PIŠE Goran Trifunović

 


TRIFUN I VALENTIN


Čak je mudri, umni, filozofski, rečiti Šopenhauer davnih dana rekao da nikako ne može da razume prodavce vina, jer, za Boga, “šta oni bolje mogu da kupe za te novce”. Dan vinogradara ili dan ljubavi? Zavisi kako ko gleda. Kod nas je poslednjih godina postala praksa, običaj, navika, da se kritikuju praznici one druge grane hrišćanstva, a da pri tome ne znamo ništa ni o nama i našim običajima, a kamoli o tudjim.

Prihvatamo Valentina iz mode, prihvatamo Trifuna iz istih razloga, iako ni o jednom ni o drugom ne znamo ama baš ništa. A, u suštini, mučenik, odnosno, svetac je isti i kod nas i kod zapadne braće.

Takodje, ne može niko da porekne da zapadna kultura, odnosno, njihova propagandna mašinerija ne rade svoje, jer, sve više stanovnika naše zemlje ovim povodom pominje Valentina nego Trifuna. Sasvim sigurno da je veliki razlog za to i naša višedecenijska režimska komunistička čizma (beše gotovo?), ali, ipak, uzroke treba tražiti u samim nama, narodu…

Stara je priča o istoriji ispijanja vina, piva i rakije. Ipak, stručnjaci kažu da se alkoholičar najlakše postaje preko piva. Zamislite se. Vinopije su boemi, nisu bekrije. Oni su spremni na empatiju, nikako na eskalaciju. Vinopije devojke zavode stihovima, nikako agresijom i sirovinom. Oni koji maligane traže u vinu (da li i istinu nalaze?) sasvim sigurno su ekstremno drugačiji od ostalih pripadnika pijenja alkohola.

Pripadnici pivske populacije će, sasvim sigurno, biti agresivniji, politički radikalniji i na svaki način drugačiji od onih koji znaju da cene nektar vinskog ukusa. Pivopija će devojku zavoditi starim metodama, dok će pripadnik “vinskog plemena” umeti da devojku zavede raznim metodama, koje nisu poznate onima kojima vino nije osnovni izvor maligana.

Takodje, poslednjih godina, u našoj sredini se pojavljuje veliki broj ljudi koji su nedavno, nenadano i nedokazano, stekli veliku imovinsku korist preko narodnih ledja. Oni su, najednom, postali “vrsni poznavaoci” vina, destilerija, načina čuvanja i ostalih stvari vezanih za ovu industriju.

Takodje, nije javnosti nepoznata i činjenica da su mnogobrojni počitičari “pokrenuli biznis” vezan za proizvodnju grožđa i vina. Na dedovini? Aaaa… Što bi, opet, mudri ljudi iz davnina rekli, “šta zna prostota o majstorstvu”, tako se i nama dešava da nam se poturaju mnoge stvare koje nemaju veze sa istinom, a svi znamo kako stoje stvari. Zbog svega toga, bitno je da se razgraniči- Trifun ili Valentin? Ne, naravno da nije važno, naravno da je to važno kod onih koji promovišu splitsku rivu, Istočno Sarajevo, i sever, jug, istok, zapad Kosova… Kod normalnih ljudi, raspoloženih za druženje, pesmu, igru, raspoloženje… bitno je da je sagovornik normalan. Trifun ili Valentin? Vino ili ljubav? Kad je ko to razdvajao…

 



 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(3 glasova)

 

 

 

 

 

 

Go to top