Komentar - POLITIČKA ŠKOLA

PIŠE Goran Trifunović

 

Pre 27 godina, Goran Marković je snimio film “Tito i ja”, koji se u javnosti “provukao” kao zanimljiv, a pomalo i smešan film o debelom dečaku koji jede malter i kome se “ojela guza”. Ipak, što ga duže i češće gledate, mora da vas “podidje” neka jeza.

Neverovatna je, naime, podudarnost današnjeg i ondašnjeg, posleratnog, Brozovog, režima. i dalje se neguje kult ličnosti (kako bez toga?), i dalje se u partiji sprovodi staljinistički režim ponašanja i discipline, i dalje se neuspešni kažnjavaju. Glavni junak filma, “mali Zoran” bio je prokužen od početka, kada je na prvom sastanku rekao da su mu roditelji umetnici. “Umetnici, umetnici, pa šta”, rekao je, tom prilikom njihov vaspitač Rajo.

Takodje, glavnom junaku filma je zamerena i velika količina hrane koju je poneo na put u “njegov rodni kraj”. Porodica glavnog junaka je bila umetnička i intelektualna. Kao i u današnje vreme, bili su na “stubu srama”, samo zato što nisu “proleteri” i “radnička klasa”, dok su ti isti, koji su to propagirali, pušili kubanske cigare, pili najskuplja vina, i uživali sav konfor ovoga sveta.

Šta se promenilo? Što bi rekao Nikola u filmu “Mi nismo andjeli”, “Daj, Marta, nismo deca”… Broz je sve svoje protivnike proglašavao za disidente, skrajnuvši ih u stranu, tako što će im osnovati neki “institut”, ili tako nešto, dati im stan, pristojnu platu, i “mir, mir, mir”. Pošteno? Ni najmanje.

Naš narod za takve ljude, bilo sa ove ili one strane ima jedan izraz koji je usko vezan za neke kokošije proizvode. Aktuelni režim, koliko je, bar, javnosti poznato, ima samo jednog disidenta. To je bivši predsednik, koji je, nakon neuspešnog pokušaja kandidovanja, postao predsednik nečega za šta ni on ne zna da li, stvarno, postoji.

Ostavljeno mu je da živi u državnoj vili, a verovatno mu je i zaprećeno da se sve zna o mahinacijama njegove gospodje. Zato se naš “prvorodjeni” muči u stanu u novobeogradskim blokovima… Ček, ček, ili beše, kod tate i mame u Njegoševoj… Ma, ipak, je to u porodičnoj kući u Jajincima, koju opsedaju teroristi.

U svakom slučaju, svi ti, bivši disidenti, odnosno, većina njih, dobili su priliku da se nadju na vlasti nakon odlaska “najvećeg sina naših naroda ii narodnosti”. Ne, ne mislimo o onome ispod lipe. I? Ništa, vrlo je dobro poznato da u Dalmaciji imaju jedan lep izraz “fjaka”, kad ti nije ni do čega, kad te ništa ne pokreće, kad ti ništa ne treba, niti te zanima.

Broz je disidente iz njegovog vremena inficirao “fjakom”, a čini se da pojedini, koji bi danas mogli nešto i da progovore, boluju od iste “bolesti”. Pri kraju filma “Tito i ja”, glavni junak se, sa perona iz “njegovog rodnog kraja” ispraća kući, ali, ključ je što odbija sendvič za putovanje.

Da li je Goran Marković bio vidovit? Ili neko drugi? Ipak, tu se, kao u Holivudu, dešava scena, kada svi staju na njegovu stranu, kontra vaspitača Raja. Osim devojčice Jasne. Ko će ostati Jasna u današnjoj Srbiji?

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(9 glasova)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Go to top