Pranjanska razglednica - TNT

 

PIŠE Goran Trifunović 

U poslednje vreme je, čak i po pranjanskim kafanama, primetno da sve više nedostaje onaj vrcavi duh ovog kraja, ona šala i doskočica po kojima smo bili poznati, priznati i prepoznatljivi daleko od našeg zavičaja. Uostalom, da se ne lažemo, Pranjani su u svetu najpoznatiji po „Rakijadi“, a ona je nastala upravo iz šale i dokolice. Umesto toga sve češće dobijamo samo namrgodjena lica tamo gde ne bi trebalo da ih bude, priče o problemima i poslovnim planovima, realizacijama i poduhvatima. Sve napred navedeno je dovelo do totalnog izostanka empatije prema bilo kome i bilo čemu.

Da li za sve treba da krivimo evidentnu krizu, pre svega finansijsku (da nas ne lažu), zatim moralnu, a konačno, i krizu samog identiteta. Sa naglim bogaćenjem pojedinaca u prethodne dve- tri decenije, počela je kupovina stanova po gradovima, navodno „zbog dece“, pa smo za svoje domicile pri upoznavanjima počeli da koristimo nove adrese, a počeli da se stidimo djedovih udžerica. Počelo je sve sa strane da nam biva bolje od nas samih. Sramota nas je da svom komšiji, prijatelju, rodjaku priznamo da dobro radi svoj posao, da je pametan, obrazovan, lep... Sa druge strane sve što nam neki koji dodju u naš kraj da nam uzmu pare i pri tome nas ponize, kažu ili urade je dobro, uspešno i pametno.

Ni „Monaliza“ nije prava ako je gledate okrenutu naopako. Promenite malo ugao gledanja, a da bi to uradili, morate nešto da znate o onome o čemu pričate. Zato bi bilo pametnije da se malo „spustite na zemlju“, da udahnete duboko, da pogledate svet oko sebe, pa ćete, možda, drugačije misliti i drugačije se ponašati i razmišljati. Možda ćete saznati da je, recimo, autor mnogobrojnih hitova narodne muzike i pesama koje naručuje po veseljima jedan naš zemljak kojeg svakog dana vidjate. Možda ćete znati ko je zamenik predsednika Vrhovnog suda, a ko je, do penzije, bio predsednik Vrhovnog vojnog suda. Možda ćete saznati čime se Cicko bavi u Americi (da vam pomognemo- ne šiša travu), čućete i za Milicu Pušaru, saznaćete nešto i o Mileti Prodanoviću, mladjem...

Priznajem, do pre 20 godina, odnosno do obeležavanja 140 godina pranjanske škole, ni sam nisam znao ko je Mileta Babović, Radiša Jevtović, Gagule Perišić, Radoš Madžarević, Miloš Janković, Mladjo Avramović... Bio sam mlad i lud (više nisam mlad), pa sam bio i slep kod očiju. Tako i vi- ostavite se priče o poslovima i „biznisu“, bar po kafanama.

Opustite se i uživajte u okruženju. Ma kakvo bilo, probajte, možete ga promeniti. Ima ona čuvena izreka u stripu „Alan Ford“- „Bolje cjeli život biti bogataš, nego tjedan dana siromah“. Da li su se naši „bogataši“ uplašili da će im ponovo doći taj „tjedan“, ili su prešli na nivo „nur  arbajt“, ne znamo, ali, možda bi im bilo bolje, bar po dušu, da malo „skinu paučinu s' očiju“ i osvrnu se oko sebe. Imali bi šta da vide. Ružnog, lepog, bolnog, tragičnog, žalosnog, radosnog... ali, svakako životnog.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(4 glasova)

 

 

 

 

 

 

Go to top