Komentar: MUZIKA IZ STUDIJA

 

PIŠE Goran Trifunović

 

Pre, nekih, 15-ak godina, jedan milanovački političar i rukovodilac je, u alkoholisanom stanju, na pešačkom prelazu u centru grada, kolima ubio jedno, kako se tada govorilo, izbeglo i prognano lice. Naravno da za ovo delo nije odgovarao, jer je “istraga utvrdila da je stradalnik pretrčavao ulicu”. Na pešačkom prelazu? Dok je zeleno svetlo za pešake? U 87-oj godini?

E, u sličnim tonovima se i najpoznatiji dragačevski di-džej, trenutno na “privremenom radu” u Beogradu, naljutio na naše sudstvo, jer mu je, za Boga, osudilo sina na nošenje nanogice godinu dana i godinu dana nevoženja kola, jer je na pešačkom prelazu ubio nečije dete. Dete je bilo nekih običnih ljudi, radnika, koji nemaju veze sa estradom i politikom.

Pazite sad- njegov sin je kroz grad, gde je dozvoljena brzina kretanja motornim vozilima ograničena na 50 kilomatara na sat, vozio brzinom od 82 kilometra na, taj, valjda isti sat. To, nesrećno dete, je prelazilo pešački prelaz, ali je mladjani naslednik ružičaste imperije udario svojim novim džipom i odbacio je 29 (!!!) metara. Nakon toga, nije se zaustavio, nego je otišao u toplo roditeljsko gnezdo, odakle je tatica zvao, ko zna koga, pa su se, navodno, u Policiji pojavili tek nakon nekoliko sati. Valjda su se odužili ti telefonski razgovori.

Nakon šest (!!!) godina sudjenja (ko je rekao-pevačica), vozač je osudjen na godinu dana nošenja nanogice, odnosno kućnog pritvora i kazne od godinu dana bez vozačke dozvole. Takodje, bitno je reći da mu je sud u kaznu uračunao i boravak u pritvoru, mada su mediji, već sledećeg dana nakon saobraćajke, preneli vest da je vozač pušten da se brani sa slobode. Koji onda pritvor? Kažu- kućni pritvor, kao da će kaznu služiti u garsonjeri na Konjarniku. Ne znamo, samo, da li je nanogica vodootporna, zbog bazena.

Pa, ne, stvarno, mislim, po ovoj vrućini… Ali, srediće “taćo” to već nekako. Jer, “taćo” je ljut. Vrlo. Kao Kalimero ponavlja neke priče, i najavljuje žalbu. Naravno da će mu žalba biti usvojena, a kazna preinačena u novčanu. Bićemo, po ko zna koji put svedoci da se moćnici cenjkaju sa životima nevine dece, i da na kraju izvade sitninu iz džepa, uplate u dobrotvorne svrhe i kažu- “Pa, šta hoćete, platili smo”. Niste, niste, ali, nadajmo se da će doći vreme i za svodjenje računa, makar morao da vam se otkuca i fiskalni.

Pre jedno pola veka, u jednom rudniku u našem kraju, jedan radnik je, greškom, iz nehata, doprineo pogibiji mladog inženjera. Sud je već “dumao” da li da presuda bude oslobadjajuća, ili uslovna, kada je, na kraju sudjenja, okrivljeni izričito zahtevao da ga osude na zatvorsku kaznu, jer se oseća krivim. Osudjen je na godinu dana i odležao devet meseci. Ostatak života je proveo mirno i čiste duše. Razlika nije samo u godinama, nego i u ljudima…

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(8 glasova)

 

 

 

 

 

 

 

 

Go to top