Hvalisave gaće Mitre Daskalove Rudničanke

Korice knjige Narodna književnost Korice knjige Narodna književnost

 

Davne 1981. godine upisavši Filološki fakultetu Beogradu nisam ni slutio da ću tada postati omiljeni student jedne divne, prepametne i ugledne profesorke. Naime, zavolela me je prof. dr Radmila Pešić, sa Katedre za narodnu književnost, jer sam imao dva „jaka aduta“, prvo - muški student (smučile joj se „praznoglave“ devojke - studentkinje, kojima je fakultet obilovao) i drugo – Rudničanin sam ( to je saznala na prvim vežbama)!

Prvo pitanje koje mi je postavala, po upoznavanju, bilo je „po čemu smo mi Rudničani poznati'“. Pričao sam o vladarima rudničkih majdana srednjeg veka Nemanjićima , Lazarevićima, Brankovićima, ponajviše o Prokletoj Jerini i Orlović Pavlu, junacima iz srpskih ustanaka...Nabrojao sam sve Rudničane koji su se pomenuli u narodnoj književnosti...Odgovorila mi je tiho, kao što je i uvek pričala: „Ne znaš ono najleše, to što si mi rekao svi znaju, ali ovo niko. Na sledećem času pričaćemo o lirskim, ljubavnim, erotskim pesmama sa Rudnika...Jedva sam čekao (i dočekao). Pričala je profesor Radmila Pešić o tim pesmama, iz tada ( a i sada meni) nepoznatog „Erlagenskog rukopisa“. Znam samo da sam se, tada ( ali ne i sada) stideo tih lubavnih, frivolnih (bezobraznih, bestidnih, bludnih, pokvarenih, nemoralnih...) i erotskih pesama...Ni Vuk Karadžić nikada ih nije zapisao, nije znao za njih, a mnogo su više (umetnički) vredele od svih njegovih (banalnih, nekulturnih izreka i pesama) u „Crvenom banu“?!

I čuvao sam sve to u sebi, kad se letos, tačnije 14. juna 2017. godine, kroz rubriku „Kultura“ u „Novostima“, nije „javio“ ugledni, nagrađivani, (za mene večno) živi srpski pisac Milisav Savić. Idući tragom mesta junaka iz narodne poezije napisao je izuzetnu knjigu „Epska Srbija“, za koju je 2017.godine dobio nagradu „Dejan Medaković“...

„...Narodna književnost je bila moja prva lektira. Ništa neobično, jer sam odrastao u epskom kraju gde se jezikom te pesme govorilo u kući. Pesme su za mene kazivale o stvarnim junacima i istinitim događajima, i pored naznaka da je mnogo šta u njima izmišljeno. Nije mi smetalo ni to što se jedna pesma ovako završava „i nad su laguckali, pa i mi laguckamo“.Čeznuo sam da vidim ta mesta, čuvena imanje čuvena u manje čuvena iz narodne pesme....“.

„Nisam žalio što sam se, pod stare dane, latio ovog hodočašća. Srbija, pesnička, veća je od bilo koje Srbije. I u mnogo čemu, lepša od one stvarne. Pesnička Srbija se ne menja, ostaje onakva kakva je, drugačija, prelepa“. Idući stazama i bogazima slavnih junaka i onih običnih ljudi Milisav Savić je napisao „Epsku Srbiju“, obogatio je sa 600 fotografija koje je sam uradio, obišao Skadar, Romaniju, Solun, Durmitor, Srem, Mačvu, Rudnik, Ozren, Prilep...Tražio je crkvu Janju i gradić Pirlintor, opisao razliku između epske slike i realnosti.

 

Knjiga Milisava Savića

Naravno, nas najviše zanima Savićevi zapisi o Rudniku, „gradu kamenitom“, glavnom toponimu pesme „Gaće Mitre Daskalove“, iz znamenitog „Erlangenskog rukopisa“?!

„Pomenuta Mitra izgubila je svoje gaće i to negde oko Mitrovdana, u vreme gozbi i pečenja rakije. Da su gaće kakono su gaće ne bih ih jadna ni žalila“, piše Milisav Savić. - „Na njima su, međutim, vezom ispisani svi njeni ljubavnici, sve čuveni rudnički kneževi: Sava Lagarija, Živko iz Stragara, neki ćelavi Mulitin; na učkuru je Vitković Jefto, na uzluku Viktović Stefo. Gaće su, piše u pesmi, ukrali Jeftini hajduci, a pronaći će ih i otkupiti žena pomenutog Lagarije. Ona će ih Mitri vratiti po svom mužu, koji ne bez razloga nosi pravi ljubavnički nadimak: Lagarija. U želji da što pre stigne do svoje ljubavnice, Sava neće ni konja osedlati. U ovoj pesmi je, koliko ja znam, dat prvi katalog ljubavnika sa imenima, i to ne mitskih ili tipskih, već stvarnih...“.

 

M. Savić

Tragom ove pesme pisac je obišao rudnički kraj, ali niko od tamošnjih ljudi koje je sretao ništa nije znao ni o rudničkim ljubavnicima, ni o lepoj Mitri. Neki traktorista mu je ovako objasnio: „O pravim švalerima pesme se ne pevaju, oni to rade u potaji, da niko ne zna“.

Ovaj književno-novinarski osvrt u „Novostima“, pričanje Savića o svojoj poslednjoj knjizi, naveli su me na tačnost one „narodne izreke „Žene se više hvale svojim ljubavnim avanturama od muškaraca“.

Naravno, sve ovo, lično, vratilo me u 1981.godinu, na svoje studije, na predivnog profesora Radmilu Pešić na Narodnu književnost, i na eventualno, „hodočašće“ u izučavanju „Erlangenskog rukopisa“...

I neka Bog poživi sve „Rudničke ljubavnike na sitnom vezu“ (po Milisavu Saviću)... I ženske i muške (po nama, Mitrinim zemljacima)...

Prof. Radovan Ž. Karaulić

 

 

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(4 glasova)

 

 

 

 

 

 

Go to top