Pranjanska razglednica - BABINI SNOVI

 

PIŠE Goran Trifunović

Šta pokloniti čoveku koji sve ima? Šta poželeti narodu pranjanskog kraja, kad su im svi snovi već ostvareni? Ipak, ko zna, možda se tu, još nešto može provući...

Recimo - neki žele da Pranjani sledeće godine budu okićeni jelkom skupljom od 80 hiljada evra. Da pranjanska varošica bude ukrašena novogodišnjim lampionima već od Dana škole, 12. Oktobra. Da isti prostor više nema neprijatan miris, već da se uradi pristojna kanalizacija. Da se dovede normalna voda. Da se ljudi iz iste te varošice prestanu ponašati kao da su iz „kruga dvojke“, nego da plate sve kao i ostali meštani. Da se sledeći doček organizuje na trgu ispred Doma kulture, a da na njemu nastupe „Goci Bend“ i „Sinovi Manjače“.

Da u ponovo renoviranom Domu gostuje neka filharmonija. Da otac Vojo daće pomera zbog krštenja i venčanja. Da se ispred Doma napravi fontana iz koje će umesto vode teći rakija i tako se Koju ispuni višegodišnja želja. A, da, da se održe izbori u Mesnoj zajednici. Da se, pre toga, održe izbori po reonima (a, ima ih). Da ljude zubi ne bole samo dva dana u nedelji. Da nam apoteka bude puna lekova, a Micka i Sneža ipak budu dokone. Da benzinska pumpa radi svaki dan i noć, a da kamioni naših mlekara budu puniji od rečnih korita.

Da ono što prodajemo bude skupo, a ono što kupujemo plaćamo bagatelno. Da gradjanima budu čisti prozori, e da bi videli šta se dešava napolju. Da pranjanske kafane uvedu stalne radnike u šanku i kuhinji. Da se uvede redovni godišnji turnir u dominama, da se više Mićo, Ćelpo, Ginić, Pane, Bajdo, Cane, Radoš... ne bi svadjali ko je najbolji. Da dobijemo majstora koji će biti zadužen samo da popravlja stakla na prozorima koje deca polupaju. Da sledeće Nove godine kod nas dodje što više turista „iz regiona“. Da se sledeće godine u pranjanskom kraju otvori bar 20 novih fabrika, u kojima će raditi najmanje 500 novih stručnjaka iz Pranjana i okoline.

Da opština Gornji Milanovac napravi pristupnu saobraćajnicu do Pranjana. Da se, eventualno, iz „budžaka“ povade one, valjda, već izbledele majice sa natpisima „Opština Pranjani“. Da „Brezak“ bude u rangu iznad „Gojnogorca“. Da škola slavi Dan škole u školi. Da se Ameri malo sklone, ne bi li Rusi mogli da prinesu svoje darove. Da neko ko ima interese u vladajućoj Stranci konačno „lajkuje“ neki od ovih tekstova. Da ljudi počnu da žive svoje živote. Da prestanu da gledaju preko tudjeg plota. Da ne zakeramo ako nam Novak Djoković nešto pokloni. Da ne zakeramo ako nam neko ništa i ne pokloni. Da znamo za sebe i svoje kljuse. Da gledamo ispred, a ne iza, da nam deca budu bitnija od predaka, da nam mir i tolerancija budu ispred inaćenja i svadje. Da imamo zdravlja i sreće. Dovoljno.

Para ionako nemamo... Ali, kažu, biće ih za dve i po, do tri godine. Ko preživi- pričaće!!!

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(8 glasova)

 

 

 

 

 

 

 

Go to top