Pranjanska razglednica - JAMA

PIŠE Goran Trifunović

 

Dolaze ovih dana u Pranjane neki ljudi, od ranije, uglavnom poznati lokalnom stanovništvu, obećavaju, a ne nude pare za zemlju oko rudnika magnezita “Brezak”. Kažu, hoće da proširuju površinski kop, pa dodaju da će, ukoliko im cena zemlje ne bude odgovarala, ponovo aktivirati jamski iskop. Meštanima pranjanskog kraja ovakve priče deluju kao guranje prsta u oko.

Prvo i osnovno, niko im ne pominje dogovor ili isplatu njihovog krvavo zaradjenog novca u nekadašnjoj firmi, a koji je, prema obećanjima, trebalo da im pripadne nakon prodaje, prvo kraljevačkog “Magnohroma” u čijem su sastavu radili, a kada od toga nije bilo ništa, onda od prodaje rudnika u Pranjanima. Čak su pojedini advokati uzimali pare od rudara i pisali im tužbe. Navodno…

Niko ne pominje ni šta je sa onim “zagubljenim” godinama radnog staža koji im nije upisan i zbog kojih mnogi rudari ne mogu da ostvare pravo na penziju. Takodje, zanimljivo je da niko ne zna ko je kupio rudnik. Neko kaže da je novi vlasnik iz Finske, neko iz Italije, neko iz Holandije… Uglavnom, u Pranjanima i u pogonima “Brezak” vidjani su samo oni koji su radili tu u vreme kada je pranjanski rudnik imao 500 zaposlenih koji su primali plate od, tadašnjih hiljadu maraka. E, zbog tih i takvih su rudari i ogorčeni, jer im je dobro poznat način njihovog delanja.

Zbog takvih bivših rukovodilaca na “Brezaku” više nema gvoždja ni za bakvicu za otkivanje kose. O vagonima, elektromotorima, mehanizaciji, zgradama i svemu ostalom čime su se svi Pranjanci ponosili, i da ne govorimo… Osim toga, poštene rudare boli i priča istih tih ljudi po sličnim firmama da “nigde nema lopova kao u Pranjanima”. Ma, ne samo poštene rudare, nego sve koji jesu ili se bar osećaju kao Pranjanci.

Takodje, nikome nije jasno, ako već pokreću proizvodnju, kako još ne traže radnike, a bar ih u ovom kraju ima kvalifikovanih za taj posao. Zbog svega toga, svi u Pranjanima imaju veliku dilemu oko nove privatizacije rudnika. Šta se krije iza svega, jer mnoge stvari nisu logične?

Zašto se niko nije javno oglasio ovim povodom i otvoreno rekao o čemu se radi? Na primer, neko sa moralnim kredibilitetom dovoljnim da sakrije seoska govorkanja, ogovaranja i priče u pola tona. Kako rudari kažu, za pokretanje prave proizvodnje, odnosno, obnovu iste, potrebna su velika finansijska sredstva, a takav čovek se sigurno ne bi mogao sakriti, niti bi imao razloga za skrivanje, već bi, sasvim suprotno, valjda razglasio na sva zvona svoje namere. Ako su mu poštene…

Ko ne bi, u Pranjanima, voleo da je “Brezak” privatizovan kao jedan drugi rudnik u našoj opštini? Opet o namerama… Cvetao bi, ne samo “Brezak”, nego i čitav kraj, mladi bi ponovo ostajali na selu, ženili bi se, udavali, pravili decu i kuće, rastao bi standard, a smanjivale gluposti. Ovako… Predstavnici novih vlasnika (da li su?) prvo što su uradili to je postavljanje table zabrane prilaska rudniku nezaposlenim osobama. A, zaposlenih nema!?!?!?

Zbog svega navedenog, rudari se kaju što sličan znak nije postavljen kada su ti isti “predstavnici” dolazili na “Brezak”…

 

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(6 glasova)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Go to top