Otupeli smo na svim poljima, zbog čega bi bunt bio izuzetak?

Na stotine tekstova je napisano o različitim sunovratima našeg društva. Moralnim, političkim, društvenim. Teme poput – vrednosti, ophođenja, novih intelektualnih i kulturnih idola i elita su davno elaborirane. Otupeli smo na svim poljima, zbog čega bi bunt bio izuzetak?

Nekada oličen kroz pištaljke na ulici i spremnost da nas udari pendrek, sada se protest pojavljuje u vidu lajka na društvenim mrežama, gde kroz različite emotikone možete da budete više ili manje ljuti, piše portal vitraz.net

"Tekstovi su najčešće masovno podržani, stvarajući osećaj manje usamljenosti. Jednima izazivaju gnev, anksioznost, apatiju, tugu, nostalgiju, drugima daju snagu, bude inat i prkos. Prećutno se nekako složimo da se ipak radi o nekakvim anomalijama, koje smo u socijalnoj pospanosti dozvolili da nam se dese, smatrajući da smo i dalje u većini, koja je samo trenutno nadjačana", piše autor teksta Pavle Jakšić.

Dodaje da, kada se radi o nekom kardinalnom kršenju ljudskih prava, na pojedinim portalima nadvladavaju unisoni komentari ljudskosti i solidarnosti, toliko da je i botovima neukusno da se upuštaju u bitku, u kojoj su osuđeni na poraz. A znate da skoro nikada ne gube.

"Tako je bilo kada je Bratislav Gašić, sada nagrađen službom bezbednosti omalovažavao žene ili kada se Sergej Trifunović našao na instant izgrađenom gipsanom stubu srama vlasti zbog tobože malverzacija sa fondom. To su momenti kada smo uvereni da nas ima više, a da je trenutna situacija samo plod nesrećnih okolnosti", navodi se u tekstu.

Šta ukoliko sve navedene premise uopšte nisu tačne, pita se autor teksta.

"Šta ukoliko živimo u vremenu u kojem su stvari baš onakve kakve trebaju da budu, i kakvim ih većina priželjkuje. Šta ukoliko su svi naši lajkovi, tapšanja po ramenu, prijatelji i prijatelji naših prijatelja samo jedan mali balon, kojem svakim novim danom fali sve više kiseonika", piše.

Svi će upreti rukama u sistem vrednosti ili politiku, a malo njih će se okuražiti da kaže da nam najteže padaju ljudi oko nas, sa kojima živimo, koji su se promenili, ili su promene došle sa vremenom. Kako na njih da udariš, a da ne budeš etiketiran kao pseudo elita, navodi se u tekstu.

"Kako da kažeš da ti više od rupa na ulicama, mizerne kulturne ponude, rigidne birokratije, paprenih komunalija, benzina koji se približava ceni Big Meka, oronulog zdravstva i prosvete, više smeta nevaspitanje, bahatost, mogućnost da vas neko prebije u sred bela dana u obračunu za obezbeđivanje lokala", piše vitraz.net.

Ne bi i nakon poseta svetskim stadionima koji izgledaju kao tržni centri imao posebne zamerke ni na oronulu Marakanu ili JNA, samo da ne moraš da stojiš u lokvi urina u toaletu, dok ti dete skoro tuku dva lika od 100kg, u borbi za šoljicu kikirikija, dodaje se.

"Gde da kažeš da želis da ti deca gledaju Ršumovića na tv, a ne Parove, da na rafovima Sajma stoje Hemingvej, Sartr, Dikens, Dostojevski, a ne Kija i Zoranah (sa uzdahom). Da vam deca na Youtube-u gledaju National Geographic, a ne tutorijal lepih klinki koje putuju po belom svetu", piše dalje autor teksta.

Kako da kažes, a da te ne osude? Postaćes hipster, žuti, odnarodovan, "idi preko ako ti je tamo bolje" tip. Nikako, jer si manjina. Zbog toga su i oni sve manje suptilni u sprovođenju svojih hirova, nemaju koga da se plaše, piše u tekstu koji u celosti možete pročitati OVDE.

 

izvor:N1autor:vitraz.net

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

 

 

 

 

 

 

Go to top