Komentar - (ZLO)UPOTREBA RTS

PIŠE Petar Jeremić

Upad demonstranata na protestima 1 od 5 miliona, održanim u subotu uveče u Radio Televiziju Srbije, svakako je prekretnica koja će odrediti tok protesta, ali i ponašanja medijskog javnog servisa Srbije u budućnosti.

Novinari RTS-a imaju vrlo malo vremena, svega dan ili dva, da pokažu minimum profesionalnog dostojanstva, i da o stvarnosti u Srbiji počnu da izveštavaju onako kako se to od njih i očekuje. Nepristrasno i objektivno, da sliku pokušaju da osvetle sa što više strana. Ne samo sa jedne. Ukoliko se novinari pobune, i jasno i glasno kažu da ne žele više da budu izvodjači propagandnih radova vlasti, imaju šansu da RTS oslobode od uticaja ove, ali i svake buduće vlasti.

Ukoliko pristanu na ponižavanje koje već dugo trpe, zauvek će izgubiti kredibilitet da budu ono što novinari javnog servisa i treba da budu – primer novinarskog integriteta pred kojim će strepeti i vlast, i opozicija, i u koji će gradjani imati poverenja kao čuvara svog interesa. 

Jer, ako novinari medijskog javnog servisa dopuste da im program uredjuju političari, bilo vlasti ili opozicije, to više nisu novinari. To su poslušnici koji pristaju da svoju savest prodaju. To su presstitutke, kako javnost sve češće naziva propagandiste zamaskirane novinarskom legitimacijom. I prema kojima će se i svaka buduća vlast u Srbiji odnositi isto kao i ova, kao i prethodna.

A RTS je (ne)izveštavanjem o sinoćnim dogadjajima u svom holu izgubio i ono malo kredibiliteta koji je uživao. Jer, uz sve zamerke na informativni program ove kuće, trebalo bi reći da je to do sada bila jedina brana primitivizmu i prostakluku koji nas zasipa sa ostalih nacionalnih frekvencija. RTS je, čak i u takvom informativnom programu, zadržao nivo pristojnosti kakav dolikuje javnom servisu.

Naravno, ima se tu svašta zameriti, od prilagodjavanja programske šeme predsednikovom raspoloženju i trabunjanjima na svakolike teme, od sporta do medicine, do očiglednog favorizovanja vladajuće stranke i prećutkivanja opozicije. Hoću da kažem da je danas uspeh sačuvati se od primitivizma koji nam se servira sa ostalih (privatnih) nacionalnih frekvencija, a koji aktuelna vlast podržava.

No, RTS mora da teži tome da na njegov rad niko nema uticaj, i da program ne mogu da uredjuju ni predsednik države, ali ni opozicioni političari. RTS mora da teži tome da u njegov program moraju da se odazivaju i predsednik države, i opozicija. Onda, kada ih novinari pozovu. A ne kada se sami pozovu.

I zato, licemerno je od opozicije da kritikuje predednika države što se sam poziva u RTS kada on hoće, kao što je licemerno i od vlasti da kritikuju opoziciju što je sinoć upala u RTS. Jer, ako vlast može da upada u program kada god hoće, kako onda očekivati od, s pravom ozlojedjenih opozicionara na svoj medijski tretman, da pišu molbe i čekaju kada će ih neko pozvati da nešto kažu u živom programu. Ili da se bar posveti malo vremena njihovim aktivnostima.

No, za to nije kriva ni vlast ni opozicija, RTS je propustio šansu, da posle oktobarskih promena 2000. godine postane istinski medijski javni servis. Svaka vlast je nastojala da ga kontroliše. Kao što je i svaka opozicija u Srbiji kukala kako je nema dovoljno na programu RTS-a.

Uostalom, zar nije Dragan Djilas osmislio tehniku uticaja na medije preko tržišta oglašavanja koje je kontrolisao, i zar nije sadašnja vlast kmečala kako im je pristup javnom servisu zabranjen. Kao što je licemerno da sada Dragan Djilas traži oslobadjanje RTS-a, a da RTS brane Aleksandar Vučić i Nebojša Stefanović. Jer, današnja opozicija je opozicija, izmedju ostalog i zbog toga šta je radila sa medijima u svoje vreme. A današnja vlast je vlast, izmedju ostalog, i zbog toga što je obećavala da će medije osloboditi.

I zato ne može sada Aleksandar Vučić da se ljuti što opozicija traži isto ono što je i on tražio pre osam, devet godina dok je bio opozicija. I nije pristojno da sada Dragan Djilas, kao opozicionar, traži ono što sam nije dao dok je bio vlast. Mada, za vreme prethodne vlasti, postojala je debata na RTS-u, i mogla je da se čuje reč opozicije, dok danas toga nema.

Ali, nisu najveći krivci ni Dragan Djilas, ni Aleksandar Vučić. Krivci su novinari RTS-a. Zato što su dozvolili da im to rade i Aleksandar Vučić i Dragan Djilas. I jedina korist od sinoćnjeg upada u RTS biće jedino ako se novinari RTS-a dozovu pameti, pokažu da imaju dostojanstva, i sada i zauvek resetuju sistem. Da im se ne bi desilo da ih neka sledeća vlast opet okupira, a neka sledeća opozicija opet upada u zgradu.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(12 glasova)

 

 

 

 

 

 

 

Go to top