Porodične tajne - KEČIGA

foto:pixabay.com

 

PIŠE Goran Trifunović

 

U davna, pradavna vremena, u jednom selu, daleko, daleko, iza sedam planina, gora i mora, živela je jedna riblja porodica. Živela je ona u svojoj maloj reci koja je nekada bila lepa, pitka, puna komšija rakova, ali koju su počeli da zagadjuju i da uspeju u tome, pa ne samo da su je zagadili, nego su je čak i ogadili. Mnogima…

Godinama su u tu reku dolazile i druge ribe, koje su se hranile ovim, domaćim, ribama, pa su postajale sve veće, sve alavije i nezajažljivije, pa je junacima ove priče postajalo sve teže da žive i opstaju u takvoj sredini. Zbog svega toga, tata riba je morao da bude snishodljiv prema velikim ribama, kako bi sačuvao svoju porodicu i obezbedio opstanak u domicilnom staništu. To je značilo da mora da se napravi “pakt sa djavolom”, ali, ako je opstanak porodice u pitanju…

Riblja porodica je živela kako je mogla i morala, dani i vode su tekle. Ipak, dodjoše dani kada male ribice ulaze u neke godine kada dobijaju neke svoje, kako stariji, mudriji i bolji misle, fiks ideje. Tako je jedna ribica poželela da više ne pliva u svojoj prljavoj vodi, da se ne batrga po mulju i da pobedi, jednom za svagda, velike ribe koje su je ugrožavale. Reši ona da hoće da hoda. Šeta, praktično. Za početak. Proba, kad ono, može… Šeta ona, milo njoj, oseća se k’o sav normalan svet. Činilo joj se da su sve vode i čitav svet njeni.

Dodje u svoju porodicu, kad je tamo sačekaše crne vesti. Prvo su joj pustili Zdravka Čolića da joj otpeva “Promenila riba more”, a zatim su joj i otvoreno rekli da će morati da napusti i porodicu i njihovu reku. “Zašto”, upitala je, ali je odgovor bio mutan kao i njihova reka u poslednje vreme. Porodica joj je, naime, rekla da nema para za sve, pa će ona morati da promeni vodu i sama se stara o sebi. “Ali”, pitala je ribica, “ja sam počela da učim neke male ribice nekim našim veštinama i životu. Šta će biti sa njima?”. Džaba. Kupi ikru i menjaj vodu…

Kad je navedena riba otišla iz porodice, glava je morala da održi predavanje ostalim članovima. “Znate li vi da mi živimo od Velike Ribe, da nas ona štiti, plaća i pomaže. Da nije Velike Ribe, ko zna šta bi bilo sa nama. Takodje, dobro znate da Velika Riba ne odobrava kada ribice hoće da šetaju. Znate, valjda, da su ribice stvorene za plivanje i te stvari… Kakvo šetanje? Kome je to dobra donelo? Dobro, nekad, nekim ribama i jeste, ali, nama, malim ribama, praktično, ribicama, nikad nije, niti će. Naše se zna- plivamo u ovome u čemu smo, hrane nas Velike Ribe, a mi čekamo da se zakačimo na njihov mamac i da skratimo naše muke.

I sad je ona, mala ribica, našla da se pravi pametnija od najpametnijih riba u našoj reci i da počne da se šeta. E, pa ne može… I, još kaže ona da su joj se u šetanju pridružile i neke stare, ugledne ribe, koje se nisu upecale ni na kakav mamac. Ma, pusti to. Neka njih, druga su to vremena bila. Njima niko nije ni pretio, niti su od koga zavisili, a kamoli da su bili životno ugroženi.

Nego, vi, ostali, pamet u glavu, ako mislite da i dalje plivamo u ovom našem mulju u crvenoj boji- nemoj nekome da je palo na pamet da se šeta. Zna se šta je naše i ko nas plaća”, završi glava porodice. A, sneg pada li, pada, pa se u narednim danima očekuje naglo topljenje, što može dovesti do bujica i velikog čišćenja reka…

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(12 glasova)

 

 

 

 

 

 

 

Go to top