Kolumna

 

Goran Trifunović

 

Idu izbori, po seljaka u nedoba. S’ proleća, kad mu vreme nije. Ostaće njive zaparložene i neuzorane, doduše, malo manje zbog izbora, a malo više zbog nekih drugih, ekonomskih stvari, ali, dobro... Elem, i onaj ko ne čita novine i ne prati televiziju, mora ovih dana da se sreo sa nekim od pitanja tipa- „Šta ćemo za izbore?“. Kao da baš od nas samih, malih zavisi sudbina izbora i države. Kao da sudbina nas i naše države(???) nije rešena odavno. Sad će nas do izbora bombardovati sa raznih medija o tome kako smo izgubili ili povratili Kosovo (u zavisnosti ko koga napada), koliki nam je bruto nacionalni dohodak (kao da mi znamo šta nam je to), koliko puteva i fabrika je vlast tog dana otvorila i koliko je istih tih puteva i fabrika opozicija osporila i obezvredila. Ukoliko opozicija i postoji...

Što se Pranjana i čitavog kraja tiče, mi smo se uvek ponašali kao „Večernje Novosti“ i Zvezdini navijači- stalno smo BILI opozicija!!! Ako ste na vlasti, a „Novosti“ nešto napišu protiv vas, na severnoj tribini zapevaju nešto loše o vama, a u Pranjanima se čuje nešto antiprotivno vladajuće nomenklature... neka se sprema sledeća Gospodja Ministarka. Trenutno, sportskim rečnikom govoreći, ispituju se snage izmedju protivnika.

Tako, recimo, autora ovog teksta priupita jedan stariji, a mislio sam i ugledniji pranjanac, „Je li, šta ćeš ti kad ovi tvoji sidju sa vlasti?“. Na vrh jezika mi je odjednom bilo nekoliko pitanja. Prvo, nije mi jasno, zar nisu trenutno svi na vlasti. Drugo, napravih dramu u kući, jer mi i žena i dete toliko dugo prećutkuju da su na vlasti. Treće, što se taj „Uglednjak“ brine o meni, kad valjda treba da misli o sebi, odnosno, da mu se ne desi da promeni stranu nakon izbora. Takodje, setih se i da je on pravi lakmus za izbore, jer je tačniji od bilo koje agencije za ispitivanje javnog mnjenja. Kom se on carstvu privoli, njegova je vlast. Dakle, ko je željan fotelje ili bar kakve državne stolice, samo neka ide za njim. Ime i adresa poznati autoru.

Natera me ta situacija i na jedno podsećanje, kada je pre nekih 10-ak godina jedan bračni par bio deo vladajuće opštinske koalicije, pa je pravio proslavu Savindana u svom selu. Kada ih je jedan zajednički poznanik upitao i hoće li autor ove kolumne biti na proslavi, odgovoreno mu je da neće, „jer je komunista“. Ako su pionirska kapa i marama doživotni pokazatelji pripadnosti komunističkom pokretu, onda mi nema druge- priznajem. Trenutno je taj koji je izgovorio tu rečenicu, koja je, bez obzira na ideologiju i bilo čiju pripadnost, nevaspitana i bezobrazna, promenio žuti dres za onaj nešto vatrenije boje, a sve zarad naplate višemilionske odštete od države i opštine. Toliko o komunizmu i komunistima.

Sve ovo me podseti i na čuvenu, „revolucionarnu“ 2000- tu godinu, kada je DOS jurišao i na ono što je mogao, i na ono što je, samo, hteo. Jurišao, ali, nije imao sa kime i čime... A, imao je u svojim, milanovačkim redovima i jednog gospodina, doktora Branka Ristića. Nisam pomenutog poznavao pre oktobra te godine, a i kasnije sam ga samo službeno sretao i razgovarao. Ipak, kada je nakon nekoliko meseci napustio vlast i vratio se svom poslu, samo je potvrdio utisak koji je ostavljao. Nije hteo čovek da se valja u tom blatu i brlogu sa gorima od sebe. Zato, partije, stranke, pojedinci, grupe i ostali- ako u svojim redovima nemate nekoga ko je, po bilo kakvim kriterijumima kao gorepomenuti, nemojte kretati u izbornu trku. I zbog nas i zbog vas. Pa, kako nam bude... A, i možda nismo zaslužili ni bolje ljude, ni srećniju sudbinu...

 

 

Goran Trifunović

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

Mihailo Medenica

 

Planirao sam da dođem, jbg, volim svečana otvaranja, al ne stigne čovek ovih dana ni oči da otvori sabajle a da mu ih premijer nije već svečano otvorio...

Mislim, dabome, na tunel u Savincu, infrastrukturno čudo čije je poslednje metre Aleksandar Vučić goloruk probio, otreso prašinu s odela i poručio: „Evo vam tunel, bre, a sad žurim, čekaju me u Čačku da nekoj babi svečano otvorim teglu ajvara, ne može sama, zapeko poklopac“...

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

 

„I pitamo se posle što smo propali... Čudimo se što nam sve ide naopako... Čekamo kad će nam biti bolje... A, niko ni da se zapita kakvi smo mi, šta je to sa nama, kad ćemo da se unormalimo... Jok, samo nam je neko drugi za sve kriv. Kukamo kako imamo sudbinu ko da smo na Boga kamenje bacali. A, kao i da nismo...

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 

 

Naslovom emisije koju je u ponedeljak uveče emitovala TV Pink htela je da pokaže Kurir kao medij koji je u tom medijskom blatu. Nije sporno da su blizu istine, ali problem je što su zaboravili da tu dodaju i sebe, ali i njihovog „specijalnog“ urednika, autora emisije koja se emituje po potrebi, obično kada nekoga treba u to blato uvaljati. Zaboravili su da dodaju i novine koje pomenuti uredjuje, a koje su uvaljane u to isto medijsko blato. A kako smo videli dan kasnije, sporno je i da li je on autor  te emisije, jer se ovog  puta pojavio kao gost u svojoj autorskoj emisiji?!?!

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

Goran Trufunović

 

 

Uvek je bilo lepše ono vreme pre nas i uvek će biti lakše onima posle nas! Oni pre nas nisu ništa znali, a ovi posle nas ne umeju čak ni da se šale, ni da se zabavljaju. Kako li je bilo pre nas i kako li će biti bez nas? Jer, nikad nije bilo niti će biti boljih. To je, bar, opšte poznato. A, u stvari... Činjenice iz pranjanske škole i vrtića govore bitno drugačije. Čitali su, naime, roditelji pranjanskh mališana da su milanovački vrtići dobijali „mobilijare“. Ma šta to značilo...

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 25 od 26

 

 

 

 

 

 

Go to top