Kolumna

Piše Goran Trifunović

Za sada poluzvanične, a uvek se ispostavljalo veoma tačne „čaršijske“ informacije govore da će, usled nekih pomeranja u srpskoj diplomatiji, pranjanski kraj dobiti još jednog i ponovo, predsednika opštine. Vest za nevericu u prvi mah kod svih koji, iole poznaju, pre svega, ljudstvo na lokalnoj političkoj sceni. Ipak, nakon prvog šoka, usledila je normalna i realna reakcija. Šta još može da vas iznenadi?

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Piše BOŠKO LOMOVIĆ

Sporove valja rešavati, nikako odlagati u beskonačje, pa tako i granični spor na Dunavu između Hrvatske i Srbije. Ovih dana je, sa obe strane, izražena želja da se i to nađe na stolu: bilateralno između zainteresovanih država ili pred međunarodnom arbitražom. Svakako, samo činjnice, a ne želje i snove. Dakle, na pregovarački sto korito Dunava, dunavske ade, katastarske knjige... i, da se ne zaboravi – Baranju.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Piše Goran Trifunović

Kažu da su meštani Jamajke na samom dnu lestvice koja pokazuje stadijum održavanja oralne higijene. Razumljivo. Kod njih je stalno toplo, imaju gde da se kupaju, slušaju rege i po ceo dan su „haj“. U Pranjanima je toplo, ma šta toplo, prevruće, kupamo se po Kamenici i Čemernici (i kod Mija), rege i nije nešto popularan, a za ono poslednje nismo baš platežno sposobni. Ipak, po nečemu smo slični gradjanima Jamajke. Ako ne trenutno, bar će tako biti, jer je, nečijom voljom (čitaj- čelnika opštine, Doma zdravlja...) pranjanski kraj uskraćen za zubarsku ambulantu.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Piše: Goran Trifunović

Pohvali mi se nedavno jedan pranjanac da mu je „sin završio fakultet“ i da ga je to koštalo pet hiljada evra. Pohvali se, dodade da mu nije žao tolikih para, „jer će se isplatiti“, pa finišira preporukom svima da „tako učine“. Ne da se nije šalio, nego je bio izuzetno ozbiljan i ponosan na dobro završen posao. Pa, dobro, možda je i u pravu.

Bivši predsednik završava škole pod, najblaže rečeno, specifičnim uslovima, ministri se vode kao plagijatori, a velika većina njih je, izgleda, studiralo „dopisno“. Znate ono kada dobijete tri odgovora, pa vi, kao da popunjavate loto, zaokružite jedan, a olakšavajuća okolnost je i što odgovore imate na internetu, verovatno po nekoj ceni. U navedenom slučaju, pet hiljada evra (izvinite Poštovani zainteresovani čitaoci, ali od šoka se nisam setio da pitam ni o kojem se fakultetu radi, a kamoli koji je univerzitet). Ipak, kako je „žaba videla da se koji potkivaju“, tako je i ova žaba sa početka priče, stavila svoje sveže kupljenu diplomu u duboki džep, pokucala na vrata jednog domaćeg jakog preduzeća i dobio posao.

Nisam, za sada insistirao na informaciji koliko je to zadovoljstvo koštalo njegovog tatu, ali, siguran sam da će se i to itekako isplatiti. Uostalom, dečko se u medjuvremenu i oženio. Malo li je živo čeljade u kuću... Pitam se, samo, šta li će biti sa tim preduzećem koje zapošljava takve „diplomce“. Oni sa nešto žućim krštenicama se sećaju da su nekada prednost pri zapošljavanju imali studenti beogradskog Univerziteta. Kragujevac, Čačak i ostali su morali da čekaju popunjavanje radnih mesta (Priština nije dolazila u obzir). A, u stvari, sa preduzećem će biti ono što i sa državom i detetom i žiletom. Mada, i karavani prolaze, dok kerovi rade svoje, pa će se svi „visokoučeni“ snaći i naći na nekim novim mestima i u nekim novim, uglavnom mekšim i udobnijim foteljama.

I, tako mi za nekih 20-ak  godina dobijamo novu kastu, uobličenu u te i takve „stručnjake“. Oni će tad imati pare, imovinu, pa čak i status u ovom posrnulom društvu. Deca će im ići na neke daleke, skupe i prestižne škole, a svi će već i zaboraviti kakvi su nikogovići i skorojevići oni do skoro bili. Omiljena knjiga će im biti neki bestseler „vodič kroz život“, biće poznavaoci i ljubitelji skupih vina,imaće svog „lajf kouča“, a glavna floskula, za svaki slučaj, će im biti da su oni „ljudi iz naroda“. Još ako naprave ili oslikaju neku crkvu, sa sve likom sebe i svoje porodice na freskama, moći će da se hvale da su „ostavili svom narodu nešto iza sebe“.

Konačno, pitanje za sve „kupovne intelektualce“- možete li, bez „guglanja“ da odgovorite ko je bio Ilija Milosavljević Kolarac? Sebi, sebi, nikome drugom. Mi znamo odgovor...

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Piše: Goran Trifunović

 

 

Navikli su Pranjanci da im skoro svakodnevno u selo stižu veliki kamioni, sve sa ciljem da iz „centra sveta“ odvezu proizveden nameštaj negde, uglavnom u Rusiju. Kod naše pravoslavne braće koji su uvek bili uz nas, zar ne? Protekle nedelje su bili, ne malo iznenadjeni kada su čuli da su kamioni došli, ne po nameštaj, već po mašine koje su pravile isti. Zatvorena fabrika!!! Radnici poslati kući!!! Još jedan snažan ekonomski udarac na pranjanski kraj!!!

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 1 od 34

 

 

 

 

 

 

Go to top