Riznica


CACIN PARK NA RUDNIKU

 

Na Rudniku je između dva svedska rata postojao veliki uređen park sa vilom koji je bio veoma značajan za Rudnik i koji je bio poznat u širem području, a ne samo u rudničkom. Vlasnik parka je bila udničanka, zvana Caca.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

         Desetkovani X pešadijski puk II poziva je držao položaje na Drini kod Višegrada. Do sredine novembra, bio je izložen uraganskoj vatri austrougarske artiljerije. Pored brojčane nadmoćnosti, Austrougari su dejstvovali haubicama sa šrapnelskim zrnima koja ostavljaju ljubičasti dim, a koje Šumadijska divizija II poziva, u čijem je sastavu X puk, nije imala. I za srpske topove nije bilo dovoljno granata. Pored ovoga, Austrougari su masovno koristili avijaciju za izviđanje, a srpska vojska je nije upotrebljavala na ovom delu fronta. Austrougarsi su ovde masovno koristili dum-dum metke, koji su bili zabranjeni po Medjunarodnim konvencijama.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Josip Broz Tito zajedno sa Jovankom Broz po treći put u posleratnom periodu, posetio je Gornji Milanovac. Na trgu je bilo okupljeno preko 15.000 ljudi koji su se radovali susretu sa Titom. Drug Tito je u naš grad doputovao u 10.30 a dočekao ga je predsednik SO Gornji Milanovac, Stanimir Jovanović.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

Kraljevina Srbija se oporavljala od velikih napora u Balkanskim ratovima. Po rečima Nikole Pašića, Srbiji je bilo neophodno trideset godina mira da bi stanovništvo zalečilo rane, država integrisala Nove oblasti i nadoknadila velike finansijske troškove rata, a vojska obnovila svoju vojnu opremu i naoružanje.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

Početkom jeseni, Austrougarska vrši završne pripreme za izazivanje novih nemira na Balkanu. Bugarska joj je poražena, pa je nov saveznik pronađen u nemirnim albanskim plemenima. Još od 1910. godine austrougarski oficiri izvode obuku kačaka – arnautskih odmetnika od osmanske vlasti. Pored toga, dovlače im velike količine pušaka i municije za novi iscrpljujući gerilski rat koji kačaci vode protiv srpske države.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

Vrhovna komanda srpske vojske uvidela je 7. jula koji je glavni cilj bugarske ofanzive. Bitka za Bregalnicu rešavala se u srpsku korist, mada su se i tamo Bugari žestoko i dalje borili. Trebalo je sada sačuvati ratište od Timoka do Vranja koje ugrožava ofanziva neprijatelja. Vojvoda Putnik ubrzano premešta trupe da bi pokrio celu liniju fronta. Sve se ovo izvodi bez rezervnih trupa uočavajući sve moguće invazione pravce.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Od Todora do Boće

(predsednici, delovođe i sekretari Opštine Rudničke)


Plejada rođenih Rudničana izabranih od naroda ili postavljenih od „vlasti“ u 19. i 20. veku, u vreme mira ili ratova, a na dužnosti predsednika, delovođa i sekretara Opštine Rudničke, iznela je ogromno breme „narodnih poslova“ na svojim leđima. Uglavnom siroti narod rudnički sa okolinom, opustošen ratovima u ljudstvu i imovini, znao je da kaže: „Svako vreme nosi svoje breme“.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Turska tvrđava na Rudniku, sazidana od kamena, četvorougaonog oblika, ojačana kulama i opkoljena širokim i dubokim rovovima, dominirala je velikim delom Šumadije. Smeštena je bila sa severne strane Rudnika. Pred Prvi srpski ustanak muselim rudničke nahije bio je zloglasni Sali-aga Čevrljić, rođeni brat Kučuk - alije, beogradskog dahije.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Tokom mirovanja u okolini Kosovske Mitrovice, X pešadijski puk II poziva je izuzet iz sastava Ibarske vojske i dodeljen je Šumadijskoj diviziji II poziva u sastavu Druge armije pod komandom generala Stepe Stepanovića. Komandant Šumadijske divizije II poziva bio je pukovnik Milutin Marinović, izuzetno obrazovan oficir i uspešan vojni ataše. Situacija u Makedoniji postala je vrlo kritična, sa bezbrojnim incidentima između srpskih i bugarskih vojnika. Rat za Makedoniju je bio na pomolu.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

 Izveštaj Spasoja Tešića o učešću u Prvom svetskom ratu, pisan je u Valjevu 1922. godine. Kao pukovnik i komandant XXII puka, sećao se svog učešća u X pešadijskom puku ,,Takovskom“ II poziva.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 10 od 14

 

 

 

 

 

 

 

Go to top