Riznica

Stari zanati u rudničko – gružanskom kraju (III): Mehandžija

Ugostiteljstvo kao privredna delatnost se svrstava u zanate. Za razliku od ostalih zanata, ono je isključivo orijentisano ka pružanju usluga. Kafana, primarni oblik ugostiteljstva u Srbiji, spada u osmansku zaostavštinu. Ovaj vid delatnosti pretrpeo je više promena, a sve to u skladu sa vremenom. U periodu osmanske vladavine, kafana je isključivo bila dostupna Turcima, odnosno muslimanskom stanovništvu. U njima se služila kafa, čaj i šerbe. Ove institucije su bile uglavnom u gradovima.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Istorija vinogradarstva na prostoru Srbije počinje još od vremena Rimske imperije. Vino je bilo primarno alkoholno piće tokom srednjeg veka, a stagnacija vinogradarstva u Srbiji počinje u vreme osmanske okupacije. Tokom XIX veka počinje obnova vinograda i niču novi zasadi vinove loze.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter


Dva zapisa iz Vojkovaca, podrudničkog sela iz opštine Topola

Prva četnička penzija u Srbiji

Milentija Mijailovića, rođenog u čestitoj vojkovačkoj porodici 10.05.1920.godine, najlepše mladalačke godine uhvatio je vihor rata. A gde će Šumadinac nego u svoju kraljevsku vojsku. Sredinom 1941.godine stupa u pokret Draže Mihailovića i u prvoj borbi učestvuje u Stragarima na razoružavanju Nemaca. Raspoređuju ga u Treći bataljon Takovskog odreda pod komandu Zvonimira Vučkovića. Učestvuje u borbi protiv Nemaca na delu Rudnik - Gornji Milanovac - Ljutovnica, a kasnije i u Kadinoj Luci. Kasnije prelazi u Kačersku brigadu kapetana Milosava Popovića iz Majdana, da bi kasnije ovu brigadu preuzeo kapetan Dragiša Ninković. Učestvuje u borbi protiv Nemaca u Pranjanima, Slavkovici, Ljigu i Živkovcima.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

Zanat predstavlja vrstu delatnosti koja se bavi proizvodnjom, preradom, popravkom i održavanjem nečega. Takođe se pod zanat može svrstati i delatnost pružanja izvesnih usluga. Po ,,Leksikonu stranih reči i izraza“ M. Vujaklije, reč zanat je reč pozajmljena iz turskog jezika (sanat) i ne postoji reč srpskog porekla koja bi joj bila sinonim.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Za bacanje crne ili bele magije, ne postoje samo oni koji uče o tome, već postoje i oni koji se sa time i rađaju. Takav je slučaj sa ljudima rođenim u ,,košuljici“. Tako narod naziva dete koje je obavijeno plodovim ovojcima, koje narod naziva košuljicom. Za ovakvo dete postoje različita tumačenja. Veruje se da će biti vidovito ili da će biti veštac, a smatra se i da ima urokljiv pogled. Sa druge strane, neki veruju i da će to dete biti srećan čovek, pun milosrđa i dobrote, ali da će ga napadati vile noću. Ova košuljica se obavezno čuvala i kada taj čovek umre, išla je u sanduk zajedno sa njim.

U ovom kraju se veruje još i to da se sa tom košuljicom mogu terati gradonosni oblaci, kao i oni koji prete padavinama koje će izazvati poplave. Te moći poseduje onaj koji je rođen u njoj.

Vuk Karadžić je našao nekoliko naziva za ovakvog ćoveka: zduhač, vedogonja i zduva. U Donjoj Vrbavi je postojao čovek koji je imao ove moći, ali je zato imao urokljiv pogled, pa se izbegavalo da deca prolaze pored njega jer bi se od njegovog pogleda razbolela ili umrla. Naročito je bilo važno da mu ne pokazuju bebe. Autor će samo napisati da mu je prezime bilo Tešić.

Od inficiranja ovim pogledom pomagale su samo veštice sa promenljivim uspehom. Ovi ljudi imali su i moć da urokljivim pogledom napadaju i stoku, a naročito goveda. Za ovaj slučaj postoje tvrdnje više meštana u Donjoj Vrbavi da je pogled Tešića mogao da učini da vo posle nekoliko dana ugine. Narod se branio tako što je u jaram ispod zavornja stavljao ljusku ili grančicu tisovog drveta ili čeno belog luka. To je uglavnom bila adekvatna odbrana. Da bi se neutralisalo moguće dejstvo urokljivog pogleda prilikom posete kući, na ulazna vrata su se isto tako stavljali beli luk, crveni konac i tisovo drvo.

Ovi običaji su danas uglavnom napušteni, mada još uvek su prisutni, ali veoma retko.

Ovi običaji su uglavnom prevaziđeni

 

 

Nikola Petrović

          

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Žene koje je narod nazivao vešticama u ovom kraju imale su sličan tretman od ostalog stanovništva. Narod ih je uglavnom izbegavao, ne želeći da ima bilo kakvog kontakta sa njima.  Za pomenutu Anđeliju iz Donje Vrbave može se reći da je bilo izuzetaka jer je ona najčešće pomagala ljudima da se oslobode zlih čini. Pored toga u nekim kućama je bila i radoprimana, kao što je slučaj sa autorovim pradedom Radisavom Rašom Petrovićem, koji je rado sa njom pio rakiju.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter


Ivandan, 7. jula preslavljavaju mnoge porodice u Donjoj Vrbavi i Belom Polju. Po verovanju koje i danas postoji, ovo je toliko veliki praznik da sunce kada izlazi ovog dana tri puta zaigra na istoku. Na ovaj dan većina ljudi posti, a sem ateista, niko ne radi, čak ni oko žita, iako je oprošteno raditi oko žita na crveno slovo.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Pored opšte poznate litije za Mali Spasovdan, u Donjoj Vrbavi su krstonoše zajedno sa sveštenikom obilazile zapise na drugi dan Blagovesti, 8. aprila kada je dan posvećen Svetom Arhangelu Gavrilu. Posle obilazaka zapisa i molitve, uveče ovoga dana narod se okupljao kod škole, gde je bio vašar. Pre ovoga, vašar je bio u Ješevcu, na potesu Vesov grob, pa su gosti vašara bili i stanovnici okolnih sela Borča, Jablanice i V(uj)etinaca. Po autorovoj pretpostavci, vašar kod škole je premešten sredinom tridesetih godina XX veka zbog samog značaja škole, kao novog središta sela. Sam vašar je postojao u Donjoj Vrbavi i na prvi dan Vaskrsa.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Na današnji dan 1854. rođen je Milan Obrenović, srpski knez (1872-82) i kralj (1882-89). Za vreme njegove vladavine Srbija je stekla međunarodno priznanje (na Berlinskom kongresu 1878).

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 3 od 7

 

 

 

 

 

Go to top