Pranjanska razglednica: OD - DO

 

                   

 PIŠE Goran Trifunović

Sredinom devedesetih godina prošlog veka, Holivud nam je prezentovao film, ne toliko prisutan u javnosti, ali, gle čuda za tu industriju, veoma poučan- „Vrata sudbine“. U njemu glavna junakinja (Gvinet Paltrou), dobija otkaz na poslu, polazi kući i stiže na stanicu metroa. Tu počinje zaplet. Prema jednoj verziji filma, ona stiže da udje u prvi voz, ali, onda kod kuće zatiče dečka sa ljubavnicom, raskidaju, ona nalazi novog, boljeg momka...

Prema drugoj verziji, koja je paralelno prikazana, vrata voza joj se ispred nosa zatvaraju, ona stiže kući kasnije, ne nalazi dečka sa ljubavnicom, i nastavljaju i dalje da žive zajedno, uprkos lažima i prevarama... Sve dok se obe verzije na kraju ne susretnu, odnosno, poruče gledaocima da se od nekih stvari ne može pobeći. Sudbina, karma, viša sila... Ima raznih imena, a svima im je zajedničko da vas stižu pre ili kasnije. I to, po pravilu, uglavnom sa lošim detaljima.

Elem, Pranjani su, kažu iskusniji meštani našeg kraja do početka 60-ih godina prošlog veka bili nešto što je danas nepojmljivo. Bili smo opština, imali smo mnogo više stanovnika, imali smo bolničko lečenje u Domu zdravlja „Džon Kingsburi“, Dobrovoljno vatrogasno društvo, na pranjanskim „daskama koje život znače“ igralo je amatersko pozorište stvoreno isključivo snagom, željom i entuzijazmom meštana pranjanskog kraja, imali smo takmičenje pevača amatera, škola je bila puna dece, Plana i Čemernica ribe, livade su se šarenele i belele od krava i ovaca, voćnjaci su bili plavi od šljiva, od krušaka smo znali samo za „vodenjaju“, a od jabuka za „vajljiku“...

A, da, u Pranjanima je radila i fabrika za proizvodnju i preradu plastike i proizvoda od plastike. Takoreći, „Tipoplastika“. Neko je onda, dobro istrgovao negde i sa nekim (R.I.P.)  i sve je nestalo. Mehur je pukao, Pepeljuga je ostala bez kočije, ali je, na žalost, i naš „Car“ ostao go.“Tipoplastika” je otišla u sedište naše nove opštine - Gornji Milanovac. Dvanaest hiljada ljudi je moralo u Pranjanima da se ambulantno leči, požare smo morali da gasimo kofama, pozorište je našlo ravnije daske u Milanovcu, pevači amateri su utihnuli, ribe su „promjenile more“, ovce i krupna stoka imaju prostora koliko im se ćefne, a i voćna struktura se planira drugačije, ne prema potrebama, nego prema željama. „Brezak“  smo ugasili, konfekciju zatvorili, privatnike oterali niže niz Čemernicu, a, i škole su nam... onako... baš komforne. Sudbina, karma, viša sila. Milanovčani, mislite o tome, zarad vas.

Nedavno je u milanovačkom Domu kulture (sa ili bez upotrebne dozvole) održan koncert KUD „Tipoplastika“ povodom 30 godina rada, a sledećeg dana, u pranjanskom Domu je nastupio „Goci Bend“!!!

 

 

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(2 glasova)

 

 

 

 

 

 

 

Go to top