Rudničko-kačerski hroničari (23): Saša Savović (1964)


Saša Savović, rođen 1964.godine u Gornjem Milanovcu. Novinarstvom se profesinalno bavi od 1986.godine kao fotoreporter „Dečjih novina“. Radi u Muzeju rudničko-takovskog kraja od 2001.godine. Član je Udruženja novinara Srbije. Jedan je od osnivača ULPU (Udruženja likovnih i primenjenih umetnika ) u Gornjem Milanovcu i Bijenala umetnosti minijature.

Povodom Osam vekova manastira Hilandara ( 1198-1998) učesnik pokloničkog pešačkog putovanja „Od Tvrdoša do Svete Gore“ (24.maj - 12. jul 1997). Sa tog hodočašća realizovana samostalna izložba fotografija koja je gostovala u Beogradu, Republici Srpskoj, Grčkoj i Bugarskoj. Izlagao fotografije samostalno, ali i zajednički (u Španiji, Kanadi, Kini, SAD...). Autor tekstova i slika u mnogo monografija, revija, novina, knjiga...

 

Sa Ljubišom Jovanović i Dragoljubom Petrović objavio knjigu putopisa i novinskih reportaža pod imenom „Ni tamo ni vamo“ ( Biblioteka „Braća Nastasijević“, G. Milanovac, 2004.god.). Ipak, sasvim sigurno, najznačajnija knjiga Saše Savovića je „Srce u kamenu: krajputaši i usamljeni nadgrobnici rudničko-takovskog kraja“ (Službeni glasnik, Beograd, Muzej rudničko-takovskog kraja, 2009.god.). Ova istorijsko-naučno-istraživačka knjiga, čiji sam naslov govori o kojoj je oblasti reč, i u koju je uložen veliki trud autora, sasvim sigurno svojim značajem uvrstila je svog stvaraoca u rudničko-kačerske hroničare. Iz nje smo uzeli samo neke tekstove i fotografije koje obrađuju Kačer i rudnički okrug.

 

Korice Savovićeve knjige

Majka jedincu u Boljkovcima

Preko puta dva krajputaša kuće Nedeljkovića, ispod asfalta, gde se put odvaja za brdo, u Mijailoviće i Todoroviće, nakrivljen i okrnjen krajputaš od kamena iz Vranovca. Spomen podignut na imanju pokojnog Bogoljuba. Na crkvu i istok gleda figura vojnika, ruku uz telo. Na levm boku piše:“ Ovaj spomenik podiže mu tužna mati njegova jedinom sinu 29. juna 1878.g.“

Majka jedincu, krajputaš iz Boljkovaca

Ispod teksta je okruženi deo stuba koji je imao umnoženi krst. Suprotna bočna strana (38 cm) sa urezom puške i bajoneta. U naličju na zapad gleda umnoženi krst 47 X 32 cm. Rad istog majstora, identičnog kamena, vrlo sličnih dimenzija, kao na porodici u Ručićima.
„PRIĐI TE/ PROČITAJ /TE OVAJ SPO/ MEN POKA/ ZUJE VOJNIKA/ II KLASE ALEK/ SIJA ILIĆA/ IZ BOLjKOVA / CA KOI POŽI / VI 25 A PO/ GIBE U RATU / NA KLADNICI / 19. JULA 1876 G.“...

Prvi i drugi red u Varnicama

To zovu Spomenica. Pripada Vidojevića imanju. Do 1955.godine ovaj prostor zaselak Varnica pripadao je Trudelju. Katastarski odvojen i sad je selo Varnice. Od centra mesta ka nekada matičnom selu udaljen nepun kilometar.

Šest krajputaša od crvenkastog kamena-peščara. Najveći i najmasovniji središnji stub lepo očuvan. Visina 180 cm. Osnova krajputaša je 42 X42 cm. Na put gleda figura vojnika u kapi, obuven u opanke. Ruke su uz telo, puška s njegove desne strane (visina 140 cm).
Na glavi lučno piše: Maksim Andrić vojnik...

Raskrsnica kod jabuke u Davidovici

U vrzini koja je dugo krčena, stubaš od peščara, šljunkast, verovatno sa majdana Vranovica iz gornjih Branetića. Puca i ljuska se. Lice spomena -figura vojnika sa rukama uz telo. U oreolu iznad glave piše Jakov Janićijević...


Trebalo mi je najmanje pola sata da sekirom sekući trnje i stabla u vrzini dođem do ovog junaka Javorskog rata. Njih, krajputaša iz srpsko-turskog rata 1876-1877. u ovom delu Srbije najviše je...

Sami na krivini pričaju u Zagrađu

Na „prelazu“ iz zaseoka Danilovići u Đokoviće, pred uzbrdicu, sa desne strane puta, pod obalom vidi se stub. Kamen piramidalnog oblika. Njegove mere su 82X25X15 cm. Na drum gleda lice krajputaša: ispisana slova, urezi dletom, nevešto pocrtani crnom „durlin“ farbom.

Ispod krsta koji gleda na jug piše: JANKO STANIŠIĆ Ž 49.G. MILOJE STANIŠIĆ Ž. 45.G. U 1914. SPOM. DIŽE SNA OLGA I UNUCI

Stanišić Janko i Miloje, redovi izginuli u oslobodilačkim ratovima Srbije, braća rođena, sem na krajputašu, upisani su jedan kraj drugog i na spomen ploči crkve u Zagrađu.

Vojnik pod Rudnikom u Majdanu

 

Lepo obrađen kamen, verovatno parački. Takav lepotan, krajputaš sa kapom, krasi Ibarsku magistralu. Između centra sela i Stare česme, ispod puta na strani koja je bliža rečici majdanskoj...

Niko imenovan, svi zaboravljeni na Rudniku

Postoji četiri lokacije krajputaša na Rudiku. U varošici, preko puta kuće Sime Kecmana, do kafića „MAG“, postoji malo dvorište zaraslo u rastinje. To je plac nekog ruskog emigranta, Stevana obućara. Varoš odavno nema obućarsku radnju, a naslednici ovu urušenu kućicu retko obilaze...

Niko imenovan, svi zaboravljeni na Rudniku

Ispod deset redova može se pročitati samo šest:OVAJ SPOMEN OBNOVISE RANĐIJA I SESTRIĆ IVAN RADOJEVIĆ 1911. Spomenik je obnovljen pre balkanskih ratova. Moguće je da je krajputaš namenjen učesniku Javorskog ata, a Radojevići su brojna familija i još ih ima pod Rudnikom.

 

* * *
Drugi lokalitet rudničkog krajputaša i usamljenih nadgrobnika je na raskrsnici puteva za Varnice, Brezovicu i varošicu. Tačnije, preko puta upravne zgrade „Ostrvice“ i stare pekare...

* * *
Izdvojena lokacija krajputaša je na izlazu iz varošice, putem naniže ka Jarmenovcima i Topoli. Sa desne strane puta, kada prođe most, uz radnju kamenoresca Sime Bakića. Grupa od tri spomenika od istog sivog kamena obrasli mahovinom i lišajem. Jedan stub relativno uspravan, ostala dva oba položena u zemlju...

* * *

U zaseoku Gradovi, potez Stublo. To je naziv za staro srpsko naselje (mahala) koje je imalo preko 20 crkava, od kojih par katoličkih. Stanovništvo je živelo od rudarstva i ovaj lokalitet bogat je vodom...Iz useka obraslog divljom kupinom gde je crkvište, pogled „vuče“ levo, na zapad, ka strmoj strani brda koja je gusto šumovita. Posle nekoliko minuta traženja dva pomenuta vremešna vodiča (Dragan Č. Milić i Miroslav Laf Marković - prim. priređivača) dovedoše kolegu istoričara Aleksandra Marušića i mene do pravog mesta. Visok, lep, četvorovodni stub na dve vode, zatupljenog vrha. Belina krečnjaka oplemenjuje ovu pustahiju... Istočno od ovog nadgrobnika, na desetak koraka je sivi tesanik kupastog oblika, tzv. „piramida“, grubo obrađena. Leđa i bočne strane prazne...
Duboko u šumi, 40 koraka zapadno, postoji pet nadgrobnika, tzv.belega sivog kamena, obrasla mahovinom...

Postoji u biblioteci Muzeja zanimljiva knjižica „Rudnik u prošlosti“, gde se pominje „stari spomenik u Stublu“. Autor ( Momčilo M. Radojević – prim. priređivača) navodi da je u dolu pod Marjancem, ostao jedan stari stub pisan starom ćirilicom. Godina je označena slovima. Natpis:“ZDE POČIVAET RAB BOŽI RADOVAN SIN STEVANA PETROVIĆA VA LETO 1744“. Prilog je ilustrovan fotografijama Dragiše Miletića...

Laf Marković i Dragan Č. Milić ovo moje „rudničko putešestvije“ završili su sećanjem o postojanjuo jednom spomenu na lokaciji Duga njiva. Pričalo se da je tu poginuo, nesrećnim slučajem, izvesni Jovo Bogićević, pre Karađorđevog ustanka. Nadgrobik je bio od peščara, ali ga je, po njihovoj priči, kovač Svetozar Marković iskoristio za tocila, jer nije imao čime da oštri svoj alat. Sve se to zbilo uoči Drugog svetskog rata, kada je peščar pomenuti kovač rasparčao u komade...


* * *

Dva penzionera, oba Markovića, Miroslav (Laf) i Zoran, odveli su me do najskivenijeg mesta za nadgrobne spomenike rudničke planine. Potes Korušac je prostran i pust. Na pravcu za Varnice pre spuštanja ka Ostrvici, skretanje desno, vodi vas put utaban tucanikom. Nekad je ovuda prolazio put za Beograd, danas se silazi u dolinu do Jarmenovaca.

U ovom odredištu severozapadno od Šturca (1132 m) postoji lokalitet Stojanovci. Dobio je ime po bračnom paru, Stojanu i Stojanki Danilović, sinu i snaji rodonačelnika Danila Karaule, odakle im prezime Danilović. Stojan i Stojanka behu imućni, ali na žalost, nisu imali potomaka. Živeći u prvoj polovini 19. veka ostavili su zavet da budu sahranjeni na prostranoj livadi njihovog imanja. Od proplanka je postala gusta šuma i priča poznavalaca ovoga kraja o tradicionalnom saborovanju u Stojanovcima. Narod se okupljao svake godine na vašarištu uz pesmu, nadmetanje u klisu, bacanju kamena s ramena i trgovini stokom. Sve je tako bilo do početka Drugog svetskog rata.

U ovim krajevima naći dva nadgrobna spomenika u Stojanovcima, podignuta mužu i ženi, Stojanu i Stojanki, vrlo je teško i gotovo nemoguće, jer retko ko od Rudničana zna za ovo mesto. Poučeni upornošću, našli smo ih...

Danas u Korušcu nema kuća. Na Rudniku postoji jedno domaćinstvo Danilović Radomira koji je u daljem srodstvu sa Stojanom i Stojankom. Opisano mesto usamljenih nadgrobnika skrovito je...

Velika porodica u Trudelju

Osam uspravih stubova, rame uz rame, u liniji poređani između glavnog seoskog puta i zadružnog doma. Njihovo stanje svojim izgledom ne obećava. Zarasli u strnjak i kupine, kada se raščisti rastinje okolo, vidi se da će za par godina svi spomenici krajputaši biti urušeni zbog nebrige...

Milanov spomen u Ugrinovcima

Na brdu, na raskrsnici puta za Blažiće i Jevtoviće, je međa sela Kozelj i Ugrinovci. Pokriven šibljem pazrena krajputaš čeka neka bolja vremena.

 


Pravougaoni peščar sa jedinstvenim obeležjem na svojoj kapi, kamenim šiljkom kupastog oblika četvorovodnog vrha...Ispod krstolikog obeležja se čita 10 redova slova:“POŽIVI 31.G. UMRE 15.MART 1915. U BEOGRADU OVAJ SPOMEN PODIŽE MU BRAT MILOSAV I OSTALA ZADRUGA 1918.“ Još jedna osobenost. Vrlo retko u spomenu pominju reč „zadruga“,odnosi se na širi krug porodice, zaselak ili domaćina brojne familije...

 

Priredio: prof. Radovan Karaulić

foto:Saša Savović

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(4 glasova)

 

 

 

 

 

 

Go to top