Porodične tajne - Klisar

foto:pixabay.com

PIŠE Goran Trifunović

 

U jednom selu, nekada davno, bio je jedan klisar, kod kojega su dolazili svi iz tog sela, ali i iz čitave okoline. Nešto zbog potrebe, nešto zbog povoljne cene, a nešto zbog toga što je čovek odlično radio svoj posao. Živeo je on časno i pošteno od svog rada, nije se ničim drugim isticao, nije tražio nikakva priznanja, niti je hteo da bude poseban zbog toga što dobro radi svoj posao.

Upade to u oči jednom mladjem momku u njegovom selu. Bio je nešto mladji od njega, ali, nikako nije znao čime se, stvarno, u životu bavi. Pokušavao je da sedi u kafani, prvo tudjoj, pa zatim svojoj, ali, nikako mu to nije polazilo za rukom, odnosno, ni ostalim delovima tela. Najčešće su ga nalazili ispod stola. Kad je čovek pod uticajem maligana, svašta može da mu padne na pamet, pa je tako i ovome „junoši“ došlo da bi i on mogao da bude klisar. „Ne radi se mnogo, svi te znaju, sa ovim pojedeš, sa onim popiješ“, razmišljao je on.

Krete, tako, on po selu, pa poče da sam sebe reklamira kao klisara. Džaba, niko ga nije zvao za posao. Poče on da nudi svoje usluge džabe. Opet džaba. Njegov poznatiji i priznatiji kolega (da li to može tako da se formuliše) i dalje je imao istu količinu posla, i dalje je bio ugledan u narodu, i dalje su ga, umesto, imenom, oslovljavali sa „klisar“. Jeo se u sebi mlad momak, sa svojim savetnicima je utapao tugu i razočarenje u čašama piva, rakije, vina, sirćeta... šta god ko plati, ali, džaba, nikako ga narod nije prepoznavao kao seoskog klisara. Ta titula je pripadala nekom drugom.

Ipak, nije on znao šta dalje, pa odluči da ide po selu i da lepi slike starog klisara i da na njima piše da on, najblaže rečeno, nije dobar. Džaba. Narod je znao starog klisara, pa ovom novom, u pokušaju, nije verovao ni reč. Nije mladi klisar, u pokušaju, znao šta više da radi. Bio je nervozan što baš on nije seoski klisar, što njega ne cene, ne poštuju i vole, kao što starog klisara svi tapšu po ramenima kad se prošeta selom.

Sa druge strane, pritiskali su ga i njegovi savetodavci, koji su već bili nervozni što ne mogu da se osvete starom klisaru, jer su zbog njega i oni izgubili klisarski posao i zatim se propili (možda je bilo i obrnuto, ali, toga se već niko više i ne seća). Tako oni skovaše plan da odu do seoskog kmeta i da naprave dogovor sa njim da novi, mladi klisar bude zvanični seoski klisar, koji će pola zarade davati kmetu, a sa druge strane, narod će biti kažnjavan ako angažuje „onog“ klisara. Kako su samo bili srećni kada su to smislili i dogovorili... Ipak, nisu se nadali da je narod toliko pokvaren. Narod je i dalje išao kod starog klisara, pa mu, čak, i krišom plaćao za njegove usluge, sve da se „vlasi ne dosete“.

Šta sad? Razmišljali su kmet, mladi, samoproklamovani klisar, kao i njegovi savetodavci, jedne noći u kafani, do zadnje kapljice, ali, samo im je palo na pamet da mogu da promene narod ili da se nekako reše starog klisara. Šta li im je jednostavnije?

 

 

 

Goran Trifunović

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(3 glasova)

 

 

 

 

 

 

Go to top