IT

Povodom potpisivanja petogodišnjeg ugovora o saradnji sa Fakultetom inženjerskih nauka Univerziteta u Kragujevcu, i početka rada Solfins Demo centra koji je otvoren krajem 2018. godine, Solfins 3D Kompanija i fakultet organizuju Seminar o 3D tehnologijama za nastavnike, studente, inženjere, predstavnike privrede Šumadijskog regiona i sve zainteresovane.

Na seminaru će biti predstavljena savremena rešenja za kompletan proces od razvoja proizvoda do organizovanja, praćenja i planiranja proizvodnje, kao i rešenja za kreiranje kompletne proizvodne i izlazne dokumentacije: za uputstva, kataloge rezervnih delova, i komunikaciju sa tržištem.

Kao uspešan primer iz domaće industrije, kompanija Agromarket iz Kragujevca predstaviće ova rešenja u svojoj praksi. Učesnici seminara saznaće kako je kompanija unapredila svoje procese i efikasnost rada na svom prepoznatljivom brendu alata i mašina Villager implementacijom 3D tehnologija iz Solfins ponude.

Nakon seminara učesnici će dobiti odgovore o mogućnostima primene 3D tehnologija u svom biznisu i na svojim projektima, i to kroz diskusiju i posetu Solfins Demo centru na fakultetu gde mogu testirati softverska rešenja i mašine za profesionalnu 3D štampu koje se najčešće koriste u domaćoj industriji.

Seminar je otvoren i besplatan ali uz obaveznu registraciju na sajtu Solfinsa na ovom linku: 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Pametni telefoni, tableti i video igrice fizički menjaju strukturu mozga adolescenata, pokazalo je istraživanje američkog Nacionalnog Instituta zdravlja.

Naučnici su više od decenije posmatrali preko 11.000 desetogodišnjaka da vide na koji način iskustva iz detinjstva utiču na razvoj mozga i na emocionalni razvoj mentalno zdravlje.

Prvo što se otkrilo je da ekrani pametnih telefona, tableta i računara menjaju mozak i to ne nužno na bolje.

Skeniranje mozga 4.500 dece pokazalo je da se kod one dece koja su sedam i više sati gledala u ekran korteks mozga stanjio.

„Još uvek ne znamo zbog čega je došlo do stanjivanja korteksa niti je li to loše. To nećemo moći znati dok ne prođe određeno vreme i dok ne prikupimo nove informacije. Videćemo kako će se mozak razvijati“, kazala je šefica studije Gaja Dovling.

Prvi rezultati istraživanja pokazuju da su deca koja su provodila više od dva sata dnevno pred ekranima imala lošije rezultate u mentalnim zadacima i u testovima jezika. Završetak ove velike studije predviđen je za početak 2019. godine.

Ranije su već pedijatri i psiholozi savetovali roditeljima da deci mlađoj od dve godine ne daju u ruke pametne telefone i digitalne igrice jer to loše utiče na njihov razvoj.

 

Piše: RTL.hr, danas.rs

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Bez obzira na to koliko nam je promenio živote, WiFi može da nas nervira zbog toga što je često nedosledan i nepouzdan, čak i kod korisnika sa malim kućama.

Može da izazove još veću glavobolju za kompanije kojima je potrebna pouzdana mreža za uređaje, naročito na većem području. Prema tome, neke kompanije gledaju da implementiraju novije načine umrežavanja opreme i zaposlenih, a to je u ovom slučaju 5G, piše PC Press.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Društvena mreža Instagram saopštila je večeras da je prešla prag od jedne milijarde korisnika koji na tom sajtu dele fotografije i video snimke.

"Sada imamo zajednicu od više od milijardu korisnika", izjavio je predsednik te mreže Kevin Sistrom koji je podsetio da je u septembru bilo 800 miliona korisnika.

Instagram se tako pridružio klubu društvenih mreža koje imaju više od jedne milijarde korisnika, medju kojima su Fejsbuk (Facebook) i društvene onlajn aplikacije Vocap (WhatsApp) i Mesindžer (Messinger).

Pokrenut 2010. godine, Instagram je dve godine kasnije kupio Fejsbuk za oko milijardu dolara.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Prototip softvera "Daktilograf", koji automatski pretvara govor u tekst, prilagodjen za srpski, bosanki, crnogorski, hrvatski i slovenski jezik, biće predstavljen sutra u 19 časova u ICT Hub u Beogradu.

Na prezentaciji će govoriti direktor razvoja startapa "Daktilograf" Mirsad Hadžalić.

"Daktilograf" je novo tehnološko rešenje koje na osnovu posebno kreiranog algoritma pretvara audio u tekst.

"Prednost ovog rešenja u odnosu na konkurenciju je u tome što nije isključivo oslonjen na audio biblioteke, već posmatra reči kao audio signale, rastavlja ih, prepoznaje i pretvara u pisani tekst", navedeno je u saopštenju startapa "Daktilograf".

Kako navode, korišćenje "Daktilografa" u institucijama ubrzalo bi digitalizaciju javnih ustanova i uštedelo bi vreme u mnogim birokratskim poslovima koji zahtevaju kucanje tekstova.

Dodaje se da je taj softver namenjen pre svega medijima i novinskim agencijama, a da će imati primenu i u sudovima, skupštinama, drugim organima javne uprave i svim drugim institucijama ili kompanijama koje imaju svakodnevnu potrebu za kucanjem teksta.

 

 

izvor:beta.rs

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je danas saopštila da je kompulsivno igranje video-igara svrstala medju mentalne poremećaje.

Kritičari te odluke SZO navode da time rizikuje da dodje do stigmatizovanja mladih igrača, piše beta.rs

U najnovijem, izmenjenom izdanju medjunarodnog priručnika o klasifikaciji bolesti, SZO je danas saopštila da će klasifikovanje "Poremećaja igranja igara", kao posebnog stanja, poslužiti zemljama da budu spremnije da identifikuju taj problem. 

Doktor Šehar Saksena, direktor Odeljenja SZO za mentalno zdravlje, rekao je da je ta organizacija UN prihvatila predlog da "poremećaj igranja igara" treba da se svrsta u novo oboljenje na osnovu naučnih dokaza, iak na to već u mnogim delovima sveta ukazuju potrebe i potražnja za lečenjem tog poremećaja.

Doktorka Džoun Harvi, portparoka Britanskog društva psihologa, upozorila je da bi nova odrednica mogla da obuhvati samo mali broj onih koji igraju igre, dok bi se roditelji širom sveta nepotrebno zabrinuli.

Drugi su pozdravili potez SZO, navodeći da je kritično da se brzo identifikuju zavisnici od video-igara jer su to obično tinejdžeri ili mladji odrasli ljudi koji sami ne traže pomoć.

"Nailazimo na roditelje koji su rastrojeni ne samo što vide da im dete napušta školu, nego i zato što im se raspada cela porodična struktura", rekla je doktorka Henrijeta Bouden-Džouns, iz Britanskog kraljevskog koledža psihijatara.

Bouden-Džouns je rekla da se zavisnosti od igara obično najbolje leče psihološkim terapijama, a nekad i lekovima.

Doktor Mark Grifits koji je 30 godina istraživao koncept "poremećaja igranja video-igara", rekao je da će nova klasifikacija doprineti da se problem legitimizuje i da će ojačati strategije lečenja.

"Igranje video-igara je s psihološkog gledišta kao neka vrsta kockanja bez novca. Kockari koriste novac kao način da mere uspeh, dok se u igrama koriste poeni", rekao je on.

On je rekao da procenat igrača video-igara koji imaju problem kompulsivnog igranja, verovatno jako mali, dosta manji od jednog procenta i da mnogi od njih verovatno imaju i druge probleme kao što su depresija, bipolarni poremećaj ili autizam.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Go to top