Porodične tajne - KOMOD

PIŠE Goran Trifunović

 

Rimski car Komod, vladao je Rimom od 180. do 192. godine. Bio je čudna ličnost, ali je ostao zapamćen po mnogim stvarima. Bio je sin prethodnog cara, Marka Aurelija, koga je, kada je porastao i kada se osamostalio i ubio. Rim je nakon njegovog dolaska na vlast tonuo sve niže i niže, ali, njega to nije bilo ni najmanje briga. On je živeo u izobilju, i sve je iznenadjivao svojim lošim idejama.

Kada je Senat počeo da mu se suprostavlja i kada su mu u lice sasuli istinu o njegovoj vladavini, on ih je, prosto, raspustio. Uz svoju Pretorijansku gardu, zloglasne vojno-policijske jedinice, koja je imala zadatak da se bavi, čak i špijunskim radom, ali i proterivanjem, smaknućima ili zatvaranjem njegovim protivnika, uspeo je da većinu članova Senata, bar one, od kojih je on mislio da mu preti najveća opasnost, strpa u kućni pritvor, i onemogući im kontakt sa narodom.

Imao je malo bolestan ljubavni pristup prema svojoj porodici, dok ga za druge nije bilo briga, i prema njima je bio ekstremno surov. Osim prema onima koji su mu verno služili i bili verne i odane sluge, a takvih je bilo dosta još iz vremena njegovog oca, ali i prethodnih vlasti.

Da bi nekako primirio sve glasnije pritužbe gladnog i bolesnog stanovništva, odredio je da se jedne godine u Koloseumu održi 150 dana gladijatorskih borbi. Džaba je što su političari tog doba govorili da je to pogubna odluka po, ionako oslabljeni Rim, da su za te pare mogli nahraniti sve provincije, da je sve to skretanje pažnje sa mnogo krupnijih stvari…

Oni su, ipak, bili u kućnim pritvorima, a ni njih narod nije nešto mnogo voleo, jer su, tokom svog bivstvovanja u Senatu, stekli ogromno bogatstvo i privilegije. Ostao je narod Rima protiv Komoda, ali, izmedju su bili i pripadnici Pretorijanske garde. Čuvena je bila njegova ljubav prema samom sebi, da ga svi vole i da mu se svi dive, da on bude najači, najpametniji, najlepši…

Zato je i on, povremeno, učestvovao u tih 150 dana gladijatorskih borbi. Naravno, pobedjivao je u svim borbama, lako i ubedljivo, jer su mu birani protivnici nedorasli prosečnom gladaocu, a kamoli starom ratniku.

Kada se nije borio, na kraju svake borbe ustajao bi sa svog mesta i dok bi nervozna publika očekivala šta će biti sa preživelim gladijatorom, on je odlučivao okretanjem palca na dole ili gore. Ah, kakvo je to bilo uživanje za njega...

Samopouzdanje mu je raslo, osilio se preko svake mere, pa je, tako, recimo, promenio važeći kalendar, i mesecima dao ime po svojim imenima, koji su Latini, poznato je, imali podosta. Sve pobune koje su protiv njega pokušane, gušio je brutalno, brzo, efikasno i u, po mogućstvu, što većoj količini krvi. Strah i šaputanje su vladali Rimom, ali, on se vodio idejom “hleba i igara”.

Tako se došlo i do poslednjeg dana gladijatorskih igara. Opšte je poznato da svaki diktator strada kada se najviše osili i kada ga poltroni oko njega ubede da je nedodirljiv. Tako je bilo i sa njim. U svojevrsnom gladijatorskom “finalu”, ubio ga je gladijator koji se predstavljao kao, gle ironije, Narcis.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(8 glasova)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Go to top