Komentar - Ivko

foto: pixabay.com

Piše GORAN TRIFUNOVIĆ

U Šotrinom filmu „Ivkova slava“, na kraju se, u „fejdovima“ gube jedan po jedan od junaka, koji su se, valjda upokojili. Lepo i prijatno sećanje na neka, daleka, nostalgična, i, svakako, lepša vremena. Nezgoda je samo što „neko to odgore vidi“, a nije onaj što treba da vidi. Radi se o nekim drugim visinama.

Onim koja se lome i koja zahtevaju neke druge veštine, za razliku od onih koja su poznata poštenom i normalnom svetu. Onom svetu koji ne zna za muljanje, varanje, za državne subvencije, za zavlačenje ruku u državnu „kasicu prasicu“... Ima, i pored svega, takvog sveta dosta i on jako dobro zna kako se treba ponašati, ali, znate već u koga je topuzina jača od bilo čega drugog.

Krenuše oni redom... U stvari, ne zna se ni red. Ali, za svaki slučaj, prvo ode Olja... Šta nas briga šta je utisak nedelje, kad imamo svakodnevne brifinge. Gledanost? Pušćaj rijaliti... Ivan Ivanović beše ovoj vlasti simpatičan na početku. Mislili su da se uklapa u sistem „hleba i igara“. Ipak, „mali debeli“, kako on sebe voli da zove, batali im zabavu. Poče da „laje i na poštara“... A, ne da se uhvatiti da se veže. Ništa, nek ide niz put...

Tanja iz Novog Sada beše izuzetno atraktivna i zahvalna sve dok ne poče da tvituje. Džaba što su njene emisije sve gledanije, što je gledaoci sve ozbiljnije shvataju, što više sa sagovornicima ne vodi isprane priče o suknjama, bluzama i maskarama... Nemoj se, Tanja, zamerati!!! O Suzani Trninić ne vredi ni pričati (pisati).

Većina Srbije i dalje misli da Bane Vukašinović vodi „Beogradsku hroniku“, da Kamenko Katić čita vremensku prognozu, Zaharije Trnavčević uredjuje „Znanje- Imanje“, Oliver Mlakar diriguje kvizom, a Mića Orlović zabavnim programom. Šta ćemo sa onom, manjinskom Srbijom? Logor? Deportacija? Severna Koreja?

Ako se da birati, onda- deportacija... Šta se gubi? U redu je, ovde može, za jeftine pare da se dodje do diplome, sa stranačkom knjižicom može da se zaposli. U struci teško, ali... Takodje, vrlo važna stavka je da ovde može, ali i treba da se ćuti, pa ćeš dobiti sve i svašta. Samo, pitanje je kome, šta, kako, do kada, po koju cenu...

Čemu se mi, mali, ali, ipak, hrabri, nadamo, kad su, svi oni, gore pobrojani, ostali bez posla? U ovom društvu, sistemu i načinu razmišljanja, poraz poštenih i normalnih je neminovan... Izvinjavam se, žao mi je, ali, tako je.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(12 glasova)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Go to top