Blog: Digitalna histerija

 

 

 

DIGITALNA HISTERIJA (SAMO JE NESREĆA VEST?!)

Nismo prva generacija koja je pomislila da se bliži kraj vremena. Možda smo samo generacija sa najviše argumenata.

Ne tako davno u ovom gradu su živeli ljudi koji su jedni druge pozdravljali naklonom i skidanjem šešira. Nisu to bili neki tudjinci ili došljaci. Bili su to naši očevi, dedovi, pradedovi... Nije postojao ni poseban zakon koji bi ih na to obavezivao. Zamislite, čak nisu imali ni propisane kazne ako to ne učine. Da li su bili spokojniji od nas? Jesu. Da li su vremena bila lakša? Pa, i nisu. Jedino su vesti putovale sporije. Nisu ih, kao danas, bombardovali sa raznih ekrana slikama smrti, stradanja, katastrofa i patnje.

Postoji li danas nešto što se zove VEST a da nije nesreća? Pa čak i kad je nesreća, ne može se o njoj pisati uzdržano i sa merom, dostojansveno i profesionalno. Vest mora da sadrži senzaciju, najavu kakve nove, još gore kataklizme. Ako nema fotografije krvavih tragova – nema ni vesti. Nema klikova, lajkova, šerova ... Nema profita.

Čak se i vremenska prognoza, nikad tačnija i detaljnija, pretvorila u konstatnu „Babarogu“. Ono što su nam, koliko do juče, bile zimske čarolije, sada su apokaliptične scene vascele propasti.

Ima nas koji još dobro pamtimo Milanovac zimi, ili raspust na selu, pa izlet sa školom na osneženi Ždreban i sankanje na nekadašnjem vojnom poligonu.

Nije sve tako crno (ili belo) kako nam veliki deo izvitoperenih medija predstavlja. Treba se samo prisetiti da smo ljudi, a ne krdo u stalnoj borbi za životni prostor i što bolju pašu.

Milorad Stevanović

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Ocenite ovaj članak
(9 glasova)

 

 

 

 

 

 

Go to top