Riznica


Tokom XIX veka, u Kneževini i Kraljevini Srbiji postojao je organizovan kriminal u vidu hajdučije. Hajdučija se posle proterivanja Turaka pretvorila u razbojništvo i pljačku domaćeg stanovništva. Najenergičniju borbu protiv hajdučije vodili su knez Miloš i kralj Milan. Po ovome su pojedini krajevi postali po ovome poznati, kao što je Užički kraj, gde su se čitave familije bavile razbojništvom kao porodičnim poslom.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter


Posle borbi za Korušku 1919. godine i sukoba sa albanskim kačacima 1920. godine, konačno je okončana demobilizacija vojske. Preživeli vojnici od Rudnika do Zapadne Morave krenuli su svojim kućama i porodicama posle toliko godina ratovanja. Mnogi nisu zatekli svoje porodično ognjište jer im je porodica pomrla tokom rata. Oni koji su zatekli nekog živog, zatekli su i zapušwene njive, nepokošene livade, prazne torove i štale. Trebalo je sve početi iz početka.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

Ofanziva 3. decembra izvedena je vrlo energično i sa kolosalnim uspehom. X puk II poziva napadao je kroz Pranjane, održavao je vezu sa levim krilom I armije vojvode Mišića. Tog dana X puk je zauzeo celo selo Pranjane i zauzeo položaje severno od Pranjana i time zatvorio desnom boku trupa neprijateljskih koje su se uporno držale prema I armiji. Sjajnim uspehom X puka stvorena je mogućnost levom krilu I armije da i ono krene napred.

Prvog dana ofanzive kod Užičke vojske, samo X puk je imao uspeha. Centar je nešto malo napredovao, a deo koji je napadao preko ,,Šiljkovice“ naišao je na takav otpor neprijateljski da je tek trećeg dana, uz pripomoć drugih delova napadnih trupa, uspeo da zauzme utvrđeni položaj ,,Šiljkovicu“. Po zauzeću ,,Šiljkovice preduzeto je gonjenje, ali više nije došlo do borbe. X puk II poziva nastupao je prvacem Zajčica – Subjel – Tometno polje – Ržana – Povlen – Debelo brdo. Dalje je nastupilo rasulo Austrougara. X puk preduzima gonjenje i svuda nailazi na raštrkane grupe vojnika koji panično beže ka Drini. Sam puk se zaustavio na Jelovoj Gori severno od Užica, gde je ostao do aprila 1915. godine. Potom je bio uz reku Drinu od Tare do Višegrada, gde je čuvao granicu.

Na jesen 1915. godine, X puk II poziva biva premešten na bugarsku granicu. U pokoravanje Srbije kreću udruženim snagama istovremeno Nemačka, Austrougarska i Bugarska. X puk je bio u okolini Knjaževca. Borbe su žestoke, a gubici kod obe vojske veliki. Ipak, Bugari pošto poto žele da se osvete za poraze iz 1913. godine i da uzmu one teritorije koje je trebalo da im pripadnu Sanstefanskim mirom 1878. godine. X puk se sve vreme pod borbom povlači ili prelazi u kratke kontranapade radi zauzimanja pozicija za što efikasniju odbranu. Uskoro, 6. novembra pada Niš, pa se X puk povlači preko Žitorađe ka Leskovcu. Tada učestvuje u poznatom Leskovačkom manevru Nevađanina Ljubomira Milijća, za koji će dobiti generalski čin. Ovim manevrom je omogućeno odstupanje glavnine srpske vojske ka Prištini.

Posle ovoga, nastavljeno je povlačenje ka Prištini. Tada je Vrhovna komanda donela odluku da se krene u povlačenje preko Crne Gore i Albanije, poznato kao Albanska Golgota. Put povlačenja X puka bio je Peć – Čakor – Andrijevica – Podgorica – Skadar – Lješ. Poznato je pod kakvim uslovima se povlačilo preko Albanije. Moral vojnika je bio jako slab. Svaki dan povlačenja donosio je smrt nekoliko vojnika. Vojnici su neprekidno napuštali puk i dezertirali. Jedan zanimljiv fenomen je zabeležen u ovom dezerterstvu. Obično vojnici dezertiraju bežeći od neprijatelja, a ovde je bio suprotan slučaj. 

Po svedočenju Spasoja Tešića, vojnici su počeli da dobijaju hranu tek oko Lješa. U San Đovaniju je 14. januara otpočelo ukrcavanje vojnika X puka II poziva na italijanski teretni brod. Uz pratnju dva topiljera, brod je stigao u italijansku luku Brindizi. Zbog opšte iscrpljenosti i bolesti vojnika i oficira, prekrcani su na francusku krstaricu ,,Žil Mišle“ koja ih je prevezla do Bizerte u Tunisu.

U Bizerti se iskrcalo samo oko 700 vojnika i oficira X pešadijskog puka II poziva. Francuzi su odmah započeli bolničko lečenje ovih ljudi. Nije poznato koliko njih je umrlo od posledica iscrpljenosti, gladi, tifusa i malarije. U februaru 1916. godine rasformiran je X puk II poziva zbog malog broja vojnika i donošenja odluke o reorganizaciji srpske vojske. U Bizerti je spuštena poslednji put pukovska zastava i time je ratni put ovog puka bio okončan. Oficiri i vojnici su pridodati drugim jedinicama i uskoro upućeni na Solunski front. Ovi malobrojni vojnici učestvovali su u Bici za Kajmakčalan 1916. godine i u proboju Solunskog fronta 1918. godine i konačnom oslobođenju Srbije.

 

Nastaviće se...

Nikola Petrović

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

Kraljevina Srbija se oporavljala od velikih napora u Balkanskim ratovima. Po rečima Nikole Pašića, Srbiji je bilo neophodno trideset godina mira da bi stanovništvo zalečilo rane, država integrisala Nove oblasti i nadoknadila velike finansijske troškove rata, a vojska obnovila svoju vojnu opremu i naoružanje.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

Početkom jeseni, Austrougarska vrši završne pripreme za izazivanje novih nemira na Balkanu. Bugarska joj je poražena, pa je nov saveznik pronađen u nemirnim albanskim plemenima. Još od 1910. godine austrougarski oficiri izvode obuku kačaka – arnautskih odmetnika od osmanske vlasti. Pored toga, dovlače im velike količine pušaka i municije za novi iscrpljujući gerilski rat koji kačaci vode protiv srpske države.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

Vrhovna komanda srpske vojske uvidela je 7. jula koji je glavni cilj bugarske ofanzive. Bitka za Bregalnicu rešavala se u srpsku korist, mada su se i tamo Bugari žestoko i dalje borili. Trebalo je sada sačuvati ratište od Timoka do Vranja koje ugrožava ofanziva neprijatelja. Vojvoda Putnik ubrzano premešta trupe da bi pokrio celu liniju fronta. Sve se ovo izvodi bez rezervnih trupa uočavajući sve moguće invazione pravce.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Tokom mirovanja u okolini Kosovske Mitrovice, X pešadijski puk II poziva je izuzet iz sastava Ibarske vojske i dodeljen je Šumadijskoj diviziji II poziva u sastavu Druge armije pod komandom generala Stepe Stepanovića. Komandant Šumadijske divizije II poziva bio je pukovnik Milutin Marinović, izuzetno obrazovan oficir i uspešan vojni ataše. Situacija u Makedoniji postala je vrlo kritična, sa bezbrojnim incidentima između srpskih i bugarskih vojnika. Rat za Makedoniju je bio na pomolu.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

 Izveštaj Spasoja Tešića o učešću u Prvom svetskom ratu, pisan je u Valjevu 1922. godine. Kao pukovnik i komandant XXII puka, sećao se svog učešća u X pešadijskom puku ,,Takovskom“ II poziva.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Srpska vojska II poziva je imala je indentičnu formaciju kao i I poziv. Isti je bio broj divizija, pešadijskih pukova i bataljona kao i kod prvog poziva, pri čemu su oba poziva u svom sklopu imale odgovarajuće pozadinske sastave. Razlika u odnosu na I poziv je ta što su jedinice II poziva uvođene kao drugi ešalon na liniji fronta ili su služile da ojačaju jedinice I poziva. Ipak, tokom  Velikog rata pokazaće se da su jedinice II poziva morale same da drže i liniju fronta, a da budu ojačavane ljudstvom III poziva ili Poslednje odbrane (17 – 21 god. i 45 – 50+ godina).

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter


U vreme obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata, izašao je veliki broj istoriografskih radova, dokumentarnih filmova, feljtona i novinskih članaka u vezi sa ovom temom. Svi ovi radovi su posvećeni raznim temama iz Velikog rata: umetnost, tragedije naroda, industrijska proizvodnja, odgovornost za rat, politika, vojna veština, tehnologija i sl. Nekako omiljena tema je uvek bilo herojstvo i junaštvo vojnika u ratu, opisi samih borbi i svedočanstva preživelih. U prilog ovome, trebalo bi posvetiti pažnju lokalnim jedinicama koje su dale doprinos opštoj pobedi srpske vojske. Jedna od njih je i X pešadijski puk ,,Takovski“ II poziva.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 4 od 7

 

 

 

 

 

 

Go to top