Riznica

Rakija šljivovica je proglašena za srpsko nacionalno piće. Uz nju su vezani mnogi narodni običaji koji su opstali do današnjice, a postala je i jedan od simbola prepoznatljivosti Srbije. Najočigledniji primer za ovo je da se reč ,,slivovitz“, jedina pored reči ,,vampir“, koristi u engleskom jeziku kao pozajmljenica iz srpskog. Međutim, o samoj istoriji šljivovice, kod nas je malo poznato.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Oktobra 1968. godine počinje sa izlaženjem časopis Raskovnik koji je dao neprevaziđeni pečat kulturnoj baštini Srbije. Osnovali su ga dečji pesnik Dobrica Erić i književni kritičar Dragiša Vitošević u izdanju Narodnog univerziteta iz Gornjeg Milanovca.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Legende o zakopanom blagu postoje u svim krajevima Srbije. Najčešće su vezane za potese na kojima su se, tokom srednjeg veka, nalazili gradovi, vojna utvrđenja ili mesta na kojima su se skrivali hajduci. Takve narodne legende postoje i u našoj opštini i uglavnom su vezane za Rudnik sa okolinom i Ostrvicu. Navodno su Turci zakopavali zlato u, po njih, nemirnim vremenima u nadi da će se jednog dana ovde vratiti i iskoristiti ga, pošto je bilo opasno da ga transportuju sa sobom. I planina Ješevac, po predanju, krije blago, ali ono nije ostalo od Turaka.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

NA DANAŠNjI DAN - 14/26. septembar 1860. preminuo je Miloš Obrenović, najstariji od tri sina Teodora Mihailovića i Višnje Urošević, rodonačelnik dinastije Obrenović.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Za bacanje crne ili bele magije, ne postoje samo oni koji uče o tome, već postoje i oni koji se sa time i rađaju. Takav je slučaj sa ljudima rođenim u ,,košuljici“. Tako narod naziva dete koje je obavijeno plodovim ovojcima, koje narod naziva košuljicom. Za ovakvo dete postoje različita tumačenja. Veruje se da će biti vidovito ili da će biti veštac, a smatra se i da ima urokljiv pogled. Sa druge strane, neki veruju i da će to dete biti srećan čovek, pun milosrđa i dobrote, ali da će ga napadati vile noću. Ova košuljica se obavezno čuvala i kada taj čovek umre, išla je u sanduk zajedno sa njim.

U ovom kraju se veruje još i to da se sa tom košuljicom mogu terati gradonosni oblaci, kao i oni koji prete padavinama koje će izazvati poplave. Te moći poseduje onaj koji je rođen u njoj.

Vuk Karadžić je našao nekoliko naziva za ovakvog ćoveka: zduhač, vedogonja i zduva. U Donjoj Vrbavi je postojao čovek koji je imao ove moći, ali je zato imao urokljiv pogled, pa se izbegavalo da deca prolaze pored njega jer bi se od njegovog pogleda razbolela ili umrla. Naročito je bilo važno da mu ne pokazuju bebe. Autor će samo napisati da mu je prezime bilo Tešić.

Od inficiranja ovim pogledom pomagale su samo veštice sa promenljivim uspehom. Ovi ljudi imali su i moć da urokljivim pogledom napadaju i stoku, a naročito goveda. Za ovaj slučaj postoje tvrdnje više meštana u Donjoj Vrbavi da je pogled Tešića mogao da učini da vo posle nekoliko dana ugine. Narod se branio tako što je u jaram ispod zavornja stavljao ljusku ili grančicu tisovog drveta ili čeno belog luka. To je uglavnom bila adekvatna odbrana. Da bi se neutralisalo moguće dejstvo urokljivog pogleda prilikom posete kući, na ulazna vrata su se isto tako stavljali beli luk, crveni konac i tisovo drvo.

Ovi običaji su danas uglavnom napušteni, mada još uvek su prisutni, ali veoma retko.

Ovi običaji su uglavnom prevaziđeni

 

 

Nikola Petrović

          

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Žene koje je narod nazivao vešticama u ovom kraju imale su sličan tretman od ostalog stanovništva. Narod ih je uglavnom izbegavao, ne želeći da ima bilo kakvog kontakta sa njima.  Za pomenutu Anđeliju iz Donje Vrbave može se reći da je bilo izuzetaka jer je ona najčešće pomagala ljudima da se oslobode zlih čini. Pored toga u nekim kućama je bila i radoprimana, kao što je slučaj sa autorovim pradedom Radisavom Rašom Petrovićem, koji je rado sa njom pio rakiju.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter


Ivandan, 7. jula preslavljavaju mnoge porodice u Donjoj Vrbavi i Belom Polju. Po verovanju koje i danas postoji, ovo je toliko veliki praznik da sunce kada izlazi ovog dana tri puta zaigra na istoku. Na ovaj dan većina ljudi posti, a sem ateista, niko ne radi, čak ni oko žita, iako je oprošteno raditi oko žita na crveno slovo.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Pored opšte poznate litije za Mali Spasovdan, u Donjoj Vrbavi su krstonoše zajedno sa sveštenikom obilazile zapise na drugi dan Blagovesti, 8. aprila kada je dan posvećen Svetom Arhangelu Gavrilu. Posle obilazaka zapisa i molitve, uveče ovoga dana narod se okupljao kod škole, gde je bio vašar. Pre ovoga, vašar je bio u Ješevcu, na potesu Vesov grob, pa su gosti vašara bili i stanovnici okolnih sela Borča, Jablanice i V(uj)etinaca. Po autorovoj pretpostavci, vašar kod škole je premešten sredinom tridesetih godina XX veka zbog samog značaja škole, kao novog središta sela. Sam vašar je postojao u Donjoj Vrbavi i na prvi dan Vaskrsa.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Od hadžija, igumana, vojvode, ustavobranitelja do vladike, ministra prosvete...


Manastir Vraćevšnica, zadužbina jednog od najuglednijih ljudi svoga doba Radiča Postupovića, od osnivanja, pa do danas postaje centar prosvećivanja ovoga kraja i čitave Gornje Gruže. Crnuća sa okolinom, od Prvog ustanka, pa do danas, dala je veliki broj učitelja i pismenih ljudi, koji su odlaskom u svet širili prosvetu i kulturu kako u 19. veku, tako i u 20. veku.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Na današnji dan 1854. rođen je Milan Obrenović, srpski knez (1872-82) i kralj (1882-89). Za vreme njegove vladavine Srbija je stekla međunarodno priznanje (na Berlinskom kongresu 1878).

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 8 od 14

 

 

 

 

 

 

 

 

Go to top