Kolumna

foto:pixabay.com


PIŠE Goran Trifunović

 

Pauk po drugi put medju Milanovčanima. Kao naslov nekakve pozorišne predstave. Ipak, ništa, ispostaviće se, bar za sada, nije smešno. Elem, slušasmo na nedavno održanoj sednici opštinskog parlamenta o tome kako uvodjenje pauka od pre 15-ak godina nije moglo ni da zaživi, jer, kako nam rekoše opštinski čelnici, „pauk je bio uzet u zakup, a sada će pauk biti u vlasništvu opštinskog JP za izgradnju“.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

KOMPLEKS

 

foto:pixabay.com

PIŠE Goran Trifunović

  • Dobro, bre, komšija, što mi, ukrade onaj keser i testeru iz kačare, kad znaš da mi je to osnovni alat za rad? Kako ću ja dalje da radim bez toga? Mislim, kupiću ja drugi keser i drugo testere, ali, nema smisla, em smo komšije, em smo, na neki način kolege...
  • Ma, vidi komšija, ne bi' ja to uradio, ali, rekao mi sekretar u selu. Kaže, „Uzmi, ima on mnogo toga, neće da primeti, a tebi treba“. A, ja, baš tih dana našem cenjenom drugu sekretaru pravio trem za slavu. A, nemam ni sa kim, ni sa čim...
    Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter


PIŠE Goran Trifunović

Svojevremeno su „Nadrealisti“ (mladji neka pogledaju na internetu) imali vrlo popularan skeč o tada aktuelnom prebijanju radničke klase od strane „nenarodnog režima i policije“ u Crnoj Gori. Naravno, kod ekipe iz Sarajeva to je izgledalo obrnuto, pa se policija žalila da ih radnici tuku. Sad, verovatno i sami glumci, pisci i ostali iz te grupe gledaju i ne mogu da veruju šta se dešava i koliko su stvari konfuzne.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

foto:pixabay.com

PIŠE Goran Trifunović

„O tempora, o mores“, govorili su mudri Latini. I bili su u pravu. Juče je proslavljen Dan pobede nad fašizmom i, ujedno, Dan Evropske Unije. Mi, Srbi, naravno, ne bi bili to što jesmo, da nismo mimo sveta. Ali, to uglavnom rade isti ljudi, a obično su to oni koji nas ubedjuju da su oni, pre nego što su promenili mišljenje, bili u pravu kad „nisu mislili onako kako su mislili“. Ma šta im to značilo.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

     

foto:pixabay.com 

 

PIŠE Goran Trifunović

Dan slave mu je počeo kao i svake godine- ustao je, otišao u podrum, video da su prase i jagnje na svom mestu, vratio se u kuću, obrijao, obukao svečanu, belu košulju i crne pantalone, obukao one cipele koje obuva tri - četiri puta godišnje i koje ga uveeek žuljaju, pa ih malo otrljao o pantalone. Otišao je do crkve slomio kolač, kupio sveću, a onda svratio do kafane da se vidi sa ljudima i plati piće za slavu. Takav je red.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 4 od 26

 

 

 

 

 

 

Go to top