Kolumna

PIŠE Goran Trifunović

 

Branimir Stanojević je, sada već davnih dana, bio predsednik pranjanske mesne zajednice. Kada je podneo ostavku, ili kada su ga smenili, svejedno, iz fotelje „u gornjem kraju“, prešao je skroz na suprotnu stranu i rekao - „Dosta sam ja branio, a vi pucali. Sad ću ja malo da pucam penale“.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

foto: pixabay.com, ilustracija

Piše Goran Trifunović

Igrom slučaja, potpisnik ovih redova je rodjen istog datuma i iste godine kao i poznati glumac, Nenad Jezdić. Ja u Čačku, on u Valjevu. Izgleda da su valjevske babice bile srećnije ruke...

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Foto: Facebook Guča

 

PIŠE Boško Lomović


Beše u avgustu najatraktivniji događaj u Srbiji Sabor trubača u Guči. Trubilo se na sve strane. Stotine hiljada iz zemlje i beloga sveta se nekoliko dana zabavljalo pored Bjelice. Đuskalo se dan-noć uz čočeke, užičko i moravac. Najviše su „trljali ruke“ i govorili da im je „puna šaka brade“ prodavci piva, jer se točilo na stotine tona penušavog pića boje ćilibara. Dobro su prošli i pečenjari – hiljade prasaca i jaganjaca se okretalo na ražnjevima i nestajalo za stolovima u nezasitoj gladi gostiju, kako rekosmo, sa svih strana beloga sveta.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović


Prodje i prvi Sabor violinista Srbije u Pranjanima. Šta reći, odakle početi? Prvo i prvo, manifestacija, ne da je zaživela, nego je i oduševila, pre svega, meštane Pranjana i okoline. Kao i kod opozicionih mitinga, broj prisutnih varira od nekoliko hiljada, pa do nekoliko desetina hiljada prisutnih za tri dana saborovanja. Na stranu što ni fizički u samu pranjansku varošicu ne može odjednom da stane više od nekoliko hiljada ljudi, sa sve popunjenim kapacitetima u kafanama, pod šatrama, na „štrafti“, ringišpilu i samom igralištu.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović

„Učiti, učiti i samo učiti“, izgovorio je, davnih dana „drug“ Lenjin. I, naravno da je to ispravno, i naravno da se svakim novim danom i svakim novim iskustvom nauči nešto novo. Ipak, nije isto učiti negde daleko od naše zemlje, i u ovoj nesrećnoj i izmučenoj državi, gde se samo retki mogu podičiti da su učenjem stekli život dostojan čoveka. Ovde možete završiti školu i sa tom diplomom, ako imate sreće da je priznaju negde na „trulom“ zapadu, započnete novi život, „daleko od rodnog kraja“.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 3 od 44

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Go to top