Komentar - Komšijina krava

foto:pixabay.com

 

PIŠE Goran Trifunović

 

Fudbalski turnir na kojem učestvuju 32 najbolje fudbalske reprezentacije na svetu je ovih dana glavna tema svih svetskih medija. Ipak, mi ne bi bili mi kada ne bi i to devalvirali. Dok navijači svih reprezentacija egzaltirano pevaju nacionalne pesme, sve ofarbani u boje svoje zastave, dotle Srbi ruke drže skrušeno i prekršteno isped sebe, jer, eto, za Boga, himna nam se zove „Bože pravde“, pa bi, izgleda, valjalo da se malo povijemo.

Kad su ti čuveni Englezi, koje toliko ne volimo (a, i zašto bi, dali su nam fudbal, Šekspira, Šerloka, akcenat...) videli da ulaze u polufinale, svi su, onako goli do pojasa, pijani i raspojasani, zapevali svoju himnu, u kojoj je glavna „radnja“ oko toga da „Bog čuva kraljicu“, mogli smo da se naježimo, iako je leto. Ipak, mi imamo prečih poslova. Prebrojavamo se po krvnim zrncima, tražimo ko se kako krsti i kome je deda bio na Krfu...

Došli smo do toga da nam nije bitno što smo izgubili jednu utakmicu, ispostaviće se, najvažniju u nekoliko poslednjih godina za nas, nego nam je bitno kako su protivnički fudbaleri slavili golove. Razmišljamo za koga navija Novak, a ne razmišljamo ko navija za njega. Bitno nam je ko podržava Putina, a ko je u NATO paktu, a ne gledamo ko odigrava na prvu i ko bolje i pametnije trči. Podigli smo na nacionalni nivo stanje svesti da bi svi trebali da navijamo za Ruse, a nikako za Hrvate. Kada se naš najbolji sportista svih vremena odredio da navija za komšije, partijska klika ga je nazvala „kretenom i idiotom“!!! Ima li dalje? Kod nas? Naravno da ima... Vrhovni poglavar Srbije, tako, reče da on „isključuje ton kada na RTS-u gleda prenos utakmica Hrvatske“. Kolinda, dobro došla...

Ceo svet peva, pravi maškare, veseli se, igra na stadionu, neko i čisti prostor iza sebe (eh, Japan), ali svi su tu u slavu igre i druženja. Nije retka slika da su navijači dve suprostavljene reprezentacije smešteni jedni pokraj drugih, ali nikad, nikome, nije pala ni dlaka sa glave. Da li bi to bio slučaj kod nas? Teško... I posle su nam krivi protivnički igrači i njihovo radovanje, pa nam je kriv sudija kome smo skloni da pronadjeno i nacističko poreklo, a pogotovu nam ne odgovaraju zapadne komšije koje igraju fudbal „po starom“, i, kako nam izgleda, namerni su da i zvanično postanu najbolji na svetu u takvom loptanju.

Konačno, zašto se ne zapitamo, „da li smo mi ljubitelji politike i nacionalizma“ ili volimo da gledamo „ko bolje tera loptu“. Kada odgovorimo na ovo pitanje, dobićemo i konačno razrešenje pitanja o tome za koga treba, odnosno, želimo da navijamo...

 

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(3 glasova)

 

 

 

 

 

Go to top