Pranjanska razglednica - KERBERI

PIŠE Goran Trifunović


Krajem 80-ih godina prošlog veka domaća kinematografija je izbacila sjajan, ali, ne toliko primećen film - „Poltron“. Prava, svakodnevna priča o zaposlenima, ali, malo ko je mogao da zamisli da će ta priča „uznapredovati“ do toga da će preći na „viši nivo“.

Naime, poslednjih godina smo dobili novu vrstu poltrona- jak, uporan, tvrdoglav, ne napušta poziciju, k'o Tanasko Rajić top. Da li je za to kriva politika (jok, nije), propast porodičnih vrednosti, ekonomska i druga, opšta, propast, nije ni bitno, ali, ono što je važno je činjenica da smo došli tu gde jesmo.

Nemoguće je da se kaže nešto loše za bilo koga iz „naše stranke“. Još gore je da se razmišlja o tome da je neko od „danas naših“ bio loš pre nas, a kamoli da se pomisli da će to biti i u buduće. Konačno, ima i poslednja (da li?), a to je da branite nekoga do poslednje kapi krvi samo zato što vam taj neko treba. Posao, pare, lečenje... nije bitno! Bitna je prodaja.

Moj kolega (usudjujem se reći), Boško Lomović je davno napisao pesmu „Moj otac šumu prodaje“, u kojoj se pojavljuje stih – „Prodaje, po koju cenu?“. Kasno je da se bilo šta priča na bilo koju temu kad se dodje do toga da jedna strana zauzme svoju, jaku poziciju. Koliko vam se puta činilo da je čitav svet protiv vas? Koliko puta ste pomislili da vas neko posmatra u sklopu velikih priča? Koliko puta vas narod oko vas nije razumeo, iako vi godinama ne razumete njih? A, šta ćemo sa pričom da se prave priče godinama „ne prodaju“ vlasti? Da li je kriva vlast? Verovatno... Da li je kriva situacija? Možda. Da li smo mi krivi? Svakako.

Neverovatno je da se o nekim stvarima ćuti, bilo da se radi o spomenicima, budžetima, o onome što je uradjeno i o onome što treba da bude uradjeno... Nekadašnji zadužbinari su svome „otečestvu“ ostavljali velelepne gradjevine, koje su, kasnije, postajale zgrade u kojima se nalaze instituti, fakulteti i ostale umne institucije. Sada... E, sada je drugačija situacija... Dešava se da ljudi, iako im niko to ne traži, žele da budu „uslužni“, odnosno, da budu servilni ljudima koji ih, prema njihovim rečima, „zadužuju“. „Što si pravdo nepravedna?“.

Konačno- znamo da će na kraju svi morati da plate svoje račune, ali, ipak, znamo da uvek ima ljudi koji svode svoje „knjige“ na to da smo „svi dobro“!!!



Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

 

 

 

 

 

 

Go to top