Kolumna

 

STELT

 

Skoro tri meseca nakon nabavke „pauk“ vozila za opštinski parking servis, ono je konačno primećeno na gornjomilanovačkim ulicama, a naši verni čitaoci su nam to i dokumentovali fotografijom.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

   

foto:pixabay.com

 

 PIŠE Goran Trifunović

Nekada se pričalo da su političari „tu“ zbog naroda, a sada se čini da  narod postoji zbog političara. Ista je situacija i sa našom crkvom, odnosno, njenim velikodostojnicima. Poznata je anegdota, ako tako može da se nazove, u kojoj patrijarh Pavle, videvši vozni park svojih potčinjenih, pita vladike na zasedanju Sabora „Šta bi vi vozili da niste monasi?“.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

                 

 PIŠE Goran Trifunović

Mislili smo, a za to smo imali i čvrste dokaze, da se sve najgore dogadja u Pranjanima, medjutim, najnovija dešavanja sa kačenjem lažnih umrlica živom čoveku, titulu najnesrećnije sredine, izgleda da, ipak, treba da pripišemo onom, “glavnom gradu” podno Rudnika. Elem, u Pranjanima se u poslednje vreme desilo nekoliko stvari koje su naše mesto doveli u ravnu sa “Tvin Piks”-om. Policija ima mnogo posla (do forezničara, hvala Bogu još nismo došli), ali, prezauzeti su i čuveni teoretičari zavere, koji, kao oni likovi iz lože, posmatraju “Mapet šou”. Ovi, pranjanski, ne da ne žele da dodju u vezu sa stvarnošću, nego ne žele da dodju u vezu sa zdravim razumom.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

 foto:društvene mreže

Šta pričati o društvu u kojem se sa nekim, iz samo nama znanih razloga, razračunavamo tako što kačimo njegove „fejk“(na sreću) umrlice po gradu? Ima li mesta, uopšte, za priču o nečemu posle svega toga. Ovih dana, naime, na nekoliko mesta u gradu, osvanule su umrlice sa fotografijom, godinom rodjenja, pa čak i sa datumom sahrane Filipa Trnavca, profesora likovnog u milanovačkoj Gimnaziji!!! ... Kontaktirali smo čoveka, koji nema još ni 40 godina, ali, naravno, ostao je bez komentara na čitavu situaciju.

Uostalom, šta bi normalan čovek (ne mora biti ni mnogo pametan) i rekao na ovu situaciju. Možda bi, recimo, mogao da preda tužilaštvu i Policiji da ispitaju ko je štampao umrlice, ko ih je lepio, pa, čak i ne mora da se zna zašto. Umesto toga, dobićemo nove naslove u tabloidima (drugu štampu i nemamo) ko je koga ubio na ulici u sred bela dana, dobićemo komentar ministra Policije da je na ulici sve manje droge, jer je, kako nam važno saopšti, „cena narkotika na ulici u poslednje vreme znatno porasla“. E, što jeste, jeste, za diku i ponos...

Dobićemo, takodje, da će nas vlast, koja nas je držala pod sankcijama, strahom i terorom tokom cele poslednje decenije 20. veka, uporno ubedjivati da neki njihovi politički protivnici „hoće da nas vrate u 90-e“.

Da nije tužno, bilo bi smešno. Pitanje je samo dokle će sve ovo da traje. I sa ovom vlasti, i sa ovim društvom, i sa nama samima, ovako ojadjenim, ozlojedjenim i obeznadjenim, kakvi smo već duže vremena i kakvi ćemo, izgleda biti još dugo vremena...

 

 

GMinfo

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter

     

foto:pixabay.com

           

 PIŠE Goran Trifunović

Ukoliko vam se u nekoj pekari ne svidjaju peciva, vi promenite pekaru. Ako u nekom lokalu ne kuvaju dobru kafu, promenite lokal. Znate u kojoj pečenjari je dobro pečenje, gde je „tačan“ roštilj, gde se dobro peru kola... Ako vam se bilo šta od navedenog ne svidja, ne lupate peći za peciva, ne bijete kuvara, ne maltretirate konobara... Jednostavno, ne idete više na ta mesta i gotovo. Osim, ako niste najobičniji prostak i nekulturan čovek. Ali, naravno, takvi se uvek zakače za novinare. I, moram da napomenem da se u najnovijem slučaju ne radi o političaru, niti o reagovanju na neki tekst koji ima veze sa politikom.

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to Twitter
Strana 4 od 17

 

 

 

 

 

Go to top