Kolumna

PIŠE Goran Trifunović

 

Skoro punoletan proces za sudjenje pripadnicima koji sebe nazivaju “Crvene beretke” i još nekim drugim imenima, sve, prema njihovom mišljenju, afirmativnim, završen je ovih dana, a kako bi drugačije nego oslobadjajućom presudom, kada se zna da je na vlasti ista ona klika koja je i iznedrila ovu jedinicu, koja je, čini se, nanela više zla našem narodu, nego bilo koja protivnička vojska u ratovima 90- ih godina.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović

 

Naviknuti smo da u dane obetina, pranjanski kraj, gotovo svakodnevno, posećuju muzičari iz okoline Valjeva, Mionice, a posebno nas obraduje dolazak starog majstora violine, Boža “Ciganina”. U tim orkestrima obično postoje harmonika, koja je, po običaju bušna, i od koje možete ukočiti vrat, violina, gitara i kontrabas.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

foto: pixabay.com          

PIŠE Goran Trifunović

 

 
“Da se odma’ razumemo - svaki rat je tragičan po svakog učesnika u njemu, a kamoli za one što ga ne prežive. Ali, mi, Srbi, kako nemamo meru ni u čemu, tako nemamo ni u odmeravanju herojstva, junaštva, tragedije… Valjda to što smo sa Hrvatima odavno završili, a Kosovo se tek rešava, pa otud i ta pojava.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

foto: pixabay.com

PIŠE Miloš Mijatović

 

- I? Je l' gotovo sad?

- Ne. – odgovorila je ushićeno – Tek počinje!

Začuo sam temu iz Omena, zagrmelo je i smrklo se od Takova, počeli su da zavijaju psi u daljini. Moja nestrpljiva nadanja da će se po jenjavanju turneje „Budućnost Srbije“ sve vratiti koliko-toliko na staro, isčezla su pri saznanju da Marina - osim što će biti podjednako, ako ne i češće, odsutna iz stana – izgleda uopšte nema nameru ono malo respekta, koji je gajila prema mojoj ljubavi i odanosti, nadalje da iskazuje telesnim putem. Štaviše, iniciraće njihovo eksploatisanje u političke svrhe, sve pod vajnim izgovorom da misli za opšte dobro.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

PIŠE Goran Trifunović

 

U jednom selu složno su, u zajedničkoj porodičnoj kući, živela dva brata sa svojim suprugama, decom i roditeljima. Jednog dana, dok su “muške glave” bile na nekim svojim poslovima, dve “mlade” su sedele u kući, i uz kafu ogovarale svekrvu.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 3 od 40

 

 

 

 

 

 

 

 

Go to top