavlja naučni rad. Sa saradnicima osniva Aerotehnički institut Mašinskog fakulteta, a od 1956. do 1959. godine bio je rektor ovog fakulteta. Projektovao je nekoliko aero-tunela, a jedan od njih je aerotunel na Mašinskom fakultetu, najveći univerzitetski aerotunel u Evropi. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU)- Odeljenje tehničkih nauka je izabran 30. januara 1958. a za redovnog člana 16. decembra 1965. Zamenik sekretara Odeljenja tehničkih nauka SANU postaje 1971. godine a sekretar 1977. godine. Na toj dužnosti je bio sve do 1988. godine. U toku rada u Akademiji nauka aktivno je učestvovao u radu Odbora za aero-nautiku, Odbora za zaštitu čovekove sredine, Odbora za energetiku i Odbora za astronautiku.

Izdao je devet udžbenika za studente a neki od njih se koriste i danas. Koliko je prof. Nenadović bio posvećen nauci, govori i podatak da je u svojoj 80. godini života kupio računar i koristio ga za rešavanje projektnih zadataka.

 

Udžbenik na Mašinskom fakultetu, autora M.N

Umro je 21. februara 1989. godine u Beogradu, a sahranjen je na Novom groblju. Po njemu se zove aerotunel na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Dragan Simović, vazduhoplovni mašinski inženjer

Nikola Petrović

 

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(5 glasova)

 

 

 

 

 

 

 

Go to top