Porodične tajne - Veselje

foto:pixabax.com

PIŠE Goran Trifunović 

Krajem 80-ih godina prošlog veka, Crvenu Zvezdu je trenirao Dragoslav Šekularac. Na jednu sugestiju kolega iz stručnog štaba da bi igrači trebalo više da trče, Šeki „nacionale“ reče- „Mogu ja da dovedem Dana Koricu (dugogodišnji državni rekorder u trčanjima na srednjim prugama), al‘ nema ko da igra. Utaman je trčanje...“, reče Šeki i ostade svoj.

E, tako je i pre 18 godina narod Srbije (da se nije promenio?) rekao „No pasaran“ onom režimu zbog kojeg smo birali da li ćemo da kupimo bugarski ili rumunski benzin. Onom režimu, zbog kojeg smo kupovali crnogorske cigare sa kartonskih kutija. Onom režimu zbog kojeg smo stajali u redu za hleb. Osnovnu životnu namirnicu. Onom režimu, zbog kojeg nismo išli u prodavnice, nego na buvljake da menjamo porodične dragocenosti za prehrambrene proizvode. Onom režimu, zbog kojeg nam je danima i noćima u ušima zujalo „devizzzzzzeee, devizzzzzzeeee“. Onom režimu zbog kojeg smo naučili da računamo u stotinama milijardi.

Dodje vreme, kaže pesma, „sve se preokrene“… Kod nas teško. Na punoletstvo, kako su nam objasnili, promena, oglasi se jedan od onovremenih i ovovremenih vlastodržaca i objavi da su podelili svojim članovima 50 knjižica. Partijskih. Mašala!!! Još dodade ( može mu se), rečenicu - „Gde su oni, gde sam ja.“ U pravu je. Što bi Panonski mornar rekao, „krivi smo mi“. Svi znamo ko je bio gde pre onih 18 godina, a ko je gde sada. Mladje generacije, ako ne nadju na internetu, neka pitaju časne starine. Ipak, mogu da vide gde su tadašnji, bar oni glavni vlastodršci. Konkretno, premijer je ubijen. I, ne, nije tačno da ga je ubila mafija, bar ne samostalno.

Bivši predsednik je, nakon izbornog debakla, kada mu stranka nije ušla u parlament, izašao iz politike. Nisam mislio da ću ovo ikada i pomisliti, ali, časno i pošteno. Dalje, nekoliko ministara iz te Vlade je uhapšeno, nekoliko je podnelo ostavke iz raznoraznih razloga, a nekoliko se povuklo iz politike iz razloga neslaganja sa tadašnjim šefovima. Konkretno, vozač ministra poljoprivrede je pre 15 godina izazvao saobraćajni udes sa smrtnim ishodom, i zbog toga je podneo ostavku. Ministar, ne vozač... Sad? Sve da nas pobiju, fotelju ne daju, niti im ko dozvoljava da je daju.

Šta ćemo sa ostalim dešavanjima vezanim oko ovih oktobarskih dana pre 18 godina? Energija? Ponos? Zanos? Nada? Strepnja? Generalni štrajk?!?!?! Ni blizu nismo, a sa druge strane smo mnogo daleko… Tadašnjem potpredsedniku Vlade se spočitavalo što, navodno, ima „sporno seksualno opredeljenje“. Ružnim rečima i u živom programu (o, da, i opozicija je onda mogla da učestvuje u javnom životu), a sad niko ne sme ni da prokomentariše slične stvari iz vladajuće kaste. Mediji su gori nego ikad, narodu se oči zamazuju nekim drugim glupostima, „Gazivode“ pokrivaju povećanje cene goriva i ostalih stvari…

Slobodan Milošević je na vlasti bio 12 godina. DOS četiri, a razne koalicije nakon toga, sve do pre šest godina. Ko bi reko, šest godina. Poraslo dete… Samo, ima mnogo do punoletstva…

 



Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(6 glasova)

 

 

 

 

 

 

Go to top