Kolumna

PIŠE Goran Trifunović

 

„Sličan se sličnom raduje“, kaže narodna poslovica. Kaže ona, sa druge strane, da kumovi ne treba da se često vidjaju, da nam je komšija najpreči, da treba da drugima činiš i ono što želiš da drugi tebi čine... Pitanje je, samo, ko se i koliko pridržava ovih narodnih umotvorina i koliko su one, uopšte, umotvorine, jer su, ipak, nastale u neka davna, bitno drugačija vremena, kad se, što bi Gidra rekao- „Vo oslanj'o na vola, a čovek na čoveka“. Ili je, po sredi nešto sasvim drugačije.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

PIŠE Goran Trifunović

 

Ima ona stara priča o siromahu koji je ubedjivao svoj komšiluk da mu je nekoliko miševa pojelo džak pšenice na tavanu, a oni mu, naravno, nisu verovali. Kada je, jel' te, on postao bogat čovek, pričao im je da su mu miševi pojeli gvozdeni plug, što su ovi sa razumevanjem prihvatili. Tako je bilo, biva i biće.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović

 


U filmu-seriji „Majstorska radionica“ sve vreme se pojavljuje lik kojeg glumi Milan Srdoč, a koji se predstavlja za ubogog siromaha, koji stalno nešto moljaka, kako bi „prehranio porodicu“. Za to vreme, glavni lik, majstor Života, ga čita veoma dobro i stalno za njega govori da je nakupac, dok ga njegova supruga, koju glumi Mira Banjac, uporno brani, govoreći da je „siroma' čovek“. Ipak, na kraju, kada majstor Životi hitno ustrebaju pare, „nakupac“ se pojavljuje u pravom svetlu i nudi se da od njih otkupi i kuću i radionicu.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović

Ovih dana narod u Srbiji nije znao šta će od neizdrža. Naime, čekalo se da nam se kaže hoćemo li birati novu Skupštinu, ko je novi ključni svedok u ubistvu pevačice, kao i to ko ulazi u „Zadrugu“ i „Parove“. Naravno, mnogo ljudi je imalo dilemu da li gledaju pravi program, jer se sve nekako zbrkalo, pomešalo i postalo jednako.

Tako se, recimo, moglo očekivati da gledaoci glasaju ko je ubio pevačicu, da se bira Skupština u „Zadruzi“, a da na ono treće mesto banu inspektori sa lisicama. A, pa, dobro, ovo na kraju baš i ne može... Bilo kako bilo, TV operateri zadovoljno trljaju ruke, jer je gledanost veća nego kada se čovek iskrcavao na mesec, a tome doprinose i sami akteri. Ipak, jedan od njih (ime i prezime poznati autoru, adresa, valjda nikome) je odneo ubedljivu pobedu i ovoga puta. A, i kako bi drugačije? Zato savet rukovodstvu (i umetničkom i onom drugom) Milanovačkog pozorišta da angažuju dotičnu personu za sledeće nastupe.

Prvo- ne treba im nikakav scenario, sve čovek ima u glavi. Za specijalne efekte će se naći već pravi majstor, a i finansije bi im bile rešene. Sa njim bi dobili nevidjenu dozu patetike, dramatike, a ukoliko bi pravi ljudi bili u publici, videli bi da je sve, u stvari jedna urnebesna komedija, ali samo kad se završi. Za sada smo na nivou tragedije. Širok je dijapazon njegovih eventualnih uloga. Može da glumi kragujevačkog profesora („Pucajte, ja i sad držim čas“), da recituje Šantića („Ostajte ovdje“), a, nije zanemarljiv ni njegov humanizam i renesansa, od kojeg bi se i Majka Tereza zacrvenela u grobu i vratila Nobelovu nagradu.

Kao što smo mogli čuti, okrenut je jednako i predstavama na Brodveju, kao i onima u „Baljšoj teatru“, bar deklarativno. Takodje, ukoliko bi se na scenu postavljali komadi po delima modernih filmskih dela, i tu bi se On itekako dobro snašao. „Supermen“, „Betmen“, „Spajdermen“, Vajat Erp i Dok Holidej, sve to bi bilo odigrano bez da se uživljava u lik. To je već odradjeno.

Domaće junake već ne bi želeo da glumi, jer kod nas rasprava oko ideologija traje i vekovima. Zaboravlja se da je on sa svojim „ansamblom“, specijalno za rusku publiku izveo „Kišnog čoveka“, a trenutno uveliko učestvuje u jednom delu koje je ekranizovao Džim Keri u ulozi uspešnog advokata. Skroman, radan, pošten, alergičan na medijsku pažnju... Glumac za poželeti. Ali, u svakom slučaju, teško ga je angažovati, jer je trenutno na velikoj turneji po celoj zemlji, kako bi ga što više gledalaca videlo i moglo da mu uputi „standing“ ovacije.

Ali, neka, stare smo mi čekalice. Sačekaćemo da i njemu istekne ovaj angažman, pa da se i mi malo zabavljamo i radujemo.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

PIŠE Goran Trifunović

Videsmo pre neki dan kako je jedan ceo Opštinski odbor stranke čas na vlasti, čas u opoziciji, prešao u jednu novoosnovanu stranku, a sve, opet samo u frakcijaškim odeždama. Izrekoše se tom prilikom uobičajene i konvecionalne stvari, samo niko nije odgovorio na mnogobrojna pitanja, ili samo niko nije imao da ih postavi.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 1 od 38

 

 

 

 

 

 

Go to top