Kolumna

foto:pixabay.com

 

PIŠE Goran Trifunović

 

Drhtimo ovih dana svi, cela nacija, strepimo, nadamo se, žene se ljute, svet staje, pogotovu kad igraju naši... Samo, da li smo to zaslužili. Mi ne bi bili mi da sve ne prevedemo na politiku. Elem, nakon pobede komšijskih fudbalera nad Argentinom, morao je da se oglasi i predsednik države i da kaže svoje (muzičko, političko, lično, državno?) mišljenje o tome sa kojim pesmama ti momci slave veličanstvenu pobedu. Da ne pričamo o tome da su oni koji za normalno smatraju da je normalnije da navijaju za onoga koga, bar, mogu da opsuju na maternjem jeziku, a da ovaj razume, nego za neke ljude u čiji zavičaj nikad nećemo stići (iako nam je prosečna plata veća nego u Bugarskoj-aha).

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

foto:pixabay.com       

PIŠE Goran Trifunović

 

Otkada je ova vlast došla tu gde jeste i gde joj je narod dozvolio da bude, dešava nam se svašta. Svake godine neke nove kataklizmične pojave. Katastrofalne poplave, klizišta, snegovi (ah, Feketić!!!) i još štošta. Da li neko to „od gore vidi sve“, da li su „Rusi oterali oblake zbog fudbala“, ili je „HAARP“ u Barajevu, nikome nije jasno, ali da ne valja, ne valja. Vreme, mislimo, ne vlast...

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

         

 

foto:pixabay.com

 

PIŠE Goran Trifunović

 

Nekada davno, u jednom selu, jedna porodica je bila zadužena za dobošarski posao. Bio je to cenjen i znajačajan posao i za same meštane, jer nisu imali druge mogućnosti da čuju šta se radi na drugom kraju sela. Ipak, posao nije bio bog zna šta plaćen, pa je, ponajviše, taj detalj uticao na zahtev starijeg brata dobošara da se odvoji od mladjeg brata iste profesije.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

PIŠE Goran Trifunović

 

 

Protekle nedelje pranjanski kraj pogodilo je, kako kažu, „nezapamćeno nevreme“. Ovo „nezapamćeno“ može dobro da dodje samo za izveštaje koji se šalju u Beograd, e da bi se u opštinsku kasu slilo ili više novca, ili da bi se opravdale neke neodradjene stvari. Konkretno, potpisnik ovih redova, pošto ne radi sa opasnim i oštrim mašinama, te ima sve prste na rukama, može sve da ih upotrebi i da mu ih ponestane kada nabraja veće nepogode u Pranjanima i okolini.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

   

    foto:pixabay.com

 

PIŠE Goran Trifunović

 

Da li meštani gornjomilanovačke opštine treba da budu zahvalni što je opštinska televizija ugašena, pa nema više prenosa sednica lokalnog parlamenta? Sudeći po našim odbornicima, ali i po čačanskom parlamentu, gde sednice do duboko u noć, traju i po dve sedmice, trebalo bi. Naime, opšte je poznato da političari jedno pričaju kada su kamere uključene, a sasvim drugo kada se svetlo na „OFF- ON“ isključi. Takodje, i trajanje priče je savim drugačije.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 25 od 35

 

 

 

 

 

 

 

Go to top