Riznica


Dva zapisa iz Vojkovaca, podrudničkog sela iz opštine Topola

Prva četnička penzija u Srbiji

Milentija Mijailovića, rođenog u čestitoj vojkovačkoj porodici 10.05.1920.godine, najlepše mladalačke godine uhvatio je vihor rata. A gde će Šumadinac nego u svoju kraljevsku vojsku. Sredinom 1941.godine stupa u pokret Draže Mihailovića i u prvoj borbi učestvuje u Stragarima na razoružavanju Nemaca. Raspoređuju ga u Treći bataljon Takovskog odreda pod komandu Zvonimira Vučkovića. Učestvuje u borbi protiv Nemaca na delu Rudnik - Gornji Milanovac - Ljutovnica, a kasnije i u Kadinoj Luci. Kasnije prelazi u Kačersku brigadu kapetana Milosava Popovića iz Majdana, da bi kasnije ovu brigadu preuzeo kapetan Dragiša Ninković. Učestvuje u borbi protiv Nemaca u Pranjanima, Slavkovici, Ljigu i Živkovcima.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Fašisti uništili rasadnik na početku Drugog svetskog rata

Na Rudniku je postojao do 1941. godine banovinski voćni rasadnik za srez Kačerski. Nalazio se na mestu gde je sada Dečje obdanište, škola, školski teren i konfekcija "Rudnik". Svakako da je Rudnik sa razlogom odabran za osnivanje ustanove ovakve vrste, jer je bio sedište sreza i centar kraja poznatog po voćarstvu.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

NA DANAŠNjI DAN 5/17. oktobara 1875. godine venčali su se Milan Obrenović i Natalija Petrovna Keško. Natalija se sa svojih 17. godina verila sa kraljem Milanom, a venčali su se 17. oktobra 1875. godine.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

Zanat predstavlja vrstu delatnosti koja se bavi proizvodnjom, preradom, popravkom i održavanjem nečega. Takođe se pod zanat može svrstati i delatnost pružanja izvesnih usluga. Po ,,Leksikonu stranih reči i izraza“ M. Vujaklije, reč zanat je reč pozajmljena iz turskog jezika (sanat) i ne postoji reč srpskog porekla koja bi joj bila sinonim.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 Na dan Pokrova Presvete Bogorodice, slavu gornjobanjanske crkve, na poziv armijskog đenerala Božidara Terzića, Gornje Banjane posetio je vladika Nikolaj Velimirović.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Rakija šljivovica je proglašena za srpsko nacionalno piće. Uz nju su vezani mnogi narodni običaji koji su opstali do današnjice, a postala je i jedan od simbola prepoznatljivosti Srbije. Najočigledniji primer za ovo je da se reč ,,slivovitz“, jedina pored reči ,,vampir“, koristi u engleskom jeziku kao pozajmljenica iz srpskog. Međutim, o samoj istoriji šljivovice, kod nas je malo poznato.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Oktobra 1968. godine počinje sa izlaženjem časopis Raskovnik koji je dao neprevaziđeni pečat kulturnoj baštini Srbije. Osnovali su ga dečji pesnik Dobrica Erić i književni kritičar Dragiša Vitošević u izdanju Narodnog univerziteta iz Gornjeg Milanovca.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Legende o zakopanom blagu postoje u svim krajevima Srbije. Najčešće su vezane za potese na kojima su se, tokom srednjeg veka, nalazili gradovi, vojna utvrđenja ili mesta na kojima su se skrivali hajduci. Takve narodne legende postoje i u našoj opštini i uglavnom su vezane za Rudnik sa okolinom i Ostrvicu. Navodno su Turci zakopavali zlato u, po njih, nemirnim vremenima u nadi da će se jednog dana ovde vratiti i iskoristiti ga, pošto je bilo opasno da ga transportuju sa sobom. I planina Ješevac, po predanju, krije blago, ali ono nije ostalo od Turaka.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

NA DANAŠNjI DAN - 14/26. septembar 1860. preminuo je Miloš Obrenović, najstariji od tri sina Teodora Mihailovića i Višnje Urošević, rodonačelnik dinastije Obrenović.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Za bacanje crne ili bele magije, ne postoje samo oni koji uče o tome, već postoje i oni koji se sa time i rađaju. Takav je slučaj sa ljudima rođenim u ,,košuljici“. Tako narod naziva dete koje je obavijeno plodovim ovojcima, koje narod naziva košuljicom. Za ovakvo dete postoje različita tumačenja. Veruje se da će biti vidovito ili da će biti veštac, a smatra se i da ima urokljiv pogled. Sa druge strane, neki veruju i da će to dete biti srećan čovek, pun milosrđa i dobrote, ali da će ga napadati vile noću. Ova košuljica se obavezno čuvala i kada taj čovek umre, išla je u sanduk zajedno sa njim.

U ovom kraju se veruje još i to da se sa tom košuljicom mogu terati gradonosni oblaci, kao i oni koji prete padavinama koje će izazvati poplave. Te moći poseduje onaj koji je rođen u njoj.

Vuk Karadžić je našao nekoliko naziva za ovakvog ćoveka: zduhač, vedogonja i zduva. U Donjoj Vrbavi je postojao čovek koji je imao ove moći, ali je zato imao urokljiv pogled, pa se izbegavalo da deca prolaze pored njega jer bi se od njegovog pogleda razbolela ili umrla. Naročito je bilo važno da mu ne pokazuju bebe. Autor će samo napisati da mu je prezime bilo Tešić.

Od inficiranja ovim pogledom pomagale su samo veštice sa promenljivim uspehom. Ovi ljudi imali su i moć da urokljivim pogledom napadaju i stoku, a naročito goveda. Za ovaj slučaj postoje tvrdnje više meštana u Donjoj Vrbavi da je pogled Tešića mogao da učini da vo posle nekoliko dana ugine. Narod se branio tako što je u jaram ispod zavornja stavljao ljusku ili grančicu tisovog drveta ili čeno belog luka. To je uglavnom bila adekvatna odbrana. Da bi se neutralisalo moguće dejstvo urokljivog pogleda prilikom posete kući, na ulazna vrata su se isto tako stavljali beli luk, crveni konac i tisovo drvo.

Ovi običaji su danas uglavnom napušteni, mada još uvek su prisutni, ali veoma retko.

Ovi običaji su uglavnom prevaziđeni

 

 

Nikola Petrović

          

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 6 od 13

 

 

 

 

 

 

Go to top