PIŠE Goran Trifunović

 

Kada su socijalisti, bar oni pošteni, 90-ih godina prošlog veka videli da Sloba nije baš onakav kakvim su ga njegovi mediji predstavljali, u razgovoru sa opozicijom su potencirali jednu stvar - “ko umesto njega?”. Istorija se uvek ponavlja, pa smo tako svedoci i da se oni koji bi pre glasali za Vučića nego za sebe, ali su svesni da je “korak sve kraći”, sve češće, u političkim raspravama pitaju - “ko umesto ovih?”…

Srbi ko Srbi, nikako da se dozovu pameti, pa da se ne oslanjaju na imena, na ličnosti, na nekoga ko će da im govori šta da rade, misle, pričaju… U Švedskoj je, svojevremeno, ubijen jedan Ulof Palme, kasnije i Ana Lind, pa ništa. U Norveškoj, možda i ne znaju kako im se zove predsednik. Island, Danska… Koga od njih zanima ko za koga glasa. Pa, zašto su ti narodi toliko “blesavi”?

Kako je moguće da nemaju “Upitnike”, “Ćirilice”, “Latinice” i ostale emisije gde se suočavaju suprostavljena mišljenja, a gde je, sve češće, voditelj jasno i, što glasnije, to bolje, na jednoj strani, poželjno je na onoj koja drži nož i pogaču? Prosto i jednostavno. Oni ljudi imaju uspostavljen sistem. U državi, narodu, vlasti, kućnom savetu, školskom odboru… njima je, zaista, svejedno da li je Kurta ili Murta, ali, najbitnije je da ih ne jašu, nego da su na usluzi svojim gradjanima koji ih plaćaju, i od kojih, što je još bitnije, se ne izdvajaju ni po čemu.

Zato po našim medijima, kao “kadar nevera” možemo da vidimo fotografije gde se njihovi premijeri voze metroom kao svi ostali gradjani, gde ministri čekaju u redu za bioskop, gde predsednici političkih partija voze bicikle (a, o tome se ne pravi reportaža na nacionalnoj televiziji)… Zamislite, samo, kakav sistem imaju, kad niko ne može da ih laže, da ih vara, da ih krade. Kadar nevera…

Zamislite sistem u kojem ministri nisu bahati, u kojem službeno vozilo nekog moćnika ne ulazi u naplatnu rampu sa brzinom koja je velika i za idealne uslove na auto putu, u kojem nije bitno da li ste član neke partije… Zamislite sistem u kojem radite svoj posao i za to vas ocenjuju samo stručni ljudi, stariji, iskusniji i bolji od vas.

Zamislite sistem koji vam dozvoljava da se bavite svojim poslom, od toga živite normalno i zbog svega toga volite svoju zemlju i državu. Zamislite sistem u kojem se političari neće preko noći bogatiti, u kojem će sudija, tužilac i policajac biti oličenje poštenja, u kojem će se glasati po savesti, a ne po uručenim paketima osnovnih životnih potrepština.

Zamislite sistem u kojem vam se predsednik države ne obraća svakog dana (vanredno), sa svakodnevnim vestima koje se graniče sa svojevrsnom apokalipsom. Zamislite sistem u kojem ne znate ko vam je u državi trenutno na vlasti, a u suštini, nije vas ni briga.

U filmu “Varljivo leto ‘68”, ima jedna replika, kada jedan od braće pekara tera oca i brata da nose kravate po velikoj vrućini, jer je to, kao što on kaže, “sistem”. “A, u taj sistem sam ja, ti tato i ti bato”. Ne zna se, baš za “Tato”, ali, On i “Bato” su napravili sistem… Fali Jagodinka.



Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(22 glasova)

 

 

 

 

 

 

Go to top