Kolumna

PIŠE Goran Trifunović

Ako predsednik naše države reši, kojim slučajem, da poseti i naše selo, a sve u sklopu široko proklamovane akcije u kojoj se, jedni te isti ljudi, ubedjuju da im je dobro, mogao bi da se susretne sa pravom slikom stanja sela u Srbiji. Naravno, ako mu to ko od prisutnih iz Pančeva, Lučana i drugih mesta, bude hteo da kaže. Ovi što ne idu po mitinzima i ostalim podrškama bi imali svašta da mu kažu. O stanju sela, naravno…

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

Milovan Vitezović je u svojoj knjizi “Lajanje na zvezde”, govoreći rečima jednog od svojih junaka, Sizifa nazvao manuelcem, jer, kako je objasnio, umesto da prvo poravna brdo, on uporno valja kamen. E, tako se osećaju pošteni novinari, a verovatno i pošten narod u ovovremenskoj Srbiji.

Kako, inače, drugačije objasniti neke situacije koje se nama, smatramo se normalnim ljudima, dešavaju svakodnevno.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović

 


TRIFUN I VALENTIN


Čak je mudri, umni, filozofski, rečiti Šopenhauer davnih dana rekao da nikako ne može da razume prodavce vina, jer, za Boga, “šta oni bolje mogu da kupe za te novce”. Dan vinogradara ili dan ljubavi? Zavisi kako ko gleda. Kod nas je poslednjih godina postala praksa, običaj, navika, da se kritikuju praznici one druge grane hrišćanstva, a da pri tome ne znamo ništa ni o nama i našim običajima, a kamoli o tudjim.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

foto:pixabay.com

 

PIŠE Goran Trifunović

 

U davna, pradavna vremena, u jednom selu, daleko, daleko, iza sedam planina, gora i mora, živela je jedna riblja porodica. Živela je ona u svojoj maloj reci koja je nekada bila lepa, pitka, puna komšija rakova, ali koju su počeli da zagadjuju i da uspeju u tome, pa ne samo da su je zagadili, nego su je čak i ogadili. Mnogima…

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović

 


Pranjani i okolina, odnosno, meštani ovog kraja, oduvek su slovili za duhovit, vrcav narod, koji je sklon da se našali, pre svega na svoj, ali i na račun svog komšije, prijatelja, rodjaka… U neprijatelja nikad nije dirano. Sad, šta se u medjuvremenu desilo, ostaje nepoznanica, bar za šire narodne mase, ali, uprkos činjenici da smo i dalje medju duhovitijim pripadnicima narodnih masa, bar u rudničko-takovskom kraju, fakat je da šala “čili” u Pranjanima. Situacija? Sigurno. Brzi život? Verovatno. Vlast? Nedvojbeno. Nemaština? Šta o tome…

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 1 od 26

 

 

 

 

 

 

 

Go to top