Porodične tajne - Straža

foto: pixabay.com, ilustracija

 

Piše GORAN TRIFUNOVIĆ


Nekada davno, u jednom selu, živela su četvorica braće. U miru i slozi. Dok ne počeše da stvaraju svoje porodice... Nije tu bilo sukoba ni kasnije, ali, nešto je tinjalo izmedju njih, osećala se napetost, zemlje malo, a čeljadi sve više. A, i ono zemlje što je bilo, i to je bilo loše, siromašno, tvrdo, kamenito... Pritisak i tenzije su rasli u skladu sa siromaštvom.

Balon je pretio da pukne. U tom se i zarati... Dodjoše mnoge vojske u njihov kraj. Jedna okupatorska, druga okupatorska, jedna oslobodilačka, druga oslobodilačka... I svima im je bila ista samo jedna crta- brutalnost. Odmazde su bile svakodnevne i ostavljale su krvave tragove na mnogim kućnim pragovima, livadama, njivama...

Jedan od četvorice braće bi regrutovan u jednu od armija. Iz kuće je samo on bio u uniformi, jer još nije bio oženjen, dok su ostala trojica braće ostali kod kuće sa svojim ženama i porodom, da rade težačke poslove i izdržavaju nejač. Dodeljena mu je uloga stražara na ulazu u selo. Njegovo je bilo da osmatra i uzbunjuje seljane ukoliko primeti nešto nesvakidašnje, odnosno prilaske selu neprijateljskih vojnika. Kao da su prijateljski postojali. Jedne noći, primeti on da se selu približavaju okupatori, koji, jasno je bilo, nisu imali nimalo dobronamerne misli.

Podje on da buni selo, ali, kroz glavu mu prodje jedna paklena misao... Ako ne probudi svoju braću, njemu ostaje sva imovina. Biće domaćin. Lakše će se oženiti. Možda će, u perspektivi biti jedan od najvećih domaćina u selu. Tako i uradi. Probudi i spasi celo selo, osim svojih najprečih. Završi se rat. Stražar je postao ugledan u svom selu, seljani su mu bili zahvalni što ih je alarmirao i spasao im živote, ali, uvek se, negde, polušapatom, selom provlačila priča da je namerno žrtvovao svoje ukućane. Oženi se stražar, dobi sina, ispostaviće se jedinca, ispostaviće se kockara, pa, ne baš umešnog.

Umre stražar, upokoji se i njegova supruga, a sin osta sam i neoženjen. Kockarski dugovi su se gomilali, para niotkuda, pa je „bludni sin“ počeo da prodaje parče po parče zemlje, sve dok na kraju nije prodao i avliju i kuću, s tim da on ima pravo da boravi u njoj dok je živ. Kada je i taj posao zaključio, umro je. Zemlju su kupili preostali živi rodjaci, a kletva je, izgleda stigla neke druge, umesto glavnog krivca.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(5 glasova)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Go to top