Pranjanska razglednica - TARMI RIĆMI

PIŠE Goran Trifunović        

 

„Dal' zbog mene il' zbog mog žaketa“, pitala se starogradska melodija, a dilema je, na ovaj ili onaj način, ostala i do dana današnjeg. Država, društvo, pojedinci, kriza sama po sebi, ili sve zajedno, tek, izgleda da postajemo zemlja u kojoj bi Aleksa Žunjić bio tek jedan od mnogobrojnih.

Ne može da se kaže da nas vlast ne gura u taj svet, jer, eto, propisala je i nagrade ako prijavite svoje komšije, prijatelje, rodjake... Ne može da se kaže ni da društvo nije krivo, jer je erozija zahvatila taj segment, pa se samo očekuje konačna metastaza. Kriza? Bivalo je kriza i ranije, i to većih, ozbiljnjih i po opstanak opasnijih.

Ipak, ljudi su se tada homogenizovali, imali su empatije u sebi, pomagali jedni drugima, pa čak i po cenu života. Šta nam sada od svega navedenog ostaje? Pojedinci? Pa, pojedinci koji prestaju da budu pojedinci i polako, ali, sigurno postaju kritična masa. Ali, ne kritična masa kao devetog martovskog dana pre 27 godina, nego kritična masa po nas same.

Nedavno smo pisali o dogadjaju u Pranjanima kada su komšije prijavile mladog preduzetnika „jer im smeta buka iz njegove radionice“. Kamo sreće da nam je to bio poslednji primer. Naravno da nije...

Nedavno je u kuću jednog Pranjanca „banula“ interventna brigada, da bi mu izvršila premetačinu po kući i našla par stotina grama duvana koje je on prodavao komšijama, za dobrobit njih samih, a i da bi on ostvario neki dinar zarade i platio struju i komunalije. Čovek će sad na sud, pod pretnjom ogromne novčane kazne, koju nema od čega da plati, ali i i pod bremenom izdržavanja zaprećene zatvorske kazne.

Otkud policija u njegovom skromnom domu? Pa, naravno, prijavio ga je, verovatno, onaj koji kupuje duvan od njega i koji mu je, pretpostavlja se, ostao dužan za neke prethodne količine. Ko bi ga drugi, inače prijavio? Mada...

Takodje, imamo i primer jedne novoosnovane zadruge, koja planira da se bavi uzgojem krava muzara, ali, to očigledno ne odgovara njihovim novim komšijama, jer su pokrenuli peticiju (čuj- peticiju!!!) za zabranu rada, jerbo će, kako oni kažu, izlivanje osoke da ugrozi njihove bunare. Džaba je priča što su, većina njih radili u toj štali, što znaju da je, praktično, nemoguće da se tako nešto desi, što neko od njih i dalje može da se zaposli u toj novoj zadruzi...

Komšijina krava ne bi valjalo da je živa i zdrava. I posle kažu da su novinari „abronoše“ i da „unose zlu krv“. Mrmot i čokolada. Možda bi, drage komšije, trebalo više da gledate oko svoga plota, a komšiji da pomognete ako njemu pukne neki prut u plotu. Danas - sutra, i vama će to da se desi...

 

 

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(2 glasova)

 

 

 

 

 

 

Go to top