Spisi diplomate dr Miloša Bogićevića iz 1917. prvi put na srpskom

LAŽNO OPTUŽEN I STRELjAN Pukovnik Apis LAŽNO OPTUŽEN I STRELjAN Pukovnik Apis foto: M. Bošnjak

NOVA ZNANjA O SOLUNSKOM PROCESU


PRVI put, spisi dr Miloša Bogićevića srpskog kontroverznog diplomate, (rođen u Beogradu 1876. a misteriozno umro u Berlinu 1938.) prevedeni su na srpski i sabrani u knjigu „Solunski proces, jun 1917.“ Nova su to saznanja o tom još nerazjašnjenom istorijskom događaju važnim za Srbiju, objavljena u ediciji „Srbija i Balkan“ Biblioteke „Braća Nastasijević“ iz Gornjeg Milanovca.

Spise je prevela filolog Sandra Tripković, master francuskog jezika, urednik izdanja je Dejan Acović, klasični filolog i bibliotekar Naučnog odeljenja i Strane knjige u toj biblioteci. Solunski proces je, podsetimo, insceniran protiv grupe oficira vojske Kraljevine Srbije, sproveden eksteritorijalno u Prvom svetskom ratu 1917. kad je grupa oficira na čelu sa pukovnikom Dragutinom Dimitrijevićem Apisom optužena za tobožnji pokušaj atentata na regenta Aleksandra Karađorđevića. 

- Bogićevićevi spisi bacaju novo svetlo na nacionalnu istoriju 20. veka, razbijaju okoštale predrasude. Solunski proces nije obračun političkih neistomišljenika, jer su „Crnorukci“, vlada i dinastija proklamovali istovetne političke ciljeve: jugoslovensku ideju, širenje uticaja, ekspanziju ka južnoslovenskom prostoru pod Austrougarskom. Bio je potreba jedne etablirane politike da se otarasi svog tvrdog jezgra, koje ju je i dovelo na vlast, ali je svojim razgranatim uticajem podrivalo monopol te politike – ističe Acović i dodaje da ima utisak kako se nad senima učesnika tragičnih događaja s početka 20. veka još čuju Apisove reči, upućene komadantu Radoju Jankoviću nakon Sarajevskog atentata: „Bre, šta učinismo“!

 

BEZ PREDRASUDA Urednik Dejan Acović, foto:M. Bošnjak

Dr Bogićević je svojim spisima već te 1917. francuskoj javnosti predočio šta se stvarno dogodilo na sudištu u Solunu. Sada, mada posthumno, prvi put i našoj.

- Oduvek me privlačilo sve, vezano za istoriju i političke intrige, kao i činjenica da ono što nam je servirano nije uvek ono što je zaista i bilo. Zato sam prevela ovu knjigu. U njoj saznajemo činjenice autentične istorije. Srpski pravnik i diplomata, Bogićević, bazirao je na ličnoj arhivi i kontaktima sa živim svedocima tog vremena. Istoričare će zanimati da istražuju Bogićevićev „jeretički stav“ spram Nikole Pašića, radikalske partokratske vladavine i dinastije, tada kralja Petra i regenta Aleksandra. Budući da je predmet njegovih spisa Solunski proces, nije čudo da je njegova iznenadna smrt u Berlinu misterija. Naime, on u svojim tekstovima ukazuje na činjenice koje kompromituju čitav proces. Prvo, da je sam „atentat“ antidatiran tako da je poslužio kao povod za hapšenje i optužbu. Piše i o manjkavostima procesa u formalno-pravnom smislu. U kontaktima sa ljudima bliskim nemačkom caru Vilhelmu Drugom otkrio je tajni srpsko-bugarski sporazum pred izbijanje Prvog balkanskog rata. Tu mu je i dodeljen atribut „izdajnika“... Stvara sliku o jednom drugačijem pukovniku Apisu – objašnjava Sandra Tripković.

AUTENTIČNA ISTORIJA Prevodilac Sandra Tripković, foto:M. Bošnjak

 

 KOMPROMITACIJA „SUĐENjA“

- BOGIĆEVIĆ ukazuje na potpunu kompromitaciuju Solunskog procesa, raskrinkava mu političku suštinu. Najpre, da je „atentat“ antidatiran, pa je poslužio kao povod za hapšenje i optuživanje Apisa i članova „Crne ruke“ nekoliko meseci nakon što se navodno dogodio, a da ga u tom periodu niko nije ni spomenuo! Ista grupa oficira bila je na meti vlasti i pre toga, u pokušaju da se protiv nje podigne optužnica za veleizdaju zbog navodnih tajnih pregovora o separatnom miru sa Austro-Ugarskom. Proces je iz formalno-pravnog ugla bio pun manjkavosti: vođen u vreme rata, zasnovan na krhkoj pravno-logičkoj postavci optužnice, sa mnogo kompromitovanih svedoka dovođenih s koca i konopca, koji su po potrebi menjali i davali protivrečne iskaze, kao i najviši oficiri Vrhovne komande – smatra politikolog Nikola Tomašević.

ČETIRI VERZIJE SMRTI

DR Bogićević je u svoje vreme važio za kontroverznu ličnost srpske politike i diplomatije, pa i danas. Više puta bio je ministar i poslanik Srbije, austrofil. Do ženidbe kralja Aleksandra Obrenovića Dragom (Mašin) beše okoreli Obrenovićevac, ali zbog neslaganja sa tim kraljevim odabirom pristupa Apisovim zaverenicima 1903.
– Tokom bogate političke karijere, kao usud, pratio ga je jedan od najtežih atributa kod Srba: „izdajnik“, zato što su mu se putevi često razilazili sa putevima zvanične srpske politike. U julu 1938. pronađen je mrtav u hotelskoj sobi u Berlinu. Još je nerazjašnjeno: samoubistvo ili nasilna smrt?! Po pojedinim izvorima, moguće je da se našao na meti više interesnih grupa: jugoslovenske tajne policije, nacista, agenata Kominterne – upozorava urednik Acović.




 Milorad BOŠNjAK

 

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

 

 

 

 

 

 

Go to top