Blog / O trgu i oko njega

Blog / O trgu i oko njega Ranko Tomić foto; privatna arhiva

Pre nekoliko dana se pojavila vest o tome da je održan radni sastanak Konkursne komisije za odabir najboljih idejnih rešenja za rekonstrukciju i uređenje trga Kneza Mihaila. Kako sam na tom trgu prohodao i odrastao, a onda ga 2004. i obradio kroz projekat uređenja koji sam tada poklonio opštini (na slici u zaglavlju teksta), pa nedavno zajedno sa još dvadesetak kolega i drugih stručnjaka uzeo učešća u sastanku koji je prethodio ovome o kome se piše, smatram da mi je dužnost i obaveza da pre nego što se krene u raspis konkursa podstaknem dodatnu javnu raspravu, kako bi se izbeglo dobijanje rešenja koje će koštati mnogo, a doneti više štete nego koristi.

U vesti se pominje „izrada saobraćajne studije kojom će se saobraćaj izmestiti sa trga“, što je bila rečenica koja mi je „zazvonila na uzbunu“ iz više razloga, a pre svega zato što su, po mom mišljenju, bilo kakvo izmeštanje saobraćaja i trajno zatvaranje glavne ulice u zoni trga zločin, ludost i odraz neznanja, a to ću u nastavku ovog teksta i obrazložiti.

Ova opština je pre nekih 15 godina već platila izradu jedne saobraćajne studije koja je jasno, i teoretski i eksperimentalno, pokazala da su posledice trajnog zatvaranja trga pogubne za saobraćaj u gradu. Ne znam zašto se ta studija više ne može koristiti ili se možda usput negde zaturila, pa se sad mora raditi nova? U Gornjem Milanovcu ne postoji ulica koja je u stanju da primi preusmeren saobraćaj iz tog dela glavne ulice, a da to ne izazove probleme u bezbednosti saobraćaja i delatnostima koje se nalaze u tim ulicama: ukoliko se taj saobraćaj premesti u Sinđelićevu, dovodimo u opasnost decu u školama, a povećana buka ometa nastavu (i pri tom se mora promeniti čitav saobraćajni režim ulica sa prvenstvom); ukoliko se saobraćaj premesti u Železničku nastaće još veći haos i gužva u okolini pijace. Važećim Planom generalne regulacije nije predviđeno zatvaranje ovog dela ulice za saobraćaj iz razloga navedenih u studiji.

Pre svega, nikada do sada, ni u jednoj javnoj raspravi, niko nije izneo razuman i činjenicama utemeljen razlog zbog koga bi trebalo trajno ukinuti kolski saobraćaj u prostoru trga. Ne pričam o tome da li se to nekome sviđa ili ne sviđa, jer o ukusima ne vredi raspravljati, ne pričam o raznim „mišljenjima“, jer je o njima još Prljavi Hari sve rekao, nego pričam o tome da ne postoji problem koji bi se na ovaj način rešavao, a kad problema nema, ne treba ga ni izmišljati, niti rešavati, jer se time samo mogu otvoriti novi i veći problemi.

Trg je i sada takav da njime nesmetano mogu da saobraćaju i kola i ljudi, uveče se zatvara da bi tu bio korzo i to sve tako funkcioniše savršeno skoro 40 godina. Uveče je i ukupan obim kolskog saobraćaja manji nego preko dana, tako da ova zabrana u to vreme ne stvara probleme u ostalim ulicama. Smatram da i ta večernja zabrana saobraćaja nije potrebna u zimskom periodu, jer ionako niko ne izlazi na korzo kada je vreme loše. Uostalom, šta bi se dobilo trajnim zatvaranjem saobraćaja? Jedno veliko ništa, jer preko dana tu i ne može da bude ništa, pošto na trgu nema nikakvih sadržaja – ukoliko je leto, preko dana je na trgu vrućina, dok zimi niko nema previše volje i razloga da tu bude. Urbanizam je višedimenzionalna nauka o prostoru koja, pored osnovne tri dimenzije, uzima u obzir i vreme. Ako jedan prostor može da zadovolji više različitih urbanih funkcija u različita doba dana ili godine, onda se taj prostor tako i koristi i time obogaćuje, a istovremeno se i štedi. Čak i kada je, ponekad, nephodno koristiti trg u celosti radi nekog događaja u toku dana, može se zatvoriti saobraćaj samo za taj događaj; ali taj događaj je samo tada i problemi koje u saobraćaju grada stvara zatvaranje trga su vremenski lokalizovani na nekoliko časova, a ako trajno zatvorimo trg, onda su ti problemi trajni.

I sama promena podloge na glavnoj ulici u zoni trga bi napravila probleme u bezbednosti saobraćaja, a uveče klinci ne bi mogli da voze one autiće, rolere i trotinete. Treba i o tome da se misli, prvo funkcija, pa estetika.

Sad, zamislimo, na primer, da je Gornji Milanovac postao velegrad i da u njemu ima 10 ili 100 puta više stanovnika nego sada, pa da je gužva na trgu tolika da ljudi ne mogu da prođu trotoarima koji su široki šest metara, a automobilima nisu dovoljne dve trake od po 4 i po metra i da se na semaforima za prelaz čeka po tri minuta. U takvoj situaciji bi možda bilo potrebno razmisliti o nekakvom drugačijem saobraćajnom rešenju, ali ne verujem da bi čak i u takvoj budućnosti (iako ne verujem u takvu budućnost) neko smatrao da je rešenje tog problema u ukidanju kolskog saobraćaja! Beograd ima sličan prostor između Skupštine Srbije i Pionirskog parka, pa nikome ne pada na pamet da predloži da se Bulevar kralja Aleksandra na tom mestu zatvori za saobraćaj, a verujem da bi svako ko bi to predložio bio, u najmanju ruku, javno ismejan. Denivelacija pešačkog ili kolskog saobraćaja bi u takvim okolnostima verovatno imala smisla (ako je tehnički izvodljiva), ali je u okolnostima koje sada vladaju, potpuno nepotrebna.

Gornji Milanovac ima vrlo jasnu urbanu istoriju i od samog svog nastanka živi prema planu kojim je definisana njegova „žila kucavica“, a uz nju su i skoro svi važni sadržaji. Istorijski gledano, trg je u ranoj fazi života grada bio prostor između zgrade Starog suda i bloka sa kućama i zanatskim radnjama koji je presecala glavna ulica, a na njemu se pre rata nalazila i pijaca. Pomenuti blok je spaljen i srušen tokom rata i onda je nakon oslobođenja tu napravljen park. Trg se sveo na deo do parka, a ispred Starog suda je napravljen travnjak. Ne mislim da bi bilo pošteno prema autoru urbanističkog plana naše varoši da se na najbrutalniji mogući način preseče gradski krvotok i time obesmisli njegov plan na koji smo tako ponosni!

Animozitet prema automobilima svakako može biti opravdan tamo gde su ulice uske ili u nekakvim istorijskim gradskim jezgrima, međutim, mi imamo ulice u koje se bez problema mogu smestiti i pešaci, i parkiranje sa visokim zelenilom, i pokretni saobraćaj. Ne treba zbog mode ili nekakvih fiks ideja uletati u „popravljanje“ onoga što ne mora da se popravlja, jer to košta (i u novcu i u problemima)! Pri tome, u velikom delu centra postoje stambene zgrade koje nemaju ni na koji način rešeno parkiranje u okviru svojih parcela, a ne mogu ga ni imati; stoga je parkiranje u profilu ulica neophodno. To svakako jeste ograničenje, ali je time i izazov veći. Možda Milanovčani jesu razmaženi po ovom pitanju, ali ako već imamo mogućnost da u ovom gradu živimo komotno bez neke štete, zašto ne bismo?

Predlažem da se konkurs organizuje uz obavezno zadržavanje sadašnjeg režima saobraćaja, tako što će se tražiti rešenja za tri odvojene celine i za sve njih podeliti odgovarajuće nagrade, čime se omogućava i da se prostor centra grada uređuje etapno, ali se takođe omogućava i da dobijemo više kvalitetnih nezavisnih rešenja.

Prva celina bi bio prostor trga ispred Starog suda, od glavne ulice do fasade koja je okrenuta trgu. Ovaj bi prostor trebalo urediti tako da može da živi i preko dana, uz očuvanje postojećeg rastinja i spomeničkog fonda, kao i uvođenjem pešaka u ovaj prostor, a treba razmisliti i o uklanjanju onog elektronskog bilborda koji svetlosno zagađuje čitav prostor.

Druga celina bi bio prostor sa strana i iza Starog suda, zaključno sa ulicom Miše Nastasijevića (usput molim opštinske vlasti da Kapetan-Miši vrate „A“ na početak prezimena), a gde bi, smatram, trebalo formirati pešačku zonu, dečje igralište i nekoliko paviljona u kojima bi mogle biti prodavnice ili zanatske radnje – ova ulica bi se bez problema mogla zatvoriti za saobraćaj uz prethodno preuređenje Karađorđeve, ukidanje travnatih površina u njoj i uvođenje parkinga kako bi se moglo voziti u oba smera, što bi dalje rasteretilo i Takovsku ulicu od saobraćaja (a i njoj je neophodno uvesti parkiranje umesto travnjaka). Gubitak ovih zelenih površina u uličnim profilima nije toliko tragičan ako se gleda malo šira slika – ostavilo bi se visoko rastinje zbog hlada na trotoarima, parkinzi mogu biti na rasteru zbog upijanja vode, a trave imamo sasvim dovoljno u okolnim dvorištima, tako da naselje kao celina ne gubi mnogo zelenila. Uvođenjem dvosmernog saobraćaja bi i Karađorđeva dobila na atraktivnosti u komercijalnom smislu. Ukoliko se proceni da je potrebno obezbediti dodatna parking mesta u centru, onda se može razmišljati i o gradnji podzemne garaže ispod ove celine.

Treća celina bi bio donji deo trga zajedno sa parkom, gde bi se konkursom mogli definisati i drugi sadržaji (javni toalet ili još nešto, što treba prepustiti mašti učesnika konkursa).
Iako su u istom prostoru, ove tri celine mogu da žive nezavisno, pa ih tako i treba tretirati konkursom. Ne treba insistirati na jednom „velikom rešenju“, jer je ovo mali grad i treba dozvoliti da takav i ostane, bez nepotrebne (i skupe) monumentalnosti. Konkursom treba obrađivati samo javne površine, a ne i fasade okolnih objekata (što je jedan od predloga koje smo mogli čuti na prvom sastanku) koji su svi odreda nečija autorska dela i u nečijem vlasništvu.


U iščekivanju smislenog razgovora,
Ranko Tomić, arhitekta

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(8 glasova)

 

 

 

 

 

 

Go to top