Komentar - SLOBODA MEDIJA

GROCKA

 

Pre pola veka, neposredno uz rudnik magnezita “Brezak” u Pranjanima, stoku na ispaši je čuvao izvesni Luka. U dokolici, zagledao je šta gde ima sa one strane žice, pa ako mu se to svidi, on uzme i odnese kući. Primete čelnici rudnika da im nestaju stvari iz kruga, pa odluče da raspišu konkurs za čuvara, na koji se, gle iznenadjenja, prijavi i dotični Luka. Kada je došao na razgovor za posao, prvo je upitan kako se zove. Kada je rekao, “Brezakova” vrhuška se samo pogledala i rekla mu “Pa, mi zbog tebe i tražimo čuvara”.

Elem, na nedavno održanom skupu u Davosu, naš predsednik je održao predavanje o slobodi medija. Valjda kao najiskusniji iz te oblasti. Samo, sa one strane… Naravno, bio je “nezadovoljan” trenutnom slobodom medija i rekao da će se “u narednom periodu više pažnje posvetiti toj oblasti”.

I, gle čuda, čim se vratio održao je još jednu svoju konferenciju za medije (Ginise, brojiš li?), na kojoj je otkrio ko je nalogodavac za bacanje bombe na kuću novinara (čitaj- policajca u penziji) iz Grocke. Zbog iznenadnog susreta sa taksi službom u Davosu nije stigao da se obrati na Bogojavljenje. Ihhhh, to bi već bilo sjajno. Pri tom, zaboravio je da nam i ovom prilikom kaže ko je ubio Ćuruviju?

Zaboravio je da nam kaže koliko je emisija ukinuto za vreme njegove vladavine? Zaboravio je da nam kaže zašto više na svojim “malim prijemnicima” ne možemo da vidimo Olju Bećković, Ivana Ivanovića, Natašu Jeremić… Zaboravio je da nam kaže zašto na svojim “malim ekranima” možemo da gledamo “Studio B”? Da li je sloboda medija ako svako njegovo obraćanje javnosti (u normalnim zemljama, predsednik se javnosti obraća samo u ne daj Bože slučajevima) prenosi istovremeno, bar dvocifren broj televizija? Da li je sloboda medija ako se u našim (valjda su naši) avionima zabranjuju “NIN”, “Nedeljnik”, “Vreme”…

Da li je sloboda medija ako je na njegovim konferencijama samo podobnim novinarima dozvoljeno da postavljaju pitanja, osim u slučajevima kada oseća neodoljivu želju da se izviče na njemu nepoželjne medije? Da li je sloboda štampe kada se nepoželjni mediji proglašavaju opozicionim, iako su, samo, realni i objektivni? Je li normalno da slobodu medija predstavlja naslovnica na kojoj se naglašava postojanje mladeža?

Je li sloboda štampe da neki listovi (ogromna većina) pojedince nazivaju lopovima, ološem, pljačkašima, iako za to nemaju nijedan dokaz od službi nadležnih za to, i opet, za to nikom ne odgovaraju? Da li je sloboda medija ako se preduzećima, firmama i privatnicima preti ako se reklamiraju u medijima koji nisu pod kontrolom vlasti? Da li je sloboda medija ako svi mediji bliski vlasti svakodnevno dobijaju uputstva o tome šta da pišu? Da li je sloboda medija, ako se društvenim mrežama širi lažna telefonska poruka koja bi trebalo da nagovesti finansiranje lista “Danas”?

Zašto sve više nezavisnih medija na svom sajtu, ekranu ili listu ima dodatak “doniraj”, a ne odnosi se na dobrovoljne davaoce krvi? Nepodeljeno, objektivno i pošteno mišljenje govori da je sloboda medija, osim u sadašnjici, bila najgora kada je sadašnji predsednik bio ministar informisanja. Simptomatično, zar ne? “B-E-N-Z-I-N. Kako čudno piše voda”.

 

gminfo.rs

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(19 glasova)

 

 

 

 

 

 

Go to top