Riznica

Josip Broz Tito zajedno sa Jovankom Broz po treći put u posleratnom periodu, posetio je Gornji Milanovac. Na trgu je bilo okupljeno preko 15.000 ljudi koji su se radovali susretu sa Titom. Drug Tito je u naš grad doputovao u 10.30 a dočekao ga je predsednik SO Gornji Milanovac, Stanimir Jovanović.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

Kraljevina Srbija se oporavljala od velikih napora u Balkanskim ratovima. Po rečima Nikole Pašića, Srbiji je bilo neophodno trideset godina mira da bi stanovništvo zalečilo rane, država integrisala Nove oblasti i nadoknadila velike finansijske troškove rata, a vojska obnovila svoju vojnu opremu i naoružanje.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

Početkom jeseni, Austrougarska vrši završne pripreme za izazivanje novih nemira na Balkanu. Bugarska joj je poražena, pa je nov saveznik pronađen u nemirnim albanskim plemenima. Još od 1910. godine austrougarski oficiri izvode obuku kačaka – arnautskih odmetnika od osmanske vlasti. Pored toga, dovlače im velike količine pušaka i municije za novi iscrpljujući gerilski rat koji kačaci vode protiv srpske države.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

Vrhovna komanda srpske vojske uvidela je 7. jula koji je glavni cilj bugarske ofanzive. Bitka za Bregalnicu rešavala se u srpsku korist, mada su se i tamo Bugari žestoko i dalje borili. Trebalo je sada sačuvati ratište od Timoka do Vranja koje ugrožava ofanziva neprijatelja. Vojvoda Putnik ubrzano premešta trupe da bi pokrio celu liniju fronta. Sve se ovo izvodi bez rezervnih trupa uočavajući sve moguće invazione pravce.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Od Todora do Boće

(predsednici, delovođe i sekretari Opštine Rudničke)


Plejada rođenih Rudničana izabranih od naroda ili postavljenih od „vlasti“ u 19. i 20. veku, u vreme mira ili ratova, a na dužnosti predsednika, delovođa i sekretara Opštine Rudničke, iznela je ogromno breme „narodnih poslova“ na svojim leđima. Uglavnom siroti narod rudnički sa okolinom, opustošen ratovima u ljudstvu i imovini, znao je da kaže: „Svako vreme nosi svoje breme“.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Turska tvrđava na Rudniku, sazidana od kamena, četvorougaonog oblika, ojačana kulama i opkoljena širokim i dubokim rovovima, dominirala je velikim delom Šumadije. Smeštena je bila sa severne strane Rudnika. Pred Prvi srpski ustanak muselim rudničke nahije bio je zloglasni Sali-aga Čevrljić, rođeni brat Kučuk - alije, beogradskog dahije.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Tokom mirovanja u okolini Kosovske Mitrovice, X pešadijski puk II poziva je izuzet iz sastava Ibarske vojske i dodeljen je Šumadijskoj diviziji II poziva u sastavu Druge armije pod komandom generala Stepe Stepanovića. Komandant Šumadijske divizije II poziva bio je pukovnik Milutin Marinović, izuzetno obrazovan oficir i uspešan vojni ataše. Situacija u Makedoniji postala je vrlo kritična, sa bezbrojnim incidentima između srpskih i bugarskih vojnika. Rat za Makedoniju je bio na pomolu.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

 Izveštaj Spasoja Tešića o učešću u Prvom svetskom ratu, pisan je u Valjevu 1922. godine. Kao pukovnik i komandant XXII puka, sećao se svog učešća u X pešadijskom puku ,,Takovskom“ II poziva.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

NA DANAŠNjI DAN... pre 50 godina preminuo je slikar Živorad Nastasijević (Gornji Milanovac, 26. januar 1893 – Beograd, 6. maj 1966). U čast ovog umetnika Muzej rudničko-takovskog kraja je priredio publikovanje njegovih USPOMENA, sačuvanih u Vojnom muzeju u Beogradu, koje će uskoro izaći iz štampe, a zanimljiv život koji je vodio navodi na pomisao da bi te stranice mogle biti ekranizovane...

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

NA DANAŠNjI DAN 5. maja 1941. godine, preminula je Kraljica Natalija Obrenović

Kćerka moldavskog bojara i ruskog pukovnika Petra Ivanoviča Keška i moldavske princeze Pulherije Sturc, rođena je 2/14. maja 1859. godine. Udala se za kneza Milana Obrenovića 5. oktobra 1875. Imali su dva sina: Sergeja koji je umro kao dete i Aleksandra - Sašu.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 9 od 13

 

 

 

 

 

 

Go to top